Мале новине

они су подарили 20 дуката „Фонду за по гаомагање сиромашних велико школаца" и 20 дуката академмском певачком друштву „Обилићу" * (Г. Љуба Стаиојевик). Г. Љуба Станојевић, који је учинио својом. игром у „Отелу", да се о њему поведе реч, играће вечерас насловну улогу у „Нарцису" БрахФОгловој трагедији. * (Давидовићева светковниа). Ц. Кр. Дунавско парабродско друштво спустило је цену путним картама за све оне који желе доћи у Смедерево на светковину Давидовићеву 18ог. м. То важи дуж целе српске обале на Дунаву и Сави и од Земуна. Гости из Београда треба тога ради да узму у књиж^рама г. Ђурчића и г. Пурића и у стану „Уједињене 0младине" (Краљ Милана ул, бр. 1.) Варте по којима ће им се на агенцији издавати путве карте по спуштеној цени. Лађа из Београда креће се у Недељу 18ог. м. у 6 сати у јутро и стиже у Смедерево благовремено. У друга места одбор јв разаслао карте. * (Пук. Иаптелића барут). У рову равелина Београдског града, чињене су пробе са ново пронађеним барутом г. пуковника Пантелића. Хемијски састав овог барута тајна је г. пуковника Пантелића. У колико је нама познато, Фабрикује се из сламе и неких нитро-преиарата. После извршених проба, дошло се до сјајних резултата; каракгеристичне особине овог барута су: врло велика експон зивна снага — тако да за једно обично пунење мерао се је барут компримисати, да не би пукла цев топовска; барутно сагоревање потпуно —тако да после нрвог избаченог метка, није се ни трага ириметило од гара у цсви топовској при даљем пуцању приметило се врло мало гара. ФсшрикациЈа јСФТина. * (Г. Душан Јашеовић) г. Дугаан Јанковић, концертиста, који је јесенас приређивао у нашој средини концерте, приспео је онет у Београд и као што чујемо, намеран је још овог месеца концертовати.

КЊИЖЕВНОСТ И УМЕТНОСТ НАУКА. Позориште Одеон у Иаризу. Одпочело је сезону с интересантним

комадом Дростојевекога „ЗЈОчлнсКазна" који је извучен из романа истог имена. Прерађизачи су два позната књи«евника Француска, два дубока познаваопа сцене и Фр. језика: Хиг !е Ру и Пол Жиниета. Комад је примљен с великим одобравањем и љуб теља руске кшшкевиости су добили још већег маха за ирззађањз руске литературе. Поводом тога начисао је чувени кроничар иариски Ханри Фукије (потомак великог револуцијонара Фукија тенвила). наиисао је врло занимљиву студију у „ЕЧ§аго" под наоловом „1'ате" гизз а у којој се брани од те мономпније која је наступила у Француској у последње доба за руским романсијерима. Љубаа на спрам руске литвратуре прешла је у њих готово у страст, тако, да Фукије готово из пакости нападана то велећи, да баш нема бог зна чега новогу излагашу људске душе и карактера код руских романсјера, наводећи као доказ томе иоједина места из дела Француских писаца. Чудна појава! Француска коги има најбогатију књижевност. морада се брани од поплаве једнелитерагуре много млађе но што је Франциска, али којасвојом сугурном садашношћу очекујесјајну будућносг, која јој је још данас осигурана.

РАЗНЕ ВЕСТИ (Опити гађања нротив оклопа у Енглеској). Како јавља „Багтз!; А11§ МП.-84д.", ту скоро, чињени су код Порцмута занимљиви опити гађа ња нротив оклопа. Најпре се пуцало на оклопе који се искључиво употребљавају за облагање енглеских ратних бродова, и који се израђују по методи Вилзоновој или Елисовој. Таква плоча која је 254 мм. дебела, из ДРжад&Је потиун о,све метке^из !5 см, љине од 30 стоиа.

(Најновија жртва А®ричка). Друг Стенлијев, мајор Бартелот, који је учествовао у експедициј и афричкој Погинуо је у Африци. Веле да су га убили дивљаци од племена Мањема. Пратња мајорова Арапи на врат на нос побегоше и оставише мајора. Сада спремају експедицију да казне убице. * (Крађа динамита). Брзо јављају нз Пожуна: Данас се ушло у траг великој крађи динамита. и то је прилично уз

бунило овдашњи свет. Нека деца су нашла код старог ко годвора сандук са 50 килограма дииамитсках патрона. Од првобитног садржаја Фале 2 килограма Полиција је до сада дозиала, да је овдашња динамитска Фабрика предала тај санцук жељезиици, да га даље отправи, крађа се дакле десила на жељезници. Из Сллајна јављају, да су опа два килограма, шго Фале, нађена у једном вагону. Полиција је живо прегнула, да пронађе онога, која је украо динамит, и да докучи, на што је требало да се употребл у ^радени динамиг; но труд њезин остаже без успеха. * (Несрећа на железници). На аустријској западној железници сударио се јуче у вече код Фекламаркта особни влак са једним теретним влаком. Повређена су два путника и два железничка чиноваика Оштећено је иет вагона. * (Канал Лнверпол-Манчестар). Гра дња канала између Ливерпола и Ман- 5 честра наиредује врло јако, тако, да се рачуна, да ће исти , место за 4, већ за 3 и по год. бити са свим готов. На градњи раде сада већ 50 иарних екскватора, 73 локомогиве, 236 вагоне и 50 иарних краиика са 6000 људи, који раде л дању и ноћу. Сем тога, постављене су темиорерно шине у дужини од 79 ингл. миља, и само у месецу мају ископано је за 1,030423 кубних јарди земље. Пре свршетка ове год. мисли сз, дч ћ; се \оћи са још оО°ј 0 више материјала и радне снаге радити. Овај канал, који ће бити један од највећих на свету, имаће 35 енгл. миља у дужину. 120 стоиа у ширину и 26 стопа у дубину.

