Мале новине

(Бугарски гости). Као што јављају, бугарска влада пријавила се нагаој влади, да 1е вољна да званично буде заступљена приликом светковине стогодишњице Вукове и данас већ долазе гости који ће је застунати. * (Општина). Као што чујемо, за време Вукове светковине, неће бити рочишта нити ће радити канцеларија оиштинског суда. * (Палење фењера). На прексиаоћиој седници општинског одбора, за коју смо јавили да је била, није одобрена дицитациЈа за набавку гаса и онравку Фењера, јер се појавила мисао да се иалење Фењера изда под закуи једноме лицу. * (Литерариа ђачка дружина). Ђаци палилулске гимназије, оснивају у својој средиии литерарну дружииу са цељу, да се међусобно обавештавају.

СЛУЖБЈЕНИ ГЛАСНИЕ

Министарски савет, по највишем овлашћењу Његовог Величанства Краља, од 22-ог јула ове године на предлог нредседника министарског савета, министра унутрашњих дела, а по договору са државним саветом, од 4-ог августа ове године Бр. 681, решио је:| да се Новак Мскић, учитељ школс новоселске у округу иожаревачком, родом из Новог Бечеја у Аустро-Угарској и поданик исте државе по молби својој прими у срмско поданство, заЈедноса својом женом Николијом, изу,зетно од §-а 44-ог грађанског закона, но што је поднео уредан отпуст из свога досадашњег поданства.

РАЗНЕ ВЕСТИ

(Самоубиство једног банкара.) Из Беча јављају телеграФом: Највећу сензапи|у учинило је овде самоубиство познатог банкара Самујла витеза ГгапкГи1;ега-а, шура КронФелда, управника угарске кредитне банке а сина иредузимача. железничких грађевина Фраик*уртера, који је саградио више жељезничких нруга у Угарско) и добио племство од Лоњајија. Самујило витез ФранкФуртер већ од дие године се бави банкарском и комисијоналном

радњом. Било му је 30 година. Јуче у 2 сахата оде из берзе уираво у сган. На њему се не могаше приметити ништа необично. Оде у своју собу закључа ј*? и пукне себи у срце На столу нађоше да је унрок убиству губитак на берзи. Други опет тумаче да је из љубави која му је нанела болова дигао руку на себе.

(Жељезничка кола у пламену.) На арадском кододвору се ових дана на арадско-чанадском жељезнику заналила једна кола теретна, а не зна се од чега. Ватра се породила унутра у колима и будући да су унутра била стакла умотан^ у сламу, то је ватра на брзо *захватила даље али на срећу није учинила веће штете.

(Забушгло се тане.) Париски сфран се» нриповеда овај случај,који се догодио за време Француске војне вежбе. Пре неколико дана гледао је и амолиски (АшаиИз) свећеник абе Бове (ВеаиуаГ«) са оближњег месга вежбање 38. пешачке пуковчије. На један пут паде мртав доле рањен самртно у леђа танетом из пушке. На ово дојури на 'коњу ђенерал Пари и рече рањеном: „Господине абате,, овај хитац не беше намгњен вама него мени." Изгледа, да је ђенерал добро познавао своје момке, Одмах поведоше истрагу, али онога који је послао самртно тане нису нашли.

(Несрећа на.жељезпици.) 10. о. м. јавља)у жицом из Нујчрка: Не дале ко од Цинцинати-ја у недељу удари јеДан ванредан воз са друштвом једног путничког цирчуса на теретни воз, Десет особа остадоше мртви 27 је рањено, пронадаше многи изу чени коњи. — 0 . наво1 „.џеспејјд члановима ветеранске војеке, који су ишла из Уоип^ошга (Охијо)у Колум бус на вежбалиште, морао је стати, јер се нешто локомотива беше иоква рила. Док се локомотива опраљала наиђе један тешко оптецећен воз на овај ветерански и размрска више кола. Али развалине од полупаних кола дохвате њих неколицину те на месгу остадогае мртви њих десет а педесет буду рањени, многи самртно.

