Мале новине

мен се умири. Са свају страна од гледалаца, осу се пљесак и тиме се сврши ова нроба, која је иснала на опште задовољство гледадаца. Ми, збиља морамо да додамо са своје стране, да смо се уверили о практичности овога нроналаска и сматрамо за нраву своју дужност, да препоручимо свакој нашој кући да се снабде са овим бомбама, које су у стању да предупреде сваки понсар, које су врло безопасне, јвр их може свако дете употребити и којо су, аајиосле, врло јевтине. •* (Виши курс). Испити за виши курс војне академије, који су требали да буду 1. ид. мес одложени су, као што чујемо до 15. I ст мес. на молб} многих ОФицира. * (Касапвка аренда). У суботу 27. ов. мес. била је одборска седница у нашој оиштини, као што смо то ми у своје време јавили, саопштивши читаоцима и дневни ред исте седнице. Том је приликом имало да се прекра једно веома важно питање, о уступању нрава клања и продавања стоке у једне руке. Као што чујемо тај је нредлог од одбора одбијен. * (Номен Васи Чарапићу). Говорили емо о освештавању заставе невачког друштва „Даворја," које ће бити 4. Септембра ов. год. у Раковици. Том приликом пропустили смо да упозоримо на још једну велику и веома важну свеч&ност, која ћ 1 бити са овом скопчана. У крај самог манастира Раковице, леже кости великог вашег јунака, који се годио испод Авале у Белом Потоку, и смрт га задесила на оеоме нознатом шанцу измеђ Стамбол-капије и Варош качије. То је гроб — Васе ЧарапиКа. За тај се гроб може готово рећи да је неопојан и „Даворје" је намерно, да својој свечаности придружи и помеа на гробу Чарапићевом. С дана на дан долазимо до утехе, да смо ми збиља генерација, која уме да цени велике подвиге и заслужне своје мужеве. Честитамо „Даворју" на овој мисли.

РАЗНЕ ВЕСТИ. (Бугарско народно позориште). У старој онштинској сали у Софији, отвори ће се кроз кратко време, бугарско народно позориште; за његово одржање вотирала Је онштина субвен цију од 10.000 Франака.

— (Слика Михаила Мункач ја>. Слику Мих. Мункачија п Хрис,т.>с на Голгоии" купио је један богаги Ачериканац за 500 000 Франака * (Међународни геолошки конгрее). Који ее састаје већ три годи»е Д|»жаће сс и ове године од 2—> Сентем бра у Л ндону. — До сада • јв пријајављено до 200 научењака, ккји ће ири суствовати конгресу. * (Жах персијски). Д >ћи ће како ја вља „Нов. Вре^ја" сентемпрл месеца у Русију. 8. (20) сечт. приопећ ' шах у Ваку, за тим ће неко време путовати п ) Русији, а иосле ће поћи на пут по осталој Европи. * (Помен — Ласалу). Раднички кдуб мађарске престонице приредиће 8. септ. свечан иомен нознатом счцијали сги Ферд. Ласалу. 8. септембар је дан смрти Ласалове. * (Бнндер и Лендлер). Жељезмички чи новници, које су бугареке хирамије били заробили и тек за паре осдибодилн — отпуштени су од ж^љезничког друштва, које се џабајиеава чиновника, који су код харамија бугарских на тако добром гласу. Отоманска комнанија, код које је Биндер елужио, унравила је окружницу на сн<>је чиновнике, у којој јавља, да не ће да зна ни за какву оштету оним чиновницима, који би може бити нали шака бугарским харамијама, Кажу да заробљеници траже од бугарск> и турске владе оштету. ■* (Из Миснра). стижу ненријатне вести. Река Нил почела је силно надо лазити, те се боје ноплаве. Година је и без тога лоше понела. Глад ће да закуца на дворе Мисира, те ће Езропа опе/г имати посла с мисЈђрским питањем. * (За шеФа државне полидч је у Бу гарској) нозван ]е окружни подканетан оештански Луд. Ђалокпји, ком је од стране садање владе понуђена годишња плата од 15.000 Фр. * (Србобрап). Орган такозване самосталне странке у Хрватској и Славонији, који је у први мах три пут па носле два пута и на послетку један пут недељно излазио престао је, како из Загреба јављају, сасв м.

