Мале новине

ОЛУЖВЕНИ ГЛАСНИК

нице у Аустро -Угарској, поданик исте пављају, да су на месту где се нала

Мичистарски савет, по највишем овлашћењу Његовог Величанства Краод 22-ог јула ове годиге., на предлог министра Финанције, а у договору са државним саветом, решио је: Одобрава се они.тини малс-црничкој, у ср. и окр. иожаревачком, да може од својих грађана покунити, ио сразмери плаћања непосредоог пореза, прире? од 773 40 дин. уз оба полгођа ове 188 < |8 рач. године, и тим новцем иодмирпти расходе по буђету свом, састављеном за исту рач. годину. Ддобрава се општини џенској, у ср. масуричксм, окр врањском, да може од својих грађана покупити, но срлз мери нплакања неш.срееног порева, прирез од 1537 дин. уз оба потгођа ове 1887|8 рач, годнне, и тим новцем нодмн(1ити расходе но буџету свом, сретављеном 8а исту рач. годину. Одобрава се општини рогачк<1Ј; у ср. космајском, окр. београдском, да може од евију пореских личности села Сибнипе покупити прирезом уз друго полгође ово године а по сразмери нла ћања непоср^-дног нореза, 2230 дин. и ]0 пр. дин, те тим новем исплатити дуг ЈЛилији Јоваповићу, овдашњ« м проистичући од десетодневне хране, издате за оиштину држави у 1876-ој год. и осуђени му пресудом земаљског суда. Одобрава се ошптини ртањској, у ср. бањском, окр. алексиначком, да може одевојих грађана покупити приаез !>д 2400 дин. уз оба полгођа тек. 1887|8 рач, године. с тим, да га распореЈГи на све грађане по сразмери плаћања непосредног пореза, па добивени новац да може употреби на изравњање нрихода са расходима у свом буџету, састављеном 8а исту 1887|8 рач. годину.

државе, арими по молби својој у срп ско иоданство, изузетно од §-а 44 ог грађанског закона, па што је подне уредан отпуст из свога досадашњег ноданства.

РАЗНЕ ВЕСТИ (Кумберланд). Који је нознат са, своје вештине у дознавању т>ђих ми сли, прирелио је 15. (27.) августа у Јоханесбабу у Чешкој представу, на којој се ио речма иолицијског извеш таја тако дрско и непристојно понашао и наиме Аустрију исмевао, да је окружно капетанство у Граутенау из дало налог, да Кумберланда где га на ђу, да га преслушају за рад прекр шаја §-а 11. цареке наредбе од г. 1854 те да протокол о нреслушању аошљу у Траутенау, ради даљег уре довања. Тако са д а полиција трага за Кумберландом.

п„~шћењу Његовог Величансг^а 1\раља, од 22-ог јула ове године, на пре длог предселника министарског савета, министра унутрашњих дела, а но договору са дрлавним саветом, од 8ог авгус.*а ове године Бр. 697, решио је; да се Уско Сартори, званичник управе монопола дувана из Ужица, родом из Штајинбриха у Штајерској, подбник аустро-угарски, но својој молби прими у сраско аодаиство, изузетно од §-а 44 ог грађанског закон«, по што је ноднео уредан отпуст из свога досадашњег ноданства. да се Наја Михаиловић, дијурниета војног министарсгва. родом из Каме

искиње на свеучилишту). На бриоелском свеучилишту учило је >.ве године двадесет женскиња и то нај више нриродне науке. Ове се девојке постављају као учитељице у вишим школама. Има их које уче и медецчну и права. Неке уче Фармаци )у н аошто сврше три гсдине, има случајева, да се као анотекарице удају за лекаре. » (Краљица учитељица). Румунска краљица нозната је као песник. Као темељит познавалац класика н.1Је била задовољнас усаехом из књижевности у арвој државаој женској школи у Букурешту, за то је позивала разборитије ученице и држала с њима ириватне часове Но како је то разбуди ло завист код осталих девојака учесвојим мужем примила се, да сама ире даје у школи целу књижевност од иочетка до краја, шго је већ ирошле године и учинила. (0 исељавању))*Од 1. јула 1887з до 30. јула 1888. иселило се из Елроне у Америку 539.810 душа, и то: и, Немачко 107.624, и.ч Илглеске 83.132 из Ирске 73.238, из Шледске и Норвешке 72 915 из Игалије 51.075, из Русије '33.507, из Аустро-Угарске 19 927, Данске 8981, Швајцарске 7.737 Француске 6.427, Низоземске 5.845 и Пољске 5.845 душа.

