Мале новине

верујемо да је ово очекиваше ираведно. * (Са забаве „Даворја"). Колико овако у брзо можемо да јавимо, јучерања светковина освештавања заставе друштва „Даворја" испала је сјајно. Све готово београдске иевачке дружине, иа и друге конпорације, послале су своје изасланике. Ми ћемо, колико у сутрашњем броју донети мало опширнији извештај.

(Аванзовао.) Ђорђе П. Јовановић за санитетског канетана П-е класе.

(Удружење за украшавање Балимегдана). Као што чујемо, већ је настао уиис у чланство овога друштва. Редован члан плаћа 6 динаре годишње, а може и 3 дин. полугодишње; >темељач плаћа 60 динара један пут за свагда. Ко жели да се упише за члана, може то код друштвених благајника г.г. Саве Константиновића и Саломона Азријела трговаца у главној чаршији. Ми обраћамо пажњу пријатељима овога удружења, да би требали у што већем броју да похитају у чланство.

(Извожња ђубрета). Већ више од месец дана престао је концесионар да износи ђубре из варошких станова, услед погреганог разумевања полициске наредбе, да ђубре има два пута недељно износити и то само пооедељником и четвртком. Услед тога Управа вароши протумачила је своју наредбу тако: да кон цесионар има два пута недељно ђубре изнети и то да са првим изношењем има бити готов до четвртка а у ^ругим до понедељника. Концесионар који је усљед тога погрешног разумевања и раскинуо уговор, по свој прилици ће изношење ђубрета опет продужити. * (Калдрмисање вароши). У суботу 3. ов. мес. изнео је председник одбору општинском једну понуду за калдрми сање вароши коцкастим каменом, те је одбор изабрао стручну комисију из евоје средине, која ће имали да ју проучи и даде мнење у којима би се улицама првенствено имага таква кал дрма градити Како смо ми сазнали, понуда је новољна по општину како са ценом тако и са условима плаћања, и тако се сада можемо надати да

ћемо у скоро моћ'4 добити у главним улицама модерну калдрму. (Аванзовали). Милан Капетановић и д ра Милован Ђ. Миловановић, за проФесора велике школе.

СЛУЖБЈШИ ГЛАСНИК

На предлог министра грађевина, а желећи дати доказа Краљевског благоволења и признања заслуга, стечених при експлоатацији прве српске државне железнице, награђује Њег. Вел. Краљ Орденом Таковског Крста трећим редом: Фридрика од Чатара, ше®а контроле и саобраћаја нашег железничког друштва. * На предлог војног министра производи: питомце ниже школе војне академије, нареднике: Милана Туцаковића у чии инжињерског; Велчбора Драгашевића и Михаила Великића у чин коњичког; Душана Станојевиђа и Гргура Шумкарца у чин ињжињерског; Вранка Јовановића у чин коњичког; Светолика Караулића, Милутина Павловића, Живојна Марковића и Илију Радојчића у чин артиљеријског; Саву Димитријевића у чип нешадијског; Мирослава Миросављевића и Александра Мијушковића у чин артиљеријског; ЈБубомира Симића у чин пешадијског; Душана Цветковића у чин инжињерског;|Вратислава Маршића у чин коњичког; Василија Џинића и Милутина Милошевића у чин пешадијског; Момчила Јоксића у чин коњичког! Михаила Петровића и Милутина Обрадовића у чин пешадијског; Велимира Тодића у чин коњичког; Милана Дукића. Ђорђа Костића и Живојина Нешића у чин пешадијског, и Петра Прендића у чин коњичког потпоручика. да се контрактуалном војно-лекарском помоћнику I. кл. Исидору Ковачу уважи оставка. коју је поднео на државну службу. да се лекар целокупног лекарства, д-р Ђорђе П Јовановић прими завојног лекара с производством у чин лејствителиог саннтетског канетана II. класе инжињерске поручике: Ђурка Филиповића и Светозара Гмизовића у пешадију, са истим чином и рангом кога су у ивжињерији имали. пешајског потпоручика Карла Михела, у артиљерију, с чином артиље-

риЈског потпоручика и рангом кога је имао у пешадији. да се санитетеки поручак, Карло Л* полд стави у стање недејство по тачци 2. чл. 36-ог, закона о устројству војске, на једну годину дана —• у име дисциплинске казне,

РАЗНЕ ВЕСТИ (Трговачка курс за женске). У Пешти је отворен нарочити трговачки курс за женске. Директор је школе неки Др. Вело Ђулаји. Цељ је тога курса да да женскињама теоретско и практично знање трговачко, да могу после курса бити књиговође, благајнице и т. д. Курс ночиње сад Септембра и трајаће шесг месеци.

