Мале новине

овога друштва. Онда емо још рекли да марш није етигао на време, да би га моглз музика научити. Од неколико дана већ, свирију СВ1 наши оркестари тај марш, за који можемч рећи дј се са оеобитим задквољством нрима ид стране нублике. * (ЖељезЈ чко п цшбродско д»мптво 01 1 С -н I е 1Г)р 1 <>в. гпд, и ч ће лађе железничког пар>бродског друштва рееивну нловидбу у меипшитој служби, из међ Ве«"гр=<да и Шапца, додирајући, Забреж. Лађе ће ић»1 свиког уторника, петка и недеље у 6. час. и 30 мин. из јутра.

порација из Веограда, Земуна и других места. 0лб»р дочекује госте на паробродској станици. 2. Служба и парастос у великој пмкви где ће се освештати венац, ко ји се има положити на гроб Дав >довићев На служби и парастосу судел«>ва ће београдско певачк > друш гво „Дчворј ■" 3 Са службе иде цео сировод на гроб ДчвиД "Ви1нен. Помен на гр >бу уз 1'удрлован.е .Димрја" Пцедиедник омладинског одбора, гш ори на гробу и са осгалим часништв >м омлашне0ТК1Ч1ВА С1ШМЕШ1К.

којим је „УЈедињена Омлидина" обе_ , т . лежила место, где почива „Сав Србин". (Досћолска ц ква) Јуче )е славила ј свечаност открића прати „ДаворЈе" песмом „Миино сиавај" и председаик

дорћолска црква свог патрова св Александра Нев^ког, на коју се славу, гао и обично сваке године, силан на род слегао. * (Војна ак^демија). У војној академији свршени су иријемни спити, и као IIIто чу)емо, ове године примиће се 49 питомаца. Вгчерас већ п,/ни нут они ће нав}ћи своје питоиачко одело. (Слава коп.ичког пука). Јуче је славио II коњички пук своју славу. жа<> нам је што ирограм ове славе није раније доспсо до нае, а као што чујемо, била је веома весела и лепа слава. « (Реперто р нар. позо >ишта за иесец Сент мб.р). У Четвртак 1. Сеп тембра играће се „Отело; у суботу 3. „Чича Самуило"; у недељу 4. „Трикош и Каколе" (са в >вом поделом); у уторник 6. „Доктор Клаус" у четвртак и петак, дакле 8. и 9. ,, Анотеоза Вуку Кар;»џ >ћу" од Ђорђа Малетића (нриликом Вукове нрославе); у недељу 11 ,.Немања; у уторник 13. „Нарцис" (као госг Љуба Станојевић; у среду 14 „Грбоња"; у суботу 17 „Млетачки трговац"; у недељу 18. „Орлеанка девојка"; у уторник 20 „Досадан свет" (нов комад) у четвргак 22. „Лав рика и просијачки штан"; у суботу 24. „Дебора"; у недељу 25. ,,МараВара диика" (нов кимад, који је 'ио ва; конкурсу); у уторник 27. „Све за сина' у четвртак 29. ,.Ф .рман и Риелер".

1Х1Е 3 IIрославв Ди.читрија ДавидовиИа 1. 1. У 9 часова стиже пароброд са гостима и изаелан1Ц^ма разних к>р-

одбора иолаже веиац на гроб. II. 4. Сви гости и они моштани, који су се одбОру до тога дана пријавили, одлазе на БАНККТ. 5. Преа; ручак „Д^ворје" нева „Оче наш." Сголу прекедава савременик Д видовићев чича Илији Нешеић. Здрав» Ц|- т«ку по реду нрмјаие. 6. Поеле банкета сви гости одлазе да виде и посете биишу Д*видовићеву к>ћу. 7. Поеле овв поссте сваки домаћин води своје госте својој кући. Ш. 8. У 8 часова у в^че у новој и пр >станој дворани Обрад« Ђукића код ^Зеленог Венца", вел< ка. ЗАВАВА СА ИГРАНКОЛ 9 На забави говори г. Мллован Мил1>ван )вић проФееор Велике Школе „0 Ж воту и раду Димигрија Д^видовић«." За тим несме пев. друштва „Даворја" декламације и игранке. (Снецијалан ћесе нрограм ове забаве разделиги госгима ва сам даи прославе) * Наполене: Гостн из Смедерева могу се јавити до самог дана прославе у радњи г. г. Михајла 'Б. Величковића и Милана Т. Марковића. Гости из Веограда умољавају се да се најдаље до 15. Сеитембра јаве управном одбору „Уједиљене Омла дине" у Веограду * Цене: Улазнице за банкет 4. дин. од особе; за забаву вечерњу 3 динара од особе а 5 динара од породице. Улазнице се могу добиги и раније код горцозначеие господе, а и на сам дан забаве.