СМЕСИЦЕ (Игле). Прве шиваће игле прављене су у Енглеској год. 1545., и то их је нравио неки Индијанац. Кад овај умре, а н ком није поверио вештину свог заната, умре с њиме и то знање и у мење. — Но после 20 година пође за руком ХристиФору Гринингу, да ту вештину опет измудри. — А сад је знај у ноги и многи, и тако се неће изгубити ничијом смрћу. * (Каруца), За доба Франца I. краља Француског, била су у целом Паризу само троја каруца. Једна је имао краљ, друга једна огмена госпођа, а трећа један богаташ, који је био тако дебео да није могао ни пешке ићи ни јахати. * (Скрибова женидба). Француски дра магичар, пошто )е израдио „Венчање из љубави," »Венчање с разлогом" и „Венчање за новац," и пошто је оже нио читаву го илу царских пуковника маркиза т старе владавине, разне де даке и ветропире, бележнике, диплома те и мењаче, С;;риб је на послетку оженио и себе самог. Зна се да је овај писац имао доходака око сто педесет тисућа Франанака годишње; и тако је често био оримараван да даје свој новац под интерес. Једног дана имађаше двеста тисућа Франака за давање; каза то своме бележаику, који му понуди једног врло богат>г трговца винарског из Вилете, с интабулацијом на имање од седам стотин.ч хиљада Франака; еамо понуђена интабулација беше на другом месту, а пред овом је стајала крва ивтабулација на исту суму, којомје б(#о осигуран мираз удате кћери „зајмопримчеве". Ова се понуда не допаде Скрибу, те не даде новац. Осам дана после тога, нријави се Скрибу једна млада госцођа која га одмах занесе својим пријатн"м лицем и лепим нонсшањем; то беше г-ђа Виолеј, кћи винареког трговца, који је тражио двеста тисућа Франака. Ова рече Скрибу, пошто му пружи једну хартиЈЈ са иотписом њеним и њенога мужа: „Ви сте, господине, намерни да дате двеста тасућа Франака под инресг, примате понуду мога оца; али захтевате интабулацију на првоме ме су; ја вам је нудим. Мој муж и ја, нристали смо да вам усгупимо наше нраво те да олакшамо погодбу, која може извући мога оца из велике забуне у овом тренутку. Скриб, дарнут овом ћеринском оданошћу, даде г-1)и Биолејевој писмо за свога бележника и зајам би свршен. Четипи године после тога, Скриб,

ручаше код свога бележника, кад уђе једна лепа жена, која беше већ две године удовица. Дознавши ово, Скриб беше очаран, и да бисмо скратили, г-ђа Биолеј постаде брзо г-ђа Скрибова. За цело, Скриб је често нисао по три чина на лакшој а мање моралној основи. * Грчке старине. Влада грчка обратила је се Француској и инглеској влади с молбом, да јој предаду све старине грчке, које се налазе у њиховим земљама. Влада грчка доказује да ностоји у Грчк)ј већ од г. 1834. закон, који забрањује извожење старина из земље, но до селе тај закон није примењиван. Французи су одбили потраживање владе грчке, а по свој прилици да ће то учинити и Инглези С тога )*■ влада грчка предузела ванредне мере да спречи то извожење. Пристаништа грчка стављена су под најетрожији надзор, а мотри се и на кријумчаре на сухој међи. Тако ће Грци себе сачувати, да им туђини не развуку и оно благо, које се још налази у земљи. * Верност. Барон Тацијан Достелков врл» имућан руски политичар,осуђен је ире четврт века, због поли гичке кривице на 25 годишње прогонство у Сибир. Барон је био заручен са младом, дражесном девојком, Флором Велтон, која је од власти добила дозволу да заручника сме пратити у Сибир Али ио што лекари изјавише; да њежпи створ не ће бити у етању ни три месеца да издржи сибирску климу, рече барон својој заручници: „Ако пођеш за мном у Сибир, ја ћу сепрвих осам дана убити, те ћеш се морати вратити кући." Тако се обоје растану, и девојка рече: „Ја сам твоја заручница, чекаћу те све донде док со не ослободиш." Лепа девојка одржауг је потпуно реч. Пре неки дан изввшено је у Петрограду венчање, а млади заручници отишли су иа стално живлење у Швајцарску. * Аиеричко збитије. Један Американац прича како је ту недавно био код неког с-вог пријатеља, где се не мало изненадио, кад је уочио, како пријан му тера читав чопор гуске на поље, које је било заеађен ј шећерном трском, а свака гуска имала јео врату малу тиквицу, Увутан, за што је гускама тиквице о врат обесио, рече пријан, да он тера гуске да плеве њиву од траве, но како тамо нема воде, то је гускама обесио тиквице, па кад која ожедни а пна се у су-

