Мале новине

(Србобран.) Заизебачки лист „ Србо ■ бр&н а почео је прошле недеље оиет изилазити, иошто су уклоњене сметње што су му иречиле даље изилажење. СА ВУКОВЕ СТОГОДИШЊИЦЕ I ДАН 8 Сентембар Још рано у јутру, поче се опажати вева живост у Београду. На ку ћама су се виле народне тробијке; сви просветни заводи, сва надлештва, државна и општинска, беху окићена заставама, зеленвлом и народним ткивом. Гости са стране и из унутрашњости Србије, почеше придолазити са свију крајева; народ се узрујао по целоме граду. У девет часова забрујаше звона са црквених торњева, а народ похита да се гјомоли Богу на овај свечанндан. Тога дана славила је и црква Ружица своју славу. После подне био је искупљен силан свет у тврђави беооградској. При заходу сунчеву затрешташе топови са тврђавинских зидина, оглашујући на све четири стране, да се приближује свечаност, коју смо тако дуго и тако жељно ишчекивзли. Па « ми, новинари, и ако ни смо били позвани од дотичног одбора, да будемо учасници у овој државној свечаности, бацисмо пера из руке, за творисмо уредништва, па хатајући као без душе, појурисмо са осталом рајом, да своју радост присајединимо радости приређивачког одбора; да и ми злехуди новинари, својим нрисуствоа бар за длаку увеличамо ову др жавну прославу Вукове стогодишњице. У осталом, новинарска нам дуж жност налаже, да о свему тачно извештавамо своје чатаоце; нарочито у овој прилица иошго смо изазвали то лико љубопитстза, особитокод оних који ие бејЛџу срећни да лично црисуствују на овој стечаности у сриској арЈСТоници. У осталом, немамо ништа много говорити о свечаности овога дана, ко ја је управо била увод у прославу стогодишњице. Поменућемо само то да је цео одбор ј >ш изјутра био оОу као свечано рухо, Фракове и кдакове, огштио се значкама, и свима гостима са стране, без разллке цола н староста, па чак и дечацима, прикачио кокарде од троб>јних иааглича, са једним „В" у срздини. У осам часова у вече давала се у позоришту, у славу стогодишњице Вукове Аиотеоза од Ђ. Малетића, на којој је био искупљен сила.ч свет, тако, да су сва

седчгита била процага. На представи певало је — иза кулиса — певачко лруштво .,Корнелије". На свршетку, да поменемо и неко лико отменијих гостију, који су при сустовалл на овој прослави. Из Бугар ске четири изасланика, од којих су дошли од стране владине двојица, Из Граца, изасланици „Србадије"; два изасланика српског литерарног друштва „3<>ре" из Беча; двојица од стра не ,.Кола младих Срба у Пешти"; два изасланика срнског панчевачког друштва. Од књижевника: Љуби Ненадовић, Стева В, Поповић, ПаЈа Мар кић — Адамов, Др. Лаза Станојевић и Антоније Хаџић, као изасланик Матице сриске у Новоме Саду. М. (Наставиће се)

СМЕСИЦЕ (Знаци и боја жалости). Старо гр чко предање вели, да је најмлађи син Агамемноеов, Орест, по своме повратку у отаџбину, на гробу очеву ошишао косу, у знак жалости. И Грци су, као и оетлли источни народи, изражавали на исти начин својужалост, са свим противно Римљанима, воји су у жалости пуштали и косу и бра ду, док су међу тим у обичним животу кратке носили. И Јевреји ниеу смели за време жалости шишати косу нити пак сећи нокте: цеиали су оде ћу, навлачили вреће и посипали се пепелом. Трајање жалости било је пак са свим различно ко појединих народа. Код Римл ^ана је трајала ова десет месеци за супруге и родитеље за децу пак испод три године, нису се у опште употребљавали никакви спољашни знаци туге и губитка. За, старију децу до десет година жалило се је толико месеца, колико су година живела. Јевреји су наиротив жалили, као што је то и данас код већиае хришћанских народа, за умрле супруге пуну годину дана, за које се време удовице нису смеле преудавати, међу тим мужеви су били слободни да се понова жеае, код појединих народа већ и иосле шесте недеље. Сгари Н ) мци у онште нису знали за к>је је време трајала жалост к>д мужева, и само је за удовице била пронисана. Још и данас је врло раздична боја жалости код појединих народа, као што је то био случај и у сгаро зреме. У Грчкој и у Риму, мужевл су носили црну, жене белу боју; прва је из ражавала узносење усамљених душа на онај свет. друга пак да ее то уз-