РАЗНЕ ВЕСГИ. (Непогода). На острву Куби беснио је нрошлог уторника ужасан холуј. Стотинама кућа је норушено, жељезници су збачени са шина, многи су бродови проиали. Ј дан шиаљолск' ратни брод је утонуо, те је том при годом пр<шало осам морнара. Не.оја лошије грађена села раанео је холуј, да им ни трага ни|е остало. * (Сипов! Кед<ва мисирског) нал зе се од неколико дана у Москви, 1де су им у чувеноме Кремл.у по налогу цара Алекеандра уетупљене нарочите одаје Кад су принчеви пошли из Петрогра-1 се оним мајсторима, који немају по

веде максимално време рада од 10 сати дневно, рачунајући само одмор о доручку и ужини (по чстврт сата). 2. Најмања дневна плата радничка да буде 1 Фор. и 50 н. за еваког помоћиика, која ће се према околностима иовишавати, особито пак да се независно од недељне плате наплаћује рад о иразнвцима. 3. Да се осмодневни отказ с обе стране држи и строго спроводи. 4. Да се заведе уредно посредовање у раду, и то тако. да оне који рада траже, упућује иомоћничка задруга. 5. Да мајетори и њихови заетупници са помоћницима уљудно н човечно поступају. 6 Да се у задружна правила уврсти одредба, по којој

да за Москву, обдарио је цар руски старијег сина Кедивовог и наследника на нрестолу великом лентом ор дена св. С>анислава, а млађи син добио је II. ред истога орденч. И( М >скзе ићи ће мисирски принчеви у Нижњи Новгород, да рангледају тиј знаменити трговачки град рускч У МоСКВИ принчеви нису МОГЛИ ДОВоЉНО да се надиве богашгини у КремљЈ и безбројним етародревностима из прошлоети руског и других источних на рода. *• Деб лове пушке;. Француска вла да је нононо к>пила 300 макина за прављене Лебелових нушака, те ће 1. нов^м. но новом кал. рад 1ти 8^00 таквих макина, и то 5000 у С јн Егјену. 2000 у Шегелрогу и 12000 у Тилу. Те три Фабрик • готовиће дневпо 1600 пушака. 580 000 нушака већ је ноде љино или леже по магацинима; за сваку нушку има до сада 5000 готових фи шека До 1. анр. 1889. биће готово 1,200.000 ну.иака, пак ће онла правити исге пушке и за домобранце Фран цуске. Све у сл-ву мира! * (Ук .ађ мнепутне карте) На централној жељезничиоЈ станиц \ у Риму украдено је оводана за 8(Ј 000 Франака пугних карата. На једноЈ оближњој ^таници. ухватили су неку особу која је с таком украђеном картом хгела да цутује. Иаак ев боје, да је до сада много таквих карага уаотребљено. * Збор столарских помоћникч, у Бечу. У недсљу је одржан у Бечу у дворани ,,код три анђела" збор сголареки поиоћника. На збору беше до 1000 иолоћаика, којо донеше једногласно ову одлуку: Збор сголарсклх аомоћника налажпомоћничком >>дбору столарске корнорациЈе, да се у интересу урсђења рад^ночких одношаја труди, да оствари ове захтеве: 1. Дл се за-

моћника, одузима право да могу држати шегрте, и да само на сваког помоћника може доћи но један шегрт, даље на пет номоћника још један шегрт.

