Мале новине

СМЕСИЦЕ Магарећи мосх. Неки човек који имађаше врло пакосну жену оде једном озбиљном лекару да пита на који ће начин да је понрави. На сва иитања, доби овај од!Ч )вор „држите се магареће!' моста". Муж у први мах не разуме значај ових речи, али на иослетку оде, са свим случајно. да пази на мост где обично пролазе сеоски магарци. Ту види једнога дрвара где батииом на терује своје магаре на мост. Одмах је разумео докторов савет те оде кући да се њим користи, Тражи да једе, прегважда му се пође на дужност. гунђају му; он шчепа једну мотку па нехтејући ништа да чује, почне говорити онимјезиком што је чуо од дрвара; и одмах му се обећа да ће се покоравати његовој воља. — Ништа не беше простије него начи ово срество: Треба отићи на мост где иролазе магарци. * Дуг жнвот. Године и часови нису стварно мерило за трајност живота. Дуг је живот онај у коме ми живимо еваког тренутка и осећамо да, да живимо; — то је живот саставље из сензација јаких, брзих и ироменљивих, матера трајних упечатака и плодних мисли; живот где осећаји одржавају своју свежост помоћу прошлих успомена, где је уображење непрестано будно услед стицаја слика; жигот који нам доводећи нас у стање да осећамо доброчинство или животну тегобу, даје увек свест да смо биће. У осталом, часови не изгледају ни како да имају исту трајносг за цео свет: то су секунде за онога који тражи да се поучи, минуте за ветрогоњу која се одаје уживању, дани за свакога који нешто очекује, а месеци за онога који пати. * Здравица. Барон С. даде своју кћер једном богатом трговцу; свадба се проведе у његовом ле'1'њиковцу у области Намири. Кмет те опшите био је позват Ђ и на ручак л и одмах от вори читав низ здравица у овом облику „Господо, пијем породици, деци, друпггву и управи; јер без породице нема деце: без деце нема породице; без породице нема друштва, а без друштва нема унраве. И тако господо, укратко понављам: испмјам ову чашу породици, деци друштву и управи." У добар час! свадби је потребно весеље!

(Пиће). Оно што се иопије данае постаје све страганије и страшније, у погледу на здравље и трошкове, Тако једаи статиетичар тврди, да се у Иаризу иотроши годишње шест стотина и недесет милијона за вино, пиво и остала пића! — у Енглеској од 1873 до 1876 било је попијено три милијарде. — У Белгији, од 1873 до 1876, иорастао је буџет пића на четири стотине седамдесет милијона. У Србији? — Дали је, боже мој, жеђ полокала све тоГ? * (Из мудрачке торбице). — Најбољи је лекар онај кој.и што је могуће мање употребљава непријатне лекове а што је могуће више иријатне речи. — Добри су радосни у својој сиротињи, а рђави су жалостни и у највећем изобилЈу. — Кад зло дође и до свог врхунца, често се окр<;не на боље. — Од евију људских здања најнепостојаиије је — срећа. БИБЛИОГРАФИЈА Уредништву је стигла на приказ ова књига: Царство крпва или Један иут се само склиане а за грежом грех се ваља ш . Драма Лава Николајевића Тол стоја (са ликом и његовим својеручнии потписом) с руског Јов. Штампарија задруге штамп. радеиика 1888 на крају је књиге иреводилац додао жавотопис пишчев.

ПОЛИЦИСВ И ГЛАСНИК Београд 28 Августа. (.Притворени ). Ноћас су нритворени: Андреја Ержан, Драгутин Милосавље вић и Антон АФерт овд.' слуге због не реда, Данило Јовановић из Медвеђа због напуштања службе, Анка, Лукић служавка из Ћуприје због скитње, Васа Петровић циг. што је хтео дерати мртвог коња код „Видин капије," Сте ваи Васиљевић циг. из Гараша због прошње, Никола Димитријевић и Рис та Миловановић служитељ овд- због скитње. * (ОсуЏни). Пресудзма полициским осуђени су: Стеван А Цоновић бив. у читељ из Јагодине Рудол® ТЛак из А устро-Угарске; Иван Секулић слуга из Шапца, Светозар КалаФатовић из

Краљ?ва и Коста Бугарски из Аусттрије због скитње, Јован Зец тестераш због крађе, Станија Николић и Лена Митровић обе удовице због нереда. * (Нађено)- Јутрос су нађене на дру му топчидерском две овце и налазе ири кварту врачарском. Код саборне цркве нађени су доку менти Војислава Качавенова и налазе се при кварту варошком.

ЈАЕНА БЛАГОДАРНоСТ Г. Г. ириређивачима и суделовачима на забави, коју је прнредила „Уједињена Омладина" у Кошутњаку 6-ог Августа о. г. која су. својим заузимашсм и суделовањем ириномогла те је забава исиала онако сјајно и изведена у «исто српском духу управии одбор „Уједишене омладиие" изјавл>ује топлу захвалност, носећи на срцу признање, да је за онакав морални утисак који је забава оставила, захвалиа у првом реду г.г. приређивачима и суделовачима. 20 Авгусга 1888. Београд. Управни одбор УЈЕДИЊЕНЕ ОМЛАДИНЕ