СА ВУКОВЕ СТОГОДИШЊИЦЕ II ДА11 9 Септембар (наставак)

Као што смо и раније јавили, на помену Вуку невало је „Београдско певачко друшво" ново, за ову свечаност нарочито компоновано опело г. Стеве Мокрањца, нашег младог композитора и хоровође поменутог душтва. Не можемо пропустити ову прилику, а да и овде не дамо заслужиу пошту г. Мокрањцу на његовом успешном труду, као и похвалу самоме друштву, које је са својим мешовитим збором изврсно извело ове дивне редове свог вредног учитеља и хоровође.. Заиста морамо честитати себи што нам је ово скромно и вредно друштво

уједно и иајстарије у Србији, те са висине, на којој се налази, можн служити својим радом и достојним схватањем свога иозива, за углед и врсног вођу свима осталима, која су од њега и ироизашла. Уједно напомињемо да је ово био најсвечанији тренутак ове свечаности, начито и с тога, што су овога нута певанс, иоред осталог, и две песме, које су до сад певали искључно свештеници, „ ниње /есг" и „дуси и души араведни ;" а узгред напомињемо, да ј е г. Мокрањац, поред ових композиција, спремо и цело опело, изузев јектенија, само шго се друштво, због неизаесности и кратког времена, није могло потпуно спремити за певање. Помен у цркви свршен је тачно у 11. часова, за тим се је цео скуи кренуо Великој Школи, овим редом: Нап ред је једно лице у народном оделу носило свилену тробојку, на којој је на плавом нољу био бели орао са српским грбом. Десно и лево од заставника ђаци Велике Школе носили су Вукова дела : речник , светог писмо и народне иесме. За њима су ишли одборски редари; после њих, лево и десно ишао је по један гулар с гуслама у руци, а за овима по шест српских девојчица у беломе руху с тробојним превезима теко рамена, ноеећи у руци по један венчић од зеленила (као и они гато с<? плету о Дуовима у цркви Сл.) За овим су ишли великогаколци и чланови певачких дружипа, чиновници, позвани гости са стране, учитсљи основних и наставници средњих школа друштва и изасланици сграних, гости из Србије и одбор за прославу Вукове стогодишњице. За одбором су ишли свештеници са епископима жичким и нигаким, а за овима про®есори Вел. Школе, и чланови Академије Наука, председништво и одбор београдске општине и грађанство, којејебило искупљено у огромном броју. На прозорима и тротоарима киптео је силатгхпСТ, Д» тзс пијтз—МОГЛО ироћИ. Пошто се прошла Кнез Михајлова улица, ход је стао иред сиомеником његовим. Ту је, место „1Горнелијевог" певало „Беогр. пев: друштво" а ношто је после религиозне церемоније, ,|Даворје" отпевало „Мирно сиавај а спровод ]е отишао Висином улицом пред Велику Школу, где гаједочекала војна музика, свирајући „Попутницу Кнеза Михајла". Ту је најире г. Милићевић прочитао, са катедре депешу Његовог Величанства Краља, коју је послао из Глајхенберга приређивачком одбору, и који гласи овако: „Одбопу за прославу Вукову. Бео-

другом гондолом они су хтели да се одвезу на острво Св. Лазара. У истом тренутку, кад су крсташи са СтеФаном доптли близу места где је друга гондола била приведена. оиази Умбо једну гондолу која је долазила право на оно место, где је бијо црни дирек. Кад је ноказао ову гондолу Ђованију и Антонију, они одмах познаду да у шој има Жбира. У томе се чу вика. Жбири нохитају да дођу што пре до обале, како би ухватшш крсташе. Жбири су случајно дошли на острво св Николе „Хајдмо натраг!" повиче Умбо, и повуче СтеФану. Она пође, није се противила. Сви се упутише брежуљцима. Они су хтели да што пре стигну гондолу, ко.ју су мало час привезали за обалу. Али и Жбири хиташе. Брзо су пристали уз обалу и изашавши на суво. Све трчећи јурили су да стигну крсташе, пре но што се ови дочепају њихове гондоле. Истина су крсташи са СтеФаном далеко измакли, али су ипак били у опас-

ности, јер су Жбири пуцали из пушака. Жбири се беху већ попели на прве бре жуљке. СтеФана је пазила на згодав тренутак да се измакне из Умбових шака. Кад је Умбо са Ђованијем, Антонијем и СтеФаном почео да силази низ последњи брежуљак, цушке зануцаше. СтеФана викне и посрне низ брежуљак , те се на тај начин одвоји од крсташа. Она је тако вешто клизнула низ брежуљак, да