Мале новине

на њега бацити, јер је он за живота показао, да је вољан идеје своје оживотворити. ПОЛIIЦМСКИ Г.1АСН МЕ Београд 30 Августа. (Пожпр). Јутрос око 4 и но сахата у зору заналио се оџак на кући Са муила Јанића овд, трг. на друму кра гујевачком, зачим је пламен дохватиси једну греду иад кујном те је изго рела, и одмах ногашено гатета је мала * (Притворени) Ноћас су притворени; Новица Грујић надничар из Треботина и Антон Младеновић из Параћина због скитње. Максим Клнички нашичар из Аустрије и Петар Милојковић рабаџи ја из Алексиеца због пијаичења. * (■Залутао ). Пегар Млић дечко од 9 год. синоћ је еалутао, те ј.е у кварту палилулеком пренићио. * (■Осуђ»ни ) Пресудама полицискии о еуђени су: Милош 0 Ђорђевић у|>еднив новина због опорбчавања власти. Стеван чане И Илија. Здравковвћ хле бари због ексићног хкеба, Светозар Ваторић каф; за неунис слугу, Мита Лазаревић због нечистоће, Богдан Васовић ич Аустрије и Миленко Трајко в«ћ из Турске због скитње, Ж .ван Перинић надничар шга је дожао стран ње у квартир, Т> >рђе Грбић каФ. што ја држао игру. Ђ »рђе Ристић надничзр због скитње и Јохан Фишва из Немачке због прошње.

IIIАЛА И ЗАБАВА (Скупштински распуст) Бирач: али на бига, па шга сте радили на скуо!нтини? Лосланик: Чекали смо расиуст.

ИЗ МУДРАЧВЕ ТОГБИЦК — Некад старост беше достојанство данас је то терет. — Дидеро вели: Отац који се одваја од своје деце, краљ који се одваја од својих иоданика, за мене су два наказна бића. — Зомља, где цела паука о вери није еведена на дв<стране, изложена је велиКој несргћ"

Жубер опет Кад Дидера има више глуности у стилу него лудости у миелима. ЈШСТМ

ИНД1ЈСКА КОЛНБА НРИПОВЕТКА Вернардена де Сен-Пијера — Никад човак не може бити срећан у самоћи, одговору Иодијанац. Јер и ако самоћа има твоје лепоте, има и своје недостатке; она изгледа несрсћноме као какво мирно пристаниште, где гледа како протичу страсти других љуои а да не буде од њих узнемирен; али, док се он радује својој нтномичности, тамо га време вуче. Никад се не спушта котва. у реку живота; она подјешако носи и онога који се бори нротив њезиноГ1 тока и онога који му се подаје пуметнога као и лудога, д обојица дочектју крај својих дана, један пошто их је злоупотребио, а другн неумојући да се њима наслађвва, Ја не зтедих да будем паметнији од нрироде нити да трижим евоји срнћу ван закона к>је је она пронисапа човеку. Нарочито тражио еам каквог пријатеља коме могу казати своје задовољство и своје јиде. Дуго сам га тражио међу себе равнима; али ту видех ск 'мо завидљивце. Међу тим нађох једног осетљивог, захвилног верног и неприступног нредрасудаоа; исгина не беше из моје, већ из животињске вр сте; то беше, ка што видите, ово псето. Још док је било са свим мало беху га бацили на улицу, где хтеде да цркне од глади: Сажалих се на њега; нолигох га: оно се приљуби уза ме, и постаде ми нераздвојан друг. Али то не беше доста: требаше ми какав пријатељ. несређнији од пса, Кији познаје сва зла у човеч«јој природи, и који би ми помагао да ми помагао да их боље сносим; који жели само природна добра и са којим могу да се њима наслађавам. Само испреплетана могу се два слаба дрвета одржати на олуји. Ировиђење ми испуни жељу давши ми добру жеи), На из.ору своје несреће, нађох и извор срећ:. Једне ноћи, кад бсјах н >. браманском гробљу, опази при месечини једну младу браманку, у пола покривену жутим валом. Видећи жену својих тирана, утевох од ужаса

али јој се одмах нриближи из сажаљења видећи је како се брижљиво запела у своме посду. Она остаљаше јело на гроб што покриваше непео њене сатире, која беше ту скоро жива спаљена с телом њезинога оца, по обичају њезинога сталежа; и сагореваше тамјан те да призове њену сен Очи ми се напунише сузама вид»ћи једно створење несрећније од мене Рекох у себи:

(наставиће се)

