Мале новине

Пек илеу орфеум, његово мест^ у краљ. сри. нар. позоришту. Нашим глумцима треба већ једном довикнути: „Господо, више учења, ви ше студије, а мање — других аослова\ Јер овако се даље не може! * Ово су у кратким потезима изнети узроци, ради којихје триела шиша цозоришна сезона, Узроци су ти, као што рекосмо, у глнвномв састоје: у рђаво раеиоређеном и незгодном реиертоару, и у ненотпуној и слабој иозоришаој друлшни. И једној и другој незгоди лако је доскочити, а ми смо уверени и нуно се надамо, да ће се то, у интересу самога позоришта и његова угледа, с надлежне стране радо учинити. Па и поред свега овога, поред свих незгода, којима омо ми приписали узроке ланскоме злу, да, признамо, да јз немарноет наше нублике на спрам позоришта доиста велика. Они, који су најпоззанији, да поХдђају што чешће поз >ришве пресгаве, долазе врло ретко или готово никгко у поЗориште. Залуду на њих очекују ложе и друга одличнија места — њих нема; па је за то праведно, да се и ми цридружлмо ваиају сри ке Талије, и да их с' нравом заиигамо: „где су? Где су државници, савегници и веллии чиновници? Где су држ .вне судије евију категорија? Где су ироФесори Јимназија. реалка и велике школе? Где је виши оФицирски кор? Где су још '(Ноги и многи овима подобним аиђениЈИ чланови нашега друшгва, којима би тако рећи би.>а дужноет, да б->р својом посетом иомог |у ов > иаше [мзорните, иа их у позоришту, као и оетале гореноменуге веома ретКо виђамо. Зл то треба све ствари и одноша је у ПЈЗор шту удесити тако, да им се одузме свака ирилика, која би им с правом могла послужити као извина за њихов немар и нехат, како би их после безору.кане, иозориште могј10 с праведном срџбом, да прекоре за пенравде, које му они својом намар ношћу чине. — У противном случа)у сраска Талија неће имати много права да се љути. * „Последње је време било, да критика кзусти ову реч, и она је — про говорила. И. ако је тешка, ииак је треба примити к срцу и уаинити ол скоје стране све шго можем«>, да позориште у нашој земљи стекне више иажње и цене, да нам постане потреба наше здраве душе, те да онда монсе то н ше позориште сгално оисга'Vи и раЗвијати с< ».

Ово је био у неколико преглед Прошле п 13оришне сезоне, а уз »д за идућу, коме ће уводу тек сад следовати чигав низ објекгивних позоришних реценсија. Шсац ће се њихов збиља трудити, да те реценсије буду и истински што објективније, не смећући с ума Еиерсонову изреку: «да је опасно изговарати једну истину а да се другој на жао не учини. Ис тина има два краја као и магнет два

пола."

8иит си1дие.

РАЗНЕ ВЕСТИ (Сполегшк српскон књижевпику Т. Павловићу). Одбор за поди-ање споменика засл/жном кшижевнику и новинару српском Т. Павловићу држао је ово дана седницу у којој је закључио, да се светковина за иодизање тога споменина држи на Малу Госиојину 8. (20.) септ. т. г. у Карловцу. * (Фрања Иулски). Славио је ономад 50 годишњ ^цу свога чланства као уидргки академик. Академија је тим иоводом иоздравила јубилара нароччтим иисмом, које је потпредседник Акагемије гроФ Сгочек лично предао Пулскоме.

ПОЛИЦИГКИ ГЈ1АСИИК Београд 1 Августа. (Кра/ја). Непознаги лопов увукао се у сган Јелке жене Танасија Ристића овд. па украо 1 ново либаде од црног атлаза, 1. нов мушки капут од илавог штоФа и 1 бео чаршав све у вредности 66 динара. * (П.ритворени) . Ноћас су притворени: Милош У горник из Аустрије због кра ђе, Ј1ауш Вобер надничар из АустроУгарске због пијанчења, Живојин Шту кић и Сава Садоњић шегрт ткачки због бегства, и Магдалина Калин служавка из Аустрије због блуда. * (Осуђени ). Пресудама полицијским осуђ-ни су: Коста Петровић пиљар за пролају незрелог в<|ћа, Живојн Радојчнћ абаџ^ЈЈа што није улицу почистио, Владимир Стојановић и Дра.оољуб Ди мит^ијевић шегрти овд, због нереда, Милан Гавриловић каФ. и Јован Медолоић каФ што су држали отворене каФ преко прописног времена.