БЕЗОБРАЗЛУК У НОЗОРИШНОЈ ДВОРАНИ Мото: Нашмајушни Брцко хтеде нешто кае'ти Није имао мудрост, па како К каети! Мислио оч Ђурђе, па му рече након: „Вубни макар што год, па Ке бити аакон! Голерија треКа пљескаће и туна, Ти знаш, она воле свог драгог мајмуна! Њој ће бити вакон " . . . . И он бубну нагсон! — Слуга сам покоран! По Змају Ј. Јованонв^у. Да, у аозоришниј дворани, ј р < е овако шго није могло, ни см ;>о ге ити на позоришној нрестави. Н уг - нј ова могла би ком--тно да поднег з;« „подицискн гласник', али је мм ип:-«к доносимо у другч) рубрици. На нрексиноћној нреетави: „Трикош и Каколе" у трећем чину, у гостионици. дееила се ова немила ч јчва: Т^икош (Стан<>јсвић) нита Кчкола чиме се занима, ма што ДинуловиК— * не Баколе —одговара: ^ПоФторава« ф <лоз' фију, преводич с' француског и пишем поз ришне критике у мале новине*. Можда се не бисмо ни оеврга,ли на ово најацко екстемпорисање, да ово кије једна јавна ллж. Ј1аж је, да господин Динуловпћ аофторава фило соФију, јер он до ње и&је могао ни да досне, ношто је истеран ј«»ш из ниже гимназије, н>, се ваљда за то он и „уписао" у глумце; јер тек један он ни)е могао из одушевљења отићи на нозорницу; није кстина ни да нреводи с Француеког; јер о Француском језику нема он ни нојма; а колико је тек смешпа лаж д-» "н мише позоришне критике за „ Мале новипе појмиће свако, кад само помисли, да је он то казао. Није могуће да та«ав човек све ово ради п за то, шго брат не зна с Н1 ски, јер кад би знао не би казао да пЈше критикв рУ Мале новине," но би већ хтео, да говори оно, чега не«а у улози, опда би било приличније да је казао: „занимам се безразложним вређањем људи који су ми добра чинили; грдим као какав лађар, а оговарам као најуђа потркуша; гадан сам на спрам људи, који су ме у своју кућу радо и гостопримно прииали; радо се дружим и с ђачићима, т. ј. кад ови имају новаца; употребим свако згодну прилику, да С( корисгим наивношћу других; управу грдим на ева уста, разуме се, по буџацама и на етрани, док међу тим пред њом понизно скидам капу, коленонриклоно се клањам и смешим; коцкам се на квантум и на парче и чиним томе подобне ства-

и; међу ти сам јецан обичан комеи< јаш и љубимац аразничке треће галсрије и т д. и т. д." Онако је требао да одговори брат ДвН "Л'овић, кад већ није хтео, да се члада онако, како 0и то нриличило, ,» л»ом ваљаном и учтивом глумцу, који је при том члан краљ. срн. нар. »озоришта, — дакле једне државне сганове, — а иије каквог обичног орФеума, Друго је сад питање, да ли е смеју терати овакви ћеФови на }едној народној нозорвици. Г. Динуловиђу није нрвина, да се овако ни мај .10 не обзире на иублику, која за воје наре неће да слуша које каква бљутнва нагваждања, нега је дошла, да види само комад, а чисто комад. Госиодин Динуловић ће тек ваљда знати, да он не плаћа публнку, но пугјлика њега, на за то му је и дужност да о њој води рачуна; а да је не малтретира својим измотавањем. У штампи је до сада два т)>и пут већ диз.1" јавно глас противу оваквих екј ец- с 1 и увек је, ако се не варамо ј иредмет нападаја био г. Динуловић, »ли« 1)Н се на то ни мало не осврће, 1,а<1 што виј И мо , но тера занат свој и на даље. Тога чина господин Управитељ није био у нозоришту, и његово се осуство, као и увек у нозоришту одма приметило, Нами је веома као, што с>; то тако десило, иначе нознавајући С1р'Гоет и тачност господина управи г<-ља одвосно одржања реда у поз.ришгу и угледа позоришног споља 14 изнутра, уверени смо, да га мајци 1чк нодин Д«нуловић не би више заексге лпорисао на позорници, која и није подигнута овде за то, да служи м,»кар коме као згодно место за које каква измотавања. Апелујући на лојалносг наше управе, молимо је, да стане оа пут овако смешаим иетупима, који смо шкјдс угледу нашега нозоришта а никако _ ј -- »«- • ДрЈВччрц Д.а ннје, нужно оце да сномињемо, како већина наше нублике, нема баш најласкавијееа мишлењао позоришту, а нарочито о глумцима. Ово мишлење треба побијати сваком могућом приликом, а никако му којекаквим будалашгинама ићи у прилог. Па кад већ сама г.г. глумци, јер унрава не може свуда да стигне, не ће да воде рачуна о угледу своме и дома у коме раде и од. кога живе; онда треба управа да их на то иримора, и ненослушне казни, у што се ми пуно надамо. Надамо се и зато, што држимо, да управа, водећи строго рачунч о користи и моралном угделу наше позер-

