Мале новине

Овг олакшчца вгжл ш 4 16) до 16 (28) сеигембра о. г. * (Спалиште Св. Саве) Релакција „Ма лих Н вина," радо ес хвали тиме, е је и ^треФила да нинесе оно као свије предлоге, шт" је збиља потребно било изнети. Тако век« иознато је нашим читаодима, да је и иримљен предлог и већ основано „Удружење за украшавање Калимегдана;" даље, познато је так(|ђе нашим читаоцима, дај од браћс Подринаца усвојен нр^длог, да се (бележи Вуково огњиште а да се всћ сад у велико на томе р(ди. Сад је и још један нредлог „Малих Н.>ви на" нашао себи подузетника, који ће га извртити. То је предлог о томс: да се оно место, на Врачару, где је свети Сава снаљен. обележи достојним сномеником. Тај је предлог примило нг себе „Веоградско певачко друштво," које је у својој седници, од прекјуче, донело закључак, да настане на томе послу. Ми честктамо „Веоградском певач ком дрЈШтву" које је уз< ло на се овако велик али благодаран посао, * (Отишла коњица). Данас је отпупутовчо из Веограда један ескадроп коњице ст. кадра за Шабац, д тамо присуствује тркама и да уаелича свечаност. * (4. Сентембар 1888. год). Не можемо а да се овог дана нарочито не сетимо. Овог дана родио се блаженоно чивши Књаз М 1хаило те је већ по томе знатан за сваког Ср ина који у ме да ц.-ни и поштује заслуге, ов<>г великог српског владара. — У част тога дана видимо где једно београд иев. друштво, — Даворје крсти заставу друштво које је прво увело народ. обичај у срн. забаве; прокрчило нута. нар. играма, унслонар, костим у београд. салоне и још више ствари, за које немамо места у овој нотици. Овога дана приређује коло јахача Књаз Михајло у Шапцу трку, о којој се већ говорило у нашем листу. Истог тога дана слави Ш-ћи коњички нук у Крагујевцу, ксјим приликом приређује народ. коњичке игре. — И овог дана, најпосле „Даворје" свеш тајући своју заставу, држи помен на гробу Васе Чараиића. Заиста лепа појава, да су се оволике светковине и то значајне светковине, ма и случајно, искупиле на овај историјски дан.

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК

Мкнистареки савет, по највишем пвлашћ њу Њсговог Величанстви Краља "ј 22. јула ове год. на иредлчг министра Финанције, а по договору са држав им савет 'м решио је: Одобр^ва се опшгини ораг кој, у ср. власотиначк »м, окр. нишком, да можс од својих грађана покупити по сразмери илаћ^ња неиосредног нор« за прирез од 274604 дин. уз оба полгођа ове 188|8 рчч. године и тим новцем подмирити расходе по буџету свом. састављеном за исту рач. годину. Министарски савет. по највишем овлашћсњу Њ. говог Величанст а К(>аља од 22. јула ове год. на мредлог минис тра Финанције, а у договору са државним саветом решио је: Одобрава се општини црноречк ј у ср. влисотинач^ом, окр. нишком да оже од својих грађана нокупити пл»ћиње неносрадног пореза. прирсз од 1898 8т дин.уз оба полтђа 1887|8 рач. године и тим новцем подмирити рас ход по буџсту свом, састављеном за исту рач, годину. * (Обзпаиа). П »чнато је, да је железничк1 пр)га П-фот Цариброд-С Фија за путнике, пртничке нртљаге, ноштанска пошиљања, брзовозн!/ и осталу робу, предата саобраћај 1. ов. месеца. Према чл шу 19. конвснц је железничких пруга између Сроије и Бугарске, и ћемо вршити царињење у Пироту, а Бугарска у Цнриброду Ј<дно што на Суков»м М <ст; где ми имамо царинарвицу, желсзница нсма своје станице и не стаје тамо, друго Ш10 се према поменутом члану конвенције сва роба, која се носи железницом, има царинити у Пироту, а не на Суковом мосту, указом од 12 пр месеца установљена је царинарница пиротска. Према томе дакле, сва роба која се провозно из других држава прско наше земље за Бугартку носи железницом, или која ћесетекуунутрашњости натоварити и даље преко границе железницом за Бугарску носити, треба да се упућује преко царинарнице пиротске, а не преко царинарнице Суковог Моста. Преко ове последње треба уиућивати само ону робу, која би се на другим преносним средствима прско наше земље у Вугарску носила. Јавља се ово трговачком савегу да з*'а, а царинарницама, да при упућуаању и експедовању стране р<»бе, к><ја се овим путем н.<си у Бугаиску, дотичн<> деклар<>нте