зе развале тако звапе Хуњадијевог закма ваишли на стари гроб, који ао свој прилкци да је саграђен у средњем веку. Нађене су кости људске и носуђе из римског доба. Земунски ло кални лист обриче, да ће скорим до нети опширнији извештај о том открићу. (Самоубиство једног уредника). Из Нрага јављају; Први урсдник листа „Вохемиј.^" г. Јулије Валтер сам је учинио крај свом животу. Са железничког моста, који прелази код „норцвесгбанск " станице Ц лаковиц ско чио ј( у Ј1абу и нађе смрт у речним вачима. До сад још му није нађена лешина. В^ле да га је нека не излечима боља навела на самоубиство. * (Пролаз из православља у унијатСКу веру). У омштини Кривој Бари у темишварској жунанији арешло је ових дана 129 становеика Влаха из православне вере у унијатску. Ради тога је устројила унијатска дијецеза у Лугошу самосталну парохију у Кривој Бари те је нови унијатски свештеник Василије Бора већ иочео служити. И у ошнтини Секешу прешло је 113 становника у унију. * (0 париској светској нзлогкби) Како јавља париски лист «Ра1пе» аотакнут је у н>>следњој седнициФраицуског министарскогвећа предлог, да се отварање париске светске изложбе одгоди до год. 1890. Нредлог је постакнуо министар снољашњих иослова Гобле, те се с тога мисла, да му је то с ноља саветовано.

СМЕСИЦЕ

, **ТЛТ.Л ,гл *т »л .»»лч П1-1Ч1ТГ л\ шга можј ЖЈнеклње,, кад само хоће. Било је и биће да суза депим и 1 духовитим женскињел се заносили иредста вници „јаче аоловине," али се ређе дешнвало да женскиње наклоност својих обожаваоца иримени у корист др жаве, као што ир,.чају о Магдалена Сенетеровој, која је на крају 16-ог века живила у Француској. У оно доба уар(»пашћивали су Француску мно ги унутрашњи ратови. Магдалена, која је волелн своју отаџбину више него себе, дође на врло чудновату миоао; она једног дана дозове све њене обо-

жаваоце к себи и изјави им: „Госиодо! Сваки од вас заклео ми се вии1е иута, (Откривен стари гроб). Из Земуна^да сам му ;а најдражије на свету, и