по лициск и;гл АСНИК Београд 4 Септембра. Крађе. Ноћу између 2 и 3 овог месеца непознати лопов ушао је у стан Маруа Бандера иншпектора жељез. и однсо му 1 златан сат с ланцем 1 пар хаљина грао боје са свиленом ноставом а на каиуту стоји натпис „Леополд Покорни Веч" два нол;а 1 црн а други бео и 2 пара ципела, све у вредности 350 дин. — Те исте ноћи ушао је лопов кроз прозор у момачку собу на кући г. Вранка Васиљевића подпуков. у пензији на украо ове ствари 3 кошуље од коноФоса, 1 кошуљу половну, 1 гаће половне, 1 кецељу, 1 пешкир, 1 шешир све у вредности 37 д. Тодору Томићу трг. овд. украдена су 2 вола у каФани код Гор. Раље, оба су вола длеке сиве жуте. Притворени. Ноћас је притворена Марија Покорни служавка из Ауст. Угарске због пијанчења. ОсуКени. Пресулама полициским осу ђени су: Танасије Илић слуга овд. што је службу напустио. Ђорђе Јовановић сакаџија што )е продавао не чисту воду, Сима Павловић каФ. Димитрије Жељесковић ка®. и Сима Ми лошевић ка®. што су држали отворен9 каФане преко прописног времена, Сима Бркић момак овчарски због пијанчења, Анка Деспотовић служавка из Аустрије, Сретен Петровић бив. робијаш, Павле Миловановић слуга Фијакериски, Јован Новачић и Фрањо Милић из Аустро-Угарске због скитње, Таса Милојковић због крађе, Јевта Минић бакалин због увреде, Никола

Констандииовић због нечиетоће иШанд»р Шеби шнајдер због боја. Нађено. Нађена су два кључа ва друму крагујевачком, и налазе се при кварту врачарском.

СМЕ С ИЦЕ

(„Звечеће "'жуманце) Једном, ®ранцуски комичар Левасор приведи један концерт, у неком париском предграђу, у корист сиротиње. После концерта, парох иозва на доручак све вештаке, који су суделовани на концерту. Левасор нађе иепод своје салвете јсдно ускршње јаје, из кога се, кад га разби, излегоше пет наполеондора. — „Ах господине поно, рече весело обрадовани вештак, „заате до душе да радо једем барена јаја; али једно не знате: да једем беланце. Дозволите ми, да жуманпе оетавам вашој сиротињи." * (Племенита реч). Једном беше балкод енглеске краљице Ане, и кола за колима зврјаху преддворским вратима; један сгар просјак чучаше близо ула ска чекајући да се когод смилује на њега, али нико и не погледа ојађеника. Слуга га почв терати најопорјим речима. У том тренутку до]урише кола херцогиње од М флборуга и лорда Хамилтона, и Херцогиња виде носрћућег старца и чу нечавечне речи служитељеве. Одмах стаде и зовну просјака; без дугог размишљања из вуче из своје дивне косе један дијамантски накит, у облику класа, од врло велике вредности и гурну га старцу у руку. „Али леди," рече кроз зубе лорд Хамилтон, који стчјаше ту „ова издашност!" — „Шта?" одговори Херцогиња, „зар није право, милорде, да сиротиња пабирчи класје на богаташким њивама које су већ ножњевене?" — ић. * (ОбЈашпење.) Кад једном чувени енглески несник Попе сеђаше једне вечери у Виртоновој крчми и са Свифтом се живо препираше о неком АристоФановом делу, наиђоше обојица на једно место, које покрај свег напрезања не могаху објаснити. У след тога поведе се гласан разговор између њихдвојица, и један млади оФицир, који близо њих сеђаше, чувши њихов разговор, приђе им и замоли их за дозволу да види то место у књизи, о чему се пренираху. „драги Свввте, дај младоме џентлману да прочита то

„Ја сам Божјом помоћу избављена, оздравида сам!" рече она. „Па и треба да будеш избављена! Хајт доле у кајиту тамо ће се наћи посао за тебе. Али те опомињем да пазиш на себе. Не уеуђуј се да помислиш на бегство. Ако покушаш онда ти је сигурна смрт. Надам се да ћеш се временом поправити. СтеФана не одговори ни речи. Оиа послуша и оде за Краљицом у кајиту, али њено лице беше суморно, а из очију јој је вирио пркос. У њеној унутрашњости заузела је место само освета, она сматраше ове људе, у чијим је рукама, као убојице њенога мужа. Није хтела никако да зна је ли њен муж својим поступком заслужио смрт или не. Мржња и чежња за осветом узимаше све већег маха, а помиловање које је Крзљица Ноћи даровала, изгледаше да неће имати на ову жену никаквог уплива. Она ће остати онаква каква је.

X Аветињски час „И мени је загонетан овако дуг изо станак Брабантинијев/" рече Инго Дапонту, који је дошао код њега ради држања тајне седнице. „Бојим се да му није дошла каква несрећа! „Од како је отишао у лов, није се више вратио у своју палату, одговори Дапонт. „Сигурно је дакле да се није ни вратио из лова/" „То је непојмљиво!" дода Инго. „Треба прегледати шуму и околину где је ловио." „То је већ учињено." „Па никакав резултат?" „Баш никакав." „Али молим вас, гроФе МираФијоре, ми морамо дознати шта је за њим!" рече Дапонт. „Ко зна, можда лагунска вода крије какву тајну," „Како? — Ви мислите — — — —

„Да се Брабантину десила каква несрећа! Бојим се да, овде нису умешани они људи , што их називају крсташима," одговори Инго, „Брабантино је залутао у шуми, пошто се од нас одвојио. Даље на знам ништа. Ми смо прегледали сву шуму, али не нађосмо никакав траг." ,, Шума се мора прегледати, по-

ново.'

„Ја ћу наредити, увераваше га Инго ,,Па и у моме је сопственом интересу да се сазна право стање егвари. Монсињоре Сутра ћу наредгти да се изврши најпажљивији преглед. ,,Ко то долази граФе МираФијоре?" упита Дапонт. ,,Јесу ли ваши служитељи још овде?" ,,Моји служитељи не знају за ове ноћне посете, Монсињоре." Стари Андреја куцне на врата и за тим ступи у салу.

(наставиће се)