обавешта)у, па и оне се по овом уп рав-,ају. Поштанско -телеграФока штација у Врњачкој бањи загворена је :1 авгу :та тек. год. из јутра у 7 сах. Министар народне привреде, решењем од 26. ов мес. Пбр. 2107, одузео је повластицу, к >ја је највишим решењем од 5 септембра 1885 године Пор. 2107 дата г Георгу В^нгсну Џ мс<1ну из Лонд »на, на искључиву вештачку производњу леда у Београду и Нишу.

КЊ ЖЕВНОСТ УМЕТНЗСТ НАУКА НАРОДНО ПО.ЈОРИШУЕ На арагу аозиришне сезоне. (насгавак). С ногледом на глумце, наше позориште с дана на дан ужасно пада .Стара гарда" изумире нова не придолази а канда се и не тражи. Ми, који иоле водимо још р*чуна о наш м поз ришту с грозом иогледамо у његову скору, страшну будућност. Неће проћи дуго V. ми ћемо бити принуђши да на нозорници гледамо, како еу се разбашкарили све еами дилетанти, којих и данас већ имамо у великом броју. Ту мислимо у сразмерном бро јању, јер о „велмким бр.јевима" у оиште, код наш т позоришта, не може бити речи. Код тих дилетаната има до душ ■ и такних, који јаче иадају у оч-1 од осталих као на пример господин Ђурђевић, који се истиче ако ни чим другим а оно бар св >јим очигледним застојем, —• засгао брат, па ни да мрдне, ама бар за чеиерак. Шгега! А иначе би по свом изгледу добар био за „интриганске" улоге, и ако он вгћином и^нграва „љубезнике". — Поштујући седе влаои „инспекто ра краљевско српског народног иозоришта" нећемо о њемЈ говорити ништа, у толико ире, што је г. Стани шић канда већ са свим прешао у техничко особље; а о техничком особ љу позоришне реценсије не воде рачуна. У осталом и године су ту, стари је војник свој рок ^ећ одслужио, иа није ни чудо, шго више није у стању да изговори д<:сет речи на иозорници, а да међ њима не избаци и гакво чудо, да „све мртво нопада од см> ха". Нека нам се најзад дозволи, да замеримо тој околности, шго се наши редитељи, тако регко дај> видети на позЈрници. Они тиме гр<ше и за то, ШТО «а тај начин ускр<ћују публици

право насладе, да што чешће ужива у њиховој ваљаној игри, чега је она, са врло малим изузетком, тако жељна. Оотаје нам јом да поменемо, но на ше иозориште, користан рад г. Динулов ћа, вав не песме и доста добру игру г. Павловића, искрен и трудољубив рад г. Вожовића, и — и више ништа немамо да кажемо о мушком особљу, бар за сад, а кад дође за лТо нгодна прилика, у низу рецензија, које су на реду, рећи ће се сваком своје; јер ово још није— носледња реч. То што рекосмо о мушком особљу, може се без мало рећи и о женском. И тамо се сгари, а не подмлађује. Д |Стојне заменице Милки Гргуровој не видимо ни од куд Многи су држали, да ће то бити г-ђица Н 1грлнова, али слаба нада! Госиођ^ца Нлгринова је ноказала, да јој није само до иозорнице стало А иосле тога, изгледа, да она баш као Ја инат не ће да научи сриски, но смо осуђени, да а после шестогодишњег њеног бављења овде, слушамо са иозорнице наказно нлглашЈне српеке речи. Т <ме би лако било доскочиги, само кад би она хгела. Н.;ка узие нек >га, који ће јој оросго колсвже улоге показати, како се ној^дчне срнске р-чл наглашују, иа готов пооао. По другим струкама, сем струке г-ђ: Гргуоове, такође не видимо нодмлатк*. Ж^нскоје особље, то бележимо с хвал -м. прошле сезоне иоТкр пљено ваљаном снагом у г ђи 3 >рк^1 Те<цосијевићк(. — И опег велимо, да код млађлх чланов« и муш ког и женског особљ^ немамо никога, па са зебњом очекујамо, да види -о, кад сгари изумру, — ко ће њихова места попуниги?! Наше целокуцно пресгављачко особље стоји давас тако рђаво, да се нросто ни један тежи или већи комад не м >же љуцки поделити ни приказати. То је боме велика незгода. Залуду ће се дати ваљан и добар комад, кад нема ко, да нам га прикаже. Јер као што лошији комад може са добрим ирестављачима, да се подигне и добије у вредности; исто тако могу и ваљан комад лоша глумци да уиронасте. Залуду ће се истаћи у пресгави двојца и тројца добрих глумаца, кад осгали не хармонишу, кад целина није округла, другим речима, кад целокунан ириказ не ваља. Па у колико пуб • лика жели да види лен комаду толико више хоће, да је он и добро прикаЗан, а нећс и не радо гледа, к ^д јој сс неко ту учи да игра. К<> хоће да учи, ено му путу|ућег друшгва и Р «зоих „орФ -ума" — ко језп орф еум,