као осветнички дух, стајаше на прагу - саГ она. То беше Карло Брабантино/ Неколико тренутака стајаше Брабан тино на нрагу. Његов строг, осветнички поглед беше управљен на Инга: Брабантино јо дошао да држн заказану тајну седниду. Он дође тачно у пола ноћи. „То |е он/" повиче Дапонт. „То је Карло Брабантино! Он није мртав! жив је!" „Ои није мртав!" понови Брабантино

ушавши у салон. „Он а

живи!"

Дапонт приђе Брабантинију и рукова се са њиме. "Али реците нам, где сте били до сада, мој племенити Брабантинијо?" угшта га он. „Ми смо због вас били у великој бризи/" Осмех, пун нрезирања, појави се на уснама Брабантинијевим. Његов строг уништавајући поглед почиваше непрестано на Ингу. „Мало је Фалило, па се више небих појавио у вашу средину," рече он дубоким гласом. „Ја бејах близу смрти, али ипак Брабантино не умире тако лако!" Инго стајаше као какав очајник. Он се бојаше да га Брабантино не оптужи као убојицу/ Но та бо.јазан брзо исчезе Брабантино нриђе Ингу , и пружи му РУ К У„Зар ти нећеш да ме поздравиш?" у пита он Инга. Инго се рукова са њиме. Он је сад сигурно знао да га Брабантино неће ту жити. Шта више, он је знао да је овај случај за Брабантинија добро догазо", јер ће на тај начин моћи од њега да захтева млого веће жртве, но што је чинио до сада. Његова судбина, па и сам живот сад је у рукама моћног Врабантинија. „ ГраФ Виргилијо МираФијоре мисли да пред собом гледи мртваца, рече Брабантино Дапонту, показујући руком на Инга. „С тога, што сам неколико дана спречен изненадним догађајем да долазим у седнице и што се сад појављујем у часу, кад по сујевјерију, излазе аветиње, он не може да дође к' себи, још никако не верује да сам ја жив!" „Али рециге нам, где сте били тако Дуго?" упита Дапонт- „ГраФ МираФијоре Мислио је да сте мртав/ Па сад је пој-

мљиво за гато се он тако изаенадио вагаим доласком!" „ГраФ МираФијорч могао је мислити да сам мртав/" одговори Брабантино. „То је врло појимљи о/ Ви питате где сам био тако дуго време, на и треба да сазиате то, мој нлеменити Данонте." „После лова вас су тражили по свој гауми!" рече Даионт. „Али ме инак нагали нису/ Па и то је појмљиво, одговори Врабантино. „Има и таквих случајег.а да се по неки човек тако изгуби, да га вигае не може наћи нико. Погледајте само граФа МираФијора, настави Врабантино показујући руком нз Инга, и ударајући гласом при спомеву Инговог имена „он још никако не може да дође к' себи, тако га је потресао мој појав/ Али да пређем па ствар. Знате ли ви, мој племенити Дапонте, за миранску кулу? Она је у шуми на добру граФа МираФијора. Дакле ја сам се одвојио од осталих ловаца и засео у кулу да назим на курјаке- Изненадно ол некуда паде ваУ" о-

љда нека цигла, тако бар мислим, жасно ме луни по глави тако, да сам несветнуо — — — — —