Нашој покојној Настасији

даваћемо у среду 7 тек. месеца у 10 сати пре подне годишњи парастос у цркви Светога Марка Петко М.ихајловиИ татарин у пенвији Михаило П. МихаиловиК управник вајма

+

Нашем нигда незаборављеном и непрежаљеном оцу

Чц (ГираиЈ)

даваћемо 40 то дневни парастос у суботу 3 Сентембра у цркви Св. Марка. ожалошЋЕни синови Петар и Никола

Наша никад незаборављена мила кћи, односно сестра, свајај Ј у л и а н а | после дуге и тешче б)љз у свомс најмилијем цвету младости премичу југрос у 2 сахата, Тело миле нам кћери биће предаво матери земл>и сутра у | 3 сах. по подне. Стан Дубровачка улица. Ожалошћени родитељи: МИЈАИЛО и САРА АРСЕНИЈЕВИЂ сестра: ХРИСАНТА зет: АНДРА ПУРИИ са осталом родбином

Наша мила и добра Љубица

преминула је синоћ у 11 и ио часова у 16 тој години свога млађаног животг Јављајући ову тужну вест свима сродницима, пријатељима и познаницима нашим, молимо их за саучешће у превеликој ж 1Лости нашој. Цогред ћс бити сутра у 9 и по часова пре подне, стан Доситејева улица бр. 2 цреко од народног позоришта. 2. Септемембра 1888. год. Београд. Олсалошћени: отац, Ђорђе М. Илијћ трг., браћа, Драгољуб, Влидислав, Михиид и ЈБубомир, сестра Даница,

палидрвце и иринесе га докуменгу. Пла мен га обузе са свију страна. Лагано, али сигурно нретвараше се докумснат у пенео. Иило раздува ненео. 11,>следњи 1Јажан доказ уништеа је. Оно што је одавно желео, извршено је. Још једном иогледа Враблнтинија — овај лажаше као мртав. За тим брзо изађе нз куле привуче врата и затвори их кључем кога мзвади из браве. Кад је изашао мало по дал>е стаде, пприслушкиваше"— из далека чуо се нуцањ. Ерицијо, Донато и шумар вису били тако близу. Ово ум-ри Инга. Он се сад уаути на обалу, да под шатором причека на повратак осталих ловаца. Лагано је ходао путањом, само да неби дошао до обале. Оа се је плашио да његов брзи повратак из лова не иадне у очи. Мрак се лагано сиушташе, и наскоро се цела шума иомрачи. Кад је Инго дпшао код шатора, где су слуге биле, упита он Брабангинијевог слугу јели се врагио његов господар из лова. Слуга му одговори да није Наскоро за тим поврате се из шуме донаго и Ерицијо, а шумар иђаше за њима носећи једног великог курјака.

У јасноме разговору и хвалећи свој лов, приђу Ерицо и Донато Ингу, и приноведе му како им је исиало за руком да у једној руичаги нађу курјака и убију га. „Где је Брабантиио? Зар није био са вама?" упита Инго. „Ми нисмо видили Брабантинија," увераваше га Ерицијо и Донато. После дужег разговора сви се сложише да је Брабантино сигурно залутао где год у шуми. Одмах се реше да га нотраже. Са запаљеним буктињама и пуцаЈући из пушака, тражили су залуталога. И племићи и слуге на и више раденика са шумарем разиђу се по шуми. Али сво тражење било је узалудно. После неколико сахати, један по један врате се на место где је гаатор. Кад су се го о $о сви искупили, рече Инго, да је Брабангино по свој прилици из шуме изашао, и са каквом гондолом отишао у Венецију. Пошто су сви били уморни сложе се са Инговим мишлењу и уђу у његову гондолу. Беше већ у велико ноћ кад су приспели у Вдаецију и сваки оде својој кући да се одмори од напрезања.

Брабаптино је лежао онесвешћен у кули и није чуо вику и пуцњаву пушака . Јак ударац по глави беше га са свим онесвестио и он је постепено олазио к' себи. Тек у неко доба ноћи до шао је мало к себи. Пошто је у кули врло мрачно, Брабантино није могао да разазна где је. Он се није сећао шта је било са њиме. Једино што је осећао беше јак бол у глави. Са јаким нацрезањем вида, трудио се да распозна места где је али ништа није могао да види.

(Продужиће се)