ношење једино у светлост упути. Египћани су жалили жутом бојом, као бојом мртвог лишћа што опада с дрвећа; други неки народ афрички жалио је опет сивом јер је сив прах и пепео, у које се тело распада. Код Мухамеданаца је плаво боја жалости; плаво небо је будуће обиталиште ду ше, у којем се добија награда за муке у земаљском жив^ ту. Белом бојом Хинези всказују своју жалост, и тиме доводе у везу поетско веровањо, да душа умрлог постаје анђео хранитељ живима. Цело хришћанство исказује своју жалост у црном оделу; црно је тужна боја жалости, која се у гробној тами порађа. Хришћанска вера не исказује тиме никакву наду на нов живот душе после смрти, па се и овде морамо, као и у толиким другим стварима, дивити погођеном изразу класиадих народа из старога доба, који, нокраЈ тавнога црнила, носе чисту белу боју, као боју светлости и ведрине. ^ I < ►

ПОЈШЦИСШ1 ГЛАСНИК

Београд 10 Септембра. (Притворени). Ноћас су притворени: Васа Ивановић кочијаш и Дамјан Вучковић теж. из Вел. П>ља, због крађе, Јанко Ведимировић слуга из Рушња због слитње, Алекса Дебел>овић момак оџачарски због пијанчења, Јанко Радосављевић и жена му Марија због нереца, Васа Николић надничар, Обрад Рајић келнер, Јелена Стојановић и Ана Кистер свирачица сви из Аустрије због скитње, и Лаза Голубовић бив. робшјаш што се вратио из прогонства. * (Осуђени). Пресудама полицијским осуђени су: Павле Црвенковић што прима лица у квартир, Ђура Крунић Паја Ласуров Гавра Смнљановић из Босне и Асан Сердаровић из Никшића због скитње: Петар Димитријевић због нереда, Јован Жиаков ћ бакалин због непријаве слугу, Алекса Пе ровић слуга што је пустио волове улицом, Радоица Савић каФ. за отворену каФану преко пронисаног времена, Тома Стојковић ка®. што није упалио Фењер. * НаЏно Дете мушко од 3--4 год. каже да му је име „Стево — мате рино дете" нађено је залутало код по8о"ишта. Родитељи нека се обрате кварту варошком.

(Краја). Непознати лопов удешеним кључем отворио је ку®ер Ане Ђорђевић удове, ираље, и украо 80 дук; у сребру. (Ееред ). Франц Хајдли каплар вој. музике и П вле Марјановић кројач били су у напитом стаи>у и као такви истерани из каФане пашонине, они се нанољу посвађају где Францудари Павла у руку и опасно га иовреди, Павле је, отишао кућа а Фравц је спроведен у гарнизон. (Прегазио ). Димитрије Јовановић таљигаш, јуче по подне у 4 сата у улици два јаблана прегазио је Љубицу кћер Марка Ђурђевића из Миријева па је доста повредио. Дете је однето у болницу и Димитрије је затворен. (Притворени). Ноћае су притворени Марко Петровић слуга из Страгара и Јован Амушиц калФа столарски због скитње.