вам се заклињем! Успут сусрешћемо се са каквом гондојјом пуном крсташа, и тада ће вам заробљеник измаћи из ша-

ка

I и

„Не брини се, остави мени да наредим шта треба, како нам неће умаћи," одговори вођа. „Напред! Ми ћемо га одвести на острво се . Лазара." ,,На заточеничко острво?" упиташе неки Жбири. ,,Та то је најбоље и еајсигурније!" ,,Мисао ти је изврсна," рече хијена држећи неирестано у руци захрђани мач. ,,Одвешће те га на острво св. Лазара? Ха' ха, ха; То је тако дивно место за крсташе! А овај овде, то је њихов вођа и заповедеик. Видите, он носи о врату златан крст." За тим уђу сви у гондолу. Пред РаФајела седоше неколико Жбира. Остали нрихватише весла. Они се упуте право на острво св. Лазара, које не беше далако. На једној страаи острва беше као мало иристаниште, где су увек стајале спремне државае Галере. Ту су обично, као и у Тулону, у Француској, радили осуђеници на Гадерама. Обично су били оковани или привезани за Галере где су

морали веслати , и радити други посао. Кад је гондола стигла близу обале где су у близини видио велики зид и једна капија, повиче један војник и нанишани пушку. Вођа Жбира одговори да доводи једног новог заробљеника. Војник причека док се гондола нриближи обали и Жбири са њиховим вођом изађоше напоље. И РаФајела изнесу. Кад су сви изашли напоље, војник за куца на капију. Велика и тешка врата отворе се. У" томе изађе стража са једним ОФИциром и прими заробЈвеника. Нико се није чудио, што је заробљеник био вођа непознатих крсташа. Жбири са њиховим вођом одоше унутра, а СтеФана оста код гоедоле. Ра®ајело беше се нредао својој суд бини и ћутао, па радили ма шта са њиме Њега одведу на једно велико место, где су биле подигнуте више малих кућица од бондрука, У томе дође један виши ОФицир који је био заповедннк острва. Он саслуша вођу Жбира и заповеди да заробљеника за еоћас одведу у једну ацсану. ова цермонија није трајала ни пола

сата. Жбири су сад могли да иду са јсвојим кођом. Страж'р који је стајао непрестано на поље, пред капијом, нропусти Жбире и њиховог вођу и врата се затворе за њима. Кад су Жбири дошли до њихове гон доле, зачудише се што ее еађоше СтеФану. Они гледаше на све стране, али је видоше нигде. То их је зачуђавало. Где ли је то отигала она? Жбири викаху, тражише је, али је не могоше наћи. Поједини Жбири мишЈваху да је црошао какав њен познаник, па је она са њиме отишла у варош, с тога је нису ни тражили више. Жбири се одвезу ка нијацети, а њихов вођа још исте ноћи извести о свему капетана Бемба. Међу тим је стражар, по наредби командујућег ОФИцира, скинуо везе са руку и ногу РаФајелових и одведе га на место где су ацсане. РаФајело је ушао за њима у једну јадну собицу где је била једна једна иостеља. Он је требао да преноћи овде. Кад је ушао у собицу, врата се затворе за њим. Прозора не беше нигде, само у једном ћошку беше једна мала рупа, кроз коју је улазио ваздух.