0 БЕЛЕШКАМА ЦАРА ФРИДР/1ХА О белешшша цара Фридрпха пишу једне берлинсче новине, да ће бити поднуно обиародоване. В>ћи део бележака је из времена боловања у Ширлотенбургу, где је цар са смрћу всћ рачунао. О садржини тих белеисака достављене су номенутом листу некоји податци из којих излази, да се покојни цвр Фридрих није дуго занимао оним прениркама, које су у најближој му околини владале па често до у са^у одају краљеву продирале. Као и у другим стварима, тако је и ту цар Фридрих радије цраштао, него да истражује и кара. Ваше него с тим ситницама, заннмао се нокојни цар с питањем будућности немачког наиода и царевине нем^чке. У белешкама истиче се свуда наклоност царе ва к мирољубивој политици у тој цељи, да се подигне благосгање у народу, загладе верске несуглаеице и грв ња у ПОЛЛТИЧК4М нитањлма. Цар је био уверен, да је ир.ннирење нрава народних најбоља саона између народа монархије и ове самв. Монар хија |е ј толико бољма утв,.ђена, у колико је темез. на ком почлва у нар1ВствЈном погледу чисгији . У онагге се в ди п" бележака, да су мисли Фри.фиха II. саевим биле овладале умом и срцом нокојнога цара Ф^идриха Ш и Д1, ]е он насгојавао око тога да се те мисли и1То ви.ие примене на одчосе народног живога у Н •маца. Фридрих Ш. у томе иетина да није усПсо ну 3 1 то неће нико кривицу

Кгд Је Алеоаадро довео у ред своју гондолу, коју је иза Галере смонио, врате се на кров Галере где је био Умбо са осталим Кроташама. Оаи сви разговарајући се аоседају аа једрила. „Ја вам доаосим чудау вест," поче Аиеоачдро да прича, пошго им је пре тога оииеао своје пуговање. „Пре неколико дана дођем у Римини-у, и ту је случај хтео да дозвам за њу. Та ће вас вест изненадити браћо! Здате ли за Ускоке? Та сигурно сте чули што о њима ? " „Ти мислнш оне пирате и морске гусаре, који се налазе тамо преко?" унита Умбо. „Причај даље," повигсаше неки. ,,Ми смо ради да нас тачно обавестиш о тој вести. Шга је дакие са тим Ускоцама?" Вн сте такође чули за разна уаадања која су Турци учнанли за кратко време Час у Хрвагску, час у Далмацију и Албанију," настави Алесатеро. „ М јоги обитаоци ових нривиациЈа морали су да беже на она меега где су бали сигурни од Турака. Највиш се њих склонило на околна осгрва. Један мађчрс..и великаш,

носедник града Клиое близу код (Јналага иримао је дуго код себе ове Јадне бегунце, који су сграшно мрзели своје гониоце — оомане. Они се брзо организоваше и упадаше чешће у туроке земље. Задобивени нљен делили су са својим зашгитником мађарским великашем. Огуда се изроди борба и Турцл ниокоро нааадну на град Клиоу. Ускоци су дуго време бранили град, али га Турци инак заузму Нобеђни који су избегли омрг, лугаху по нланиаама и сгенама у околиаи и где год су били дошли, они су опуогошавали све. Цгр, чувши да гурци хоае да улазму и Оењ, иоауди раогуреаим Уокоцша зашгигу, ма да они аиоу били доотојни зашгиге; но оа им сгави услов, да ће наћи закона и зашгиге у С.-њу, само ако га буду бранили од турака." „Да, да, Ја се опомињем гих полудивљих људи. Њихово лаце беше од сунч-зе принеке гогово поцрнело. Гадан народ," примеги Умбо. „Алесандро, наотави даље," повикаше остали. „Као шго и сами знаге, Сењ лежа на стражњој сграни квара^роког, залива а са сграае где јс тврда земљц, заклоњен је виоо-

ким бреговима и гуотим шумама," ааотави Алесаадро.,, Са водене страае може му се прићи само на лаким чамцима, јер су свуда норед њега начичкани острвчићи и стене, које су нокривене водом. То је опасао за веће лађе, а и ветар кој ненрестано душе и ненуши море, чиаи да је нристун још страшнији. Поред тих острвчића и стена виде се само нарчад од разоијених лађа и чамаца. Ускоци су често налазили туда сем нарчади од лађе и разне сгвари са разбиЈених лађа, па их то намами те носгану нрави морски гусари. Од нљачке оу морали да ждве, јер земљу ниоу раднли а за риболовотво не беху вешги. А јш ое они нису ни гиме задовољавали шго ће нљачка/и ствари са разбијених лађа, они беху вични оружију и ниоу могли у миру да живе. Они насгавише разбојништва унадајући у турске земље. Пошто ,је море било близу они ночеше нааадати и нљачкати сваку лађу која наседне или је бура дотера у њиховој блишаи. С ночетка били су хај дуци из нужде а сад постадоше прави гуоири . У нрво време аиеу нападали хришћаноке лађе, но највише турске. Имали су доста великих -имаца, а иошто