ИНДНЈСК1 КОЛНБЛ ИРИНОВЕТКА Бернардена де Сен-Пијера Ту близо беху трговачке канцеларије Европљана, а доле опет стр *же које неирестано викаху кађег сЈаг ! чувај се ! За тим прођох поред једног ведиког здања, и познадох одмах да је затвор, ио звеки ланаца и јецању што отуд излазаше. Чух после тужно јаукање болесничко у једноЈ огромној болници, одакле излажаху кола нуна лешева. Усиут, сретох лопове који бегаху преко улице, испред страњара који трчаху за њима ; и гомиле просјака који,јпокрај ударацаморскетрске мољаху на дворским вратимаза који остатак од њихове гозбе. На нослетку после дугог хода у истој улицд, стигох до једие велаке просторије, која опкољава тврђаву, где станује велики могул. Ова беше покривеиа шаторима рајаха и набаба из његове страж \

и њихових ескадрона, који се разликоваху но буктињама, заставама и дугачким моткнма иа којима беху при качени репова тибетских крава. Широк шанац иун воде и начичкан топовима, такс^ђе оивољав ше тврђаву. Дворске куле уздизаху се до облака а дуги оикони и шанчеви ишчезаваху на обзорју. Хтедох да уђем унутра, али велики кораци, или бичеви, обешени на дирецима, одузеше ми чак и саму жељу да о ( ем на ово место где беху шатори. Остадох дакле на крију, код неких црначких робова, који ми дозволише да се одморим поред ватре око које беху иоседали. Отуд посматрах с дивл.ењ м царску п лату, иа рекох у себи; Овде дакле етанује најсрећнији човек на свету , зарад чијег се господства толико вера проповеда; зарад чије славе долазе толики иосланици; зарад чијег се богатства толике области исцргивују, зарад чијег задовољства толико каравана путују; зарад чије сигурности толико наоружаиих људи пазе у тишини I „Док сам тако размишљао, радосни усклици почеше се разлегати по просторији; и ја видох где прођоше осам камила окићени паитликама. Дозаадох да беху натоварене побуњеничким 1лавама, које су могЈлове војсковође послале овоме из области Декана, где је један његов син, тамошњи вачелник, ратовао с њим већ три године Мало после, дојури један гласоноша ка камили; он доносаше извешће о пропасти неког града на индијској граници, у след издајства једног заповедника, који га је предао персијскоме краљу. Тек штоје гласник прошао, кад други, послат од бенгалског гувернера, донесе новост да су Е«ропљани, којима је цар одобрио, ради боље трговине, да подигну канцеларију на ушћу реке Ганга, сазидали тврђаву, и заузели речну пловидбу. Неколико треиутака после доласка ових гласника, изађе из двора један оФицир на челу једног одељења страже. Могул му беше наредио да, дотера, из Омраха, три аоглавице, окова не ланцима, које су биле оитужене' због шуровања с државним неирија тељима. .У исто вре1ае наредио је да се затвори и један мула, који је за врече служе хвалио персијског краља и јавно говорио да је индијеки цар неверник, јер је, противно Мухамедовом зак»ну, пио вина. Најзад, веле да је иаредио да се удаве и *аце у Гемну два капетана из његове страже, што су били умешаии у побуни његовога сина. (наставиће се)

ле опази она једпу повећу гопдолу које се приближаваше осгрву. СтеФана леже доле па пешчанп брежуљак, како је неби могао опазити нико. Гондола нрпстаде уз обалу. Из ње изађе један на обалу. У гондоли остадоше још двојица. Трећи, што беше изашао упути се право брежуљку. СтеФана виде да је овај обучен у крсташку одећу. Пузећки, али врло брзо сиђе са брежуљка и оде тамо где су били сакривени Жбири „Ноћас ћете имати важан лов," рече СтеФана Жбирима промуклим гласом. „0станите ту, и ја ћу се прикрити овде. Неће нроћи ни пола часа а ви ћете видети једног крсташа, који ће доћи овг.м путем, јер га ту чека гондола." „Дакле само један долази овамо?" унита један Жбир." ,,Само један. Остала двојица осташе у гондоли. ,,Ех, тог једног морамо ухватити живог" рече Жбир. СтеФана се прикрије у шибље. Између шибља и високе трске прикрили су се сем СтеФане још и десет Жбира. „Ако тог крсташа не ухватимо жр;вог,

онда заслужуЈемо да нас обесе рече један Жбир. „Он не може да нас види доћиће нам право у руке," дода други. „Такомисвих светих, ова је СтеФана" 3)аволска жена/ Она се доиста пре неће смирити, докле год се не освети, рече трећи. „Али веру.јте ми неби сам желео ди будем у њеној кожи." „А зашто не ? Она ће бити богато награђена, то буди уверен," одговори четврти. „Којешта, шта ће да ради са наградом," понови трећи. „кад је крсташи ухвате и обесе о њиховој катарци ва оној великој Галери ?" „А од куда ће они знати да је СтеФана учинила издајство ?" „Они знају све, ја вас уверавам." понови трећи. „Опи знају да нас јо Себастијанова жена и одвела нрошле ноћи тамо на тврду земљу." „Пст/ Ено онога на брежуљку, он долази овамо ! Ено га стаде, гледа на све стране. Ако нас примети ! Чини ми се да је опазио СтеФанине стопе на песку! Није Ево га иде!"

„Мирно/" рече вођа ових Жбира. „Тај је заиота крсташ. Сад будите пажљиви !" Као крвожедне хи.јене очекиваху Жбири своју жртву. Овај лов беше за њих важан, јер ће им донети добру награду. Десет жбира и једанајеста СтеФана очекиваху једног крсгаша !

(Продужиће се)