приближе се кули, која је била у хладовиии од високих дрва. Давна нико није долазио у ову кулу. Инго је шантао напред и отвори врата. Кад су ушлн унутра, опазе један стари округао сто и неколико столица, које су дугом неупотребом махом покварене. биле, Пошто је кров од куле нокварен био, то је киша падала унутра и са тога је нод био врло вл жан. Ј дна змија нређе нреко Мнгових ногу и брзо се завуче у Једну руну зида. Брабантино је ишао за Ингом. Овде су они могли одмарати се и назити на долазећу дивљач. И ако је нешго светлости кроз отворена врага било, инак је ово мест изгледало јадно и жалосно. Инго је посматрао Брабантинија, он га је овамо домамио, да на ов >м скривеном месту изврши свој план. Брабантино не треба више да изађе из куле. Иошто Инго није знао где су отишли остали ловци са шумарем, морао је бити обазрив, Није смео да пуна јер би тиме домамио ловце и шумаре . Брабантина треба да нестане у овој шуми гако, да га не нађе више нико. Сгара пак Миранска кула била је за то врло згодна с

тога, ШГО ОНг «ј, који ои у њу оио затворен, неби могао да изађе из ље. Беше мртва тишина. Инго виде како је Брабантино устао са столице где се беше одморио неколико тренутака, и са зането пушком стаде код врата од куле. Овај тренутак беше згодан за Инга. Кад се Брабантинио окрену вратима и сгајаше леђама окренут према Иагу, подиже овај св>ју тешлу нушку и куидаком удари Браба ти1ИЈа но глави. Б ■ з глас'ка с^ЈЉокасе 1 »рабаигиао иа иод Ударац бсше изненадан и тако ја.«, да је Брабан тино лежао као мргав. Инго. се саже према своме счкривцу. од кога је имао доста узрока да се илаши, а кога се сад ослободио тако брзо. Пре свега журио се је да на[).-ж љенидокуменаг, кога му је у. рао Брабантино па да га учишти. Сада би тек нашао мира, и неби имао чега више да се плаши, Инго гледаше Брабангинија који је као какав мртвац лежао. За тим потражи по џеп >вима и извуче једну увијену хартију. II »бедоносни ноглед и ђааолска радосг беше изражена на н> говом бледом лицу. Оа је имао у рукама иосдедњу вољу, цоследњи важаи докум^ нат, граФа Ореста МираФпјора.

(Јн устаде. РазвиЈе хартиЈу и брзо ~је^ црегледа. На његовом лицу сад се иокаже израз мржње а и стр^ха. Морао је да иде одавде. Дуже није смео да остане, бојећи се да не дођу и остали ловц л. Истиаа, он би могао да каже како је цигла нала и ударила Брабантинија по глави, али ако би му се одмах указала иомоћ, можда би се он поврагио у живот, а то нијс смело да буде. БрабантиноЈ Ј Морао овде да осгаие на баш и ако би се новрагио :дударца, ипак би морао да умре од глади, јер из куле неби могао да изађе, а нико не зна где је он, нити би ко чуо а^о би викао за помоћ, Ако све овако буде, као шго беше Иагов план, онда је ои срегаи чо:$ек. Инго пр^чита докуменат. Ђаволски осмех појави се на његовим уснама, кад је црочитао све до краја. Љутито згужва докуменаг. Сад грсба и то да уништи. Нико живи не сме да га види и црочита. Флаша са аергамеитом уклоњена је уаишгена. Још и овај последњи доказ треба да уаишги, па Је са свлм сигуран. Оа нри1 )Ј сгар <ме сголу и сиусти згужвааи ио^умеаат, иа и»вади из џеиа ку тиЈу са иалидрвцима. За тим упали једио