ПРИПОСЛАНО (За ствари нод овом рубриком уредништво неодговара). Поговара се код мојих личних непријатеље у „Хомољу" да еам ја нотгтисати писао допис у ,,Оајеку" број 100 потписом ,,Омољац"; — усљед чега велим и изјављујем да нисам. Ко хоће да пише по појштичким листовима, нека изиђе са именом, а да се не крије под туђим „придевцима". Никога нисам опуномоћио да ме заступа, а сажалења не тражим јер они који ме сажаљевају, довели су ме до онога стања ко]е се у допису износи. Мих. Н. Ц(1ки& из Жагубице

КЊИЖЕВНИ ОГЛАС

До сада је изашла из штампе свезака интересантног романа „Краиица Ноћи" ити „Ловац Мртваца у Ненецији." Дена је свакој свесци само 25 аара динарских. Можесе добити код иотнисанога, у Шгампа рији Медецијана и Кимпановића, Оби лићев венац бр. 1 и у дворској књи жари А. Пурића, Васина улица. Никола Јов, Протић рачноисн. глав. контроле савамалска улица бр. 53

ШОДНО ДЗЗОРШТВ Четвртак 1. „ Отело и трагедија у пет чинова од Шекспира. Субота 3. „ Чича Самуило^, комедије у четири чина од В. Сардуа. Недеља 4. „ Трикош и Каколе" комедија у пет чинова, од Мелака и Алевија.

ћт!Шп1ММШпАп1М1п1ММ

ГОБЕЂЕ КОЖЕ Имамо велику количину суви воловски кожа, чистих, осушених од паше домаће стоке и продајемо по знатно спуштеној цени. Коже су употребљиве и за пресне и за штављене опанке. Даћемо и на почек. За погодбу нек се обрати купац код 2—5 ВраЛе Панђеле у Београду

Ч И Т А Ј кога се буде тицало. Сву ону госгходу који су ми остали дужни у каФани позоришта док сам био оберкелнер у истој радњи позивам да ми у року од данас па за 15 дана дуг плате у противном случају изнећу свој госп >ди имена на јавиост. За извешће дуга који као и колико има нека изволи свако доћи код Дарданела, код оберкелнера где ће свој рачун видети и истом новац положити.

3-3

Димитрије В. РистиК келнер

су били доГ.ро наоружани они бише тако дрски да долажаху и у сама турска нриетаништа и отимаху им лађе. У томе се турска ножали Млечићима ношто су ови б1ли виадаоци јадрапског мора, а то с т.)га, што је између Туреке и Млетачке ренублцке цостојао уговор. којим је тур.* ;ој гавантована сигурност у путовању п > јадранском мору. С.ултан је захтевао од Млечића да исцуне уговор, јер ће иП1че биги нринуђен да у јадранско море п мпље своју Флоту, која ће да казна кривце и осигуратн иутовање по мору. Млечиђи и сами одговорише да и они трне од ускока и обећаше да ћи т.;е учлнити што стоји у њиховој власти. Они се одмах обрате дару са молбом да стаме на пут овим разбојницима, но то беше доцкан. Разбојници су ностали, силни они су свуда страх и ужас распростирали, па се нису хтели освртати. ни на чије претње ни зановести. У своме склоништу беху они сигурни. Поданици Млетачки који су били иа окојшим острвима, бшги су и сувише сааби да се одупау и пљачкају заједнички. Оаи су свагда из влдтавали разбојнике кад цм се ирибли-

жује каква онасносг, на су ови увек могли да се спреме за дочек. Разбојници су бројно расли. Свачи дан нридолазио им је из ауетро угарских и турских провинција знатан број осуђеника и лунежа, који су измакли од заслужне казне. Разбојници су имали и доста жена које су заробиди; њих су китили са најлепшим накитом што су поробили, тако, да су их дотле довели, да их оне непрестано гоне на разбојништва. (Тако врича граФ Дару у своме делу „Историја Млетачке реиублике.' - ) На скоро раабојници тако се осилише да су имали до 600 добро о ружаних људи. Овај број беше довољан да опустоши и уништи два округа у турској. Пошто су пак и турци поставили довољан број војске према Сењу, разбојиици иису могли да пустоше ио суву, са тога они почеше своју радњу по мору. А разним поклонима што су их раздавали гуверверу они беху непобедими. Кад се ко год иожалио код гувернера, он је одговарао да се са тим људима не може изаћи на крај јер су разуздани, а ношто они имају да бране границу од турака! то их треба цичувати и поступати благо са њима.

Једва једном, после тешких тужба, пошаља цар чиновиике да извиде све по Сењу и да казне непослушне, али њих подмитише разбојници. Чиновници одпавоваше одакле чу дошли а разбојништву се и даље наставе свој занат."

СПродужиће се)