Мале новине
нице, иеће дозволи-ги да се на тај начин изазива публика, те да и она почае, да се разговара са глумцима из партера, галерија и са других места, онако јавно у сред преставе, што свакојако не ће бити иријатно ни за гледаоце ни за глЈмце. Јер кад се већ глумцима даје право да разна своја негодовања изјављују са позорнице, нублика ће узурнирати сама себи право, да опет своје расположење изјави из дворане на начин, који као најзгоднији пронађе. А без доказивања ће знати свако, да су негодовања публике била увек од већега замашаја, но што су то могла бити икада глумачка измотавања, разумс се оних који имају тај обичај. Наша ће поштована управа појмнти, докле би могле такве обостране изјаве одвесги. Два три таква скан дала, и иозориштни би се носетиоци ужасно разредили, што ми, желећи позоришту свако до^ро, никако не желимо. Није право, да се публици ускраћује њено право, док се глумцима не брани и оно кога они ненају, нити смеју у опште да имају. Управа која је свагда избегавала све могуће неприлике, које би ма с које стране удиле нашему позоришту учиниће најбоље и даће потпуне сатисФакције и публици и позоришној критици, ако у првом реду казни господина Динуловића ради примера. Уредништво Малих Новина
ПОЛИЦИСКИ ГЈЈАСНИК Београд 6 Септембра. (Притворени). Ноћас су притворени: Кристина Ружић из Панчева због ски тње, Сава Христић из Јагодине раденик Гавра Цвејић надничар и* Босне. Лазар Каранчевић из Аустрије и Меон Срдаревић надничар из Херцеговине сви због тумарања и еумње и Тодор Станковић пиљар због пијан чења. * (Осуђени). Пресудама полициским о суђени су: СоФија Белички што није нријавила кирајџије, Драгутин Стевановић служитељ, због онорочавања власти, Јулијана Браун служанка Том ка Продановић — Оросламош и њене кћери Милева и Даринка због повратка из ирогонства, Лазар Васиљевић таљигаш Лазар Марковић надничар, Стеван Јовановић Остоја Лукић лађа ри овд. сви због нереда. Карло Пе■
роло каФ. што је држао отворену каФану, Милош Гиљчевић што није почистио улицу Шилош Маринковић за непотпис слугу Шлаудер Шитовин из Талирина због скитње, Тома Ла зареидес бак. што није тражио линију за подизање зграде. Радован Девес тановић и МустаФа Оџић лађари због коцкања Марко Јовановић пиљар због кривог мерења. * (Нађено). У Васиној улица нађен је један кључ и налази се при кварту варошком. Један кесер нађен је на доњем калимегдану, сопственик нека се јави глав. полицији.
ЖАЛА И ЗАБАВА (Тумачење). Сер X Валтон (за време Јакова I. енглески носланик у Ввнецији) даде ову деФиницију о посланицима: „Посланик је поштен човек, који је способан да у иностранству лаже у корист своје отаџбине."
11. Г. КУПЦИМА СРЕЂАКА НЕГОТ. ВОДОВОДА. Одбор за доводводе у Неготину учти во ставља у знање; да је ова нлеменита цељ у толико постигнута, што Неготин од годину дана већ. има на једној чесми здраву пијаћу во^у, остварење целог система чесама озавишеноје од продаје срећака. Па. како је толико мало срећака продато до сада, да се не би могла ни трећина добитака исплатити, то ни само извлачење добитака није се могло извршити надан 10 августа ове годинб Одбор остаје веома захвалан купцима срећака на њихову родољубиву помоћ, и моли их за стрплење, обећавајући са своје стране да његов труд неће ни од сада изоставити у настојавању да се према одобречом лутриском плану број срећака прода, и чим што постигне, објавиће преко новина дан извлачења срећака. Августа 1888 г. У Неготин у
НАЈЧУВЕНИЈИ
ЈКД НО СПАСАВАЈУЋИ ЛЕК је цротиву најжешће зубобоље и евију уених болеети: новлашћена водица Др. Ранимира која ее може добити у Веограду код И, Ранимира зубног лекара, у дрогерији Павла Маринковића и у аио« текама: код „Српеког Грба," код „КњазаМихајла"
на зеленом венцу
Одбор За довод воде у Неготину
У Ваљеву у а* нотеци г, Прикелмајера, у Пироту у апотеци г. М. Протића, у Лозници у апотеци г. С. Тодоровића, у Крушевцу у анотеци г. Кедровића. Цена је означена на свакој Флаши, поред оваког иетог жига и евојеручног иотниеа проналазачевог; на што ваља обратити пажњу при куповини. И. РАНИМИР
5—40
зубнн лекар Васина улица Бр. 4.
Инго посматраше Брнбантинија са страхом . Могло се приметити да је дрхтао. „Раауме се да сам се скљокао нр под," нродужи Брабантино. „Нисам више знао шта се догађа око мене, нисам чуо, вику оних, што су ме тражили. Колико сам лежао, не знам, тек једва после дугог времена, тако бар мислим, дођем к себи. Али сам био и сувише слаб. Нисам могао ни да се покренем. Тако сам морао дос та д^го без ичије помоћи да чекам, док ми једва не иснаде за руком да изађем из куле! Ја сам био спашен То је велик,о чудо, нИје ли истина граФе МираФијо ре? У зло доба дође доктор са људског обиталишта и ту се питкреним са јелом и пићем! После тога кренем се овамо и дошао сам баш на време, да се састанем са ва ма у оном часу, кад се појављују, аветиње ! " „Добро нам доитли/" одговори Дапонт „Ваш нам је савет потребан био свагда. Ви сте строг и неумољив свагда, а особито онда кад треба да се одржи и учвр шћа сила савета тројице. Кад би сте ви
пропали , неби вам могли наћи замену тако лако/" За тим му Данонт саопшти да је РаФајело ухваћен а и предлог оних два рибара. „Ви сте сигурно примили тај предлог унита Брабантино. „Све је свршено и утврђено као што треба," увераваше га Дапонт. Пошто су посвршавали још више важних државних п-.слова, удале се Ингови ноћни гости- Како је Дапонт напред измакао, заостане Брабантино и рече лагано Ипгу. ,,Ти си се преварио у рачуну, Инго Фоскари! Само си ме ономенуо да се чувам боље. Не усуђуј се да поновиш овакав покушај јер ће ти такав покушај донети пропаст и срамну смрт!"
XI РаФајело и његов чувар РаФајелова уздржљивост, његово понашање пуно благородности као и презира
ње мрема своме чувару, Јако Је разЈедило овога. Чувар је ј"ош већма мрзео свога апсеника под бројем 103 . РаФајело је избегавао да не дође у сукоб са њиме, јер је добро упознао нагову нарав. Пошто је РаФаело као и остали осуђепици вршио тачно одређени му посао, чувар није могао да нађе ма кикву зачкољицу, те да над њим искали своју мржњу. Али пошто је чувар био од они људи који такову прилику сами стварају то је скоро дошао до своје цељи. Неколико дана после доласка РаФајеловог на заточепичком острву, нађе се у спаваћој соби код апсеника неко мало нарче гвожђа, које Ј*е са великом бригом израђено било као турпија. Овај проналазак имао је добро дејство. Дежурни ОФИцир позове чувара. „Перголо," рече оФицир чувару. „Ви треба да сте пажљивији и етрожији! Изгледа ми као да не пазите на ваше ансенике, иначе се ово неби нашло код њих. Видиге, ово је нађено у спаваћој соби код
апсеника
I«
(наставиће се)