МАЛА И ЗАБАВА

(Хоће ли остати). Један господин сретне на улици Фијакер и запита ко чијаша: „Пошто ћеш ме одвести до луде куће?" (.Кочијаш ): ,,Молим вас, хоћете ли остати тамо? —

IСШИШ Ж. ЈЕФРЕМОВИЋА — Шумадинца" добила је све сорте јеспааа: Колонијалвог, маниФактурног, гвожђарског, стакларског и лончарског. Дасака, све сорте греда за грађевине, црепа апатинска и ианчевачка, тријера за жито; и крушалица за кукурузГ И у стању је да све муштерије своје како старе тако и нове из унутрашњости послужи са најумеренијим ценама београдским. Предају на жељезници за јеспапе не рачуна нивоме, пошто сво.ја кола има. Обваћа пажљу да су и рабаџије који довозе рану на овдашњу пијацу знатно јевтине. 8. Септембра 1888. Смедерево 1—2

и он хтеде још боље да га види, но морао је да буде врло обазрив, да га нико не видио. Иза зида, али на другој страни, ходаше један стражар. У томе примети РаФајело на катарци белу заставу. То беше знак. Али за кога је? Ако примете чамац са острва? Чамац долазаше све ближе острву, и то управо на оно место иза зида, где није било никакве страже. Ово је морало имати важног узрока. РаФајело је стајао код зида и пазио на чамац. Мрак је бивао све већи. Са противне стране где је РаФајело стајао, Пс рголо одведе осуђенике кији су тамо радили, на своја места. Сад је и РаФајело морао да се поврати у своју апсану. Али нре свега хтео је да види какав посао они имају у чамДУ- Он остави доеадање место и оде на друго сасвим усамљено место где у зиду беху ударене јаке гвоздене нречаге. То су некада била врата. На овој страни зида код обале увек су пристајале Галере. Сад не беше ни једне.

Чанац се све више приближаваше ка обали. РаФаело погледа на све стране. — У близиии не беше никога. У том се зачу нечији глас. „Тако ми Бога, то је Алесандро! Не вара ме моја слутња!" рече РаФајело полугласно. „Овамо!" повиче гласније, гледајући кроз гвоздена врата. „Алесандро!" Чамац је приспео уз обалу. Из чамца искочи један човек. РаФајело позна Алесандра „Јеси ли ту?" упита Алесандро. „Овде сам код гвоздених врата!" одговори РаФајело. „Ми смо дошли да те избавимо!" рече му Алесандро. „Је ли са тобом на Галери дошла и Евангелина? " „Јесте! Она је овде са нама". „Хвала милостивоме Богу! Ја ћу покушати да пређем нреко ове кааије!" „Висока је!" шапуташе Алесандро. „Ја сам донео неколико турнија, ми ћемо пре стругати браву!" „То ће нас задржати дуго! Приметиће чувари да нисам у својој апси, они ће

ме тражити!" одговори РаФајело. „Је ли на пол>у све сигурно? Да нема кога?" „Овде у близини нема никакве страже! Преко пута, где обичпо пристају Галере стоје два Галерска војника, али они леже у трави." „Ево ме, сад ћу да прескочим!" шапне РаФајело и поче да се пење на гвожђа. Тек што је он почео да се пење зачуше се кораци и гласови. Они долажаху од оне стране где су страже. „Шта је то?" упита Алесандро лагано. „Чујеш ли?" РаФајело застаде и прислушкиваше. „То су Галерски војници", одговори. „Сакри се/-' шапне му Алесандро. ,,Брже одлази одавде/ Сад је доцкан/ Познао сам глас чувара! Он тражи мене!" „З..р неможеш да прескочиш преко тих врата?" „Доцкан је!" Алееандро се брзо уклони. Чувар је био близу, то је се познало по његовом гласу. (наставиће се)

Власиик Мвдмцшв м В јшвјвоем штампа М кдмшллн и Б импавовић О вилићвв вввац бр . 1 О дговорни урвдник Ђ. К импнановић