да ме никада неће наиустити. Ја хоћу сада да се уверим, да ли су ове речи доиета биле израз ваших осећаја или само празан говор. Ја идем у рат — хоћете ли самном?" — „Ми ћемо с вама" довикнуше сви као из једног грла. Магдалена заблагодари им и одмах прчсгуци извођењу плана. Сви њени обожаваоци, на броју њих шесет, увршћени су у јсдну чету; лепа и храбра Магдалена стави се че ти на челу и одведе је краљевској војсци у Анверњ. Ова чета добила је име «Сотрадше (Г Ашоиг» и чинила је, увер. в *њу Монгала, права чуда на бојноме пољV. * (Наследннк грчког престола Коистаитин), о којем смо већ јавили, да узима сестру немачког цара Виљема, био је већ од дуже времена скор^ свагдањи гост у Фридрихскрону. Пошто је хтео избегавати сваки жагор, долазио је редовно у грађшском оделу. Кад је сад после верења наследник преотолл оФицијалну иосету требао да уч ни, ч^кала су га на потсдамском колодвору у Берлину нарочита дворска желсзничка кола. Чинов ницима избелише очи гледајући, када ће доћи краљевић Константин. У то дође време да воз крене и чиновницима не остаде ништа друго, него да г>ра.> јаве у Вилдпарк, последњу станицу железничку испрег Фридрихскро на да краљевнћ грчки не долази. У Вилдпарку су чекале царске кочије на краљевића, те кад воз стиже, врагише се кочије празне, а кал; у дворцу дознаду, да је краљевић Ковстартин — већ ириспео. Краљевић је у Берлину био дошао на железничку станицу у (Грађанском оделу на обич ном Фијакеру, узео је тамо седиште једно у колима. 1. рсда, на кад је дошао у Вилдпарк одвезао се оает на Фијакеру у Фридрихскрон, без да је ко за то знао. Но на врагима п1то 4 г I.пор« етража хте ла краљевића да иусти унутра. Бадава је ту очитовао, да је он краљевић грчки, јер бранденбуршки војак му је на сва уиеравања тек оамо толико рекао, д* „евако може р-'ћи: ја сам краљевић грчки." Краљевић К »нстанТин није најзад имао куда, него извади своју бележницу, те на наиир наииса речи: „Наследник престола гр чког моли Ваше Величааство да би му дозаолили улазак у двор." Слуга дворски однесе писамце царици удовици цара Фридриха, од куда је разу ме ее на мах дошао налог, да краљевићу дозволе улазак.

Како је Умбо варсдио то се одмах изврши. Илијо и Палмош привежу је добро за катарку. За тим сви крсташи седну на кров од катарке. Ноћ беше у велико. И ако је ветар приличао стао , ипак таласи беху доста велики јер су љуљали и саму Галеру. „Одговарај на питања," рече Умбо везаној СгеФани. „ Признајеш ли да си била вођа Жбира онда, кад су они ишли да ухвате Краљицу Ноћн? и „Јест, ја сам им била вођа!" одговори ова безобразна жена. „Па то ћу увек и да ралим! Зчр нисте ви убили мога мужа. И ви се називате смирено братство? Ха,

ха, ха!"

„Ми смо Себастијава убили за то што је згслужио смрт. Он је убијен онога тренутка, кад је хтео да удави једну' невину девојку," одговори Умбо. „Ми смо казнили убијцу и издајицу онако, како је он заслужио и пред Богом и нред људима." „Охо! Ала имате жестоке изговоре, ви, саганска браћо! А. ја вам опет кажем да ћете сви бити бачени у реци ОрФану,

а пре свију вас ваша Краљица!' 1 повиче СтеФана. „Одговарај само на нитања," настави Умбо.,, Јеси ли ти издала нашег вођу јеси ли га ти предала у руке Жоирима?" ,,Радије бих га убила, мојом бих га руком заклала! 1 ' дераше се она као бесомучно. ,,Убила бих га као што сте и ви, убили мога мужа! Кунем вам, се да ћу сваког од вас једном руком убити па ма где кога нашла!" „Шта велите браћо? Каква пресуда треба да се изврши над овом издајницом?,, упита Умбо. „Да се обеси! Смрт је заслужила та нлаћена издајница! Она мора да умре!' нивикаше сви околостојећи. ,,Ха, ха, ха! и емејаше се СгеФана. „И ви сте моје судије? Ви мислите да се ја нлашим вас? Или мислите да се бојим смрти? Будале! Сваки мора умрети, неко раније а неко доцније/" „Пресуда је изречена!" рече Умбо јасно. СтеФана, жена шниЈуна Себастијана биће сутра нре сванућа обешена на ка тарци. Ово ће да буде пример за шпијун и издајвице!" Крсташи устану и оду сваки на сво-

(Банкеј Неку учени Немац доказу]е

Је место да се одморе. Само сгража на крову и горе на кагарци остаде, да пази на околину Галере. СгеФапа беше хладнокрвна она не замоли за милост. Са мрачним погледом попосматрала ја одлазеће крсташе, који су јој изрекли смртну пресуду. Она је била уверена да ја учинила оно, што је требала да чини.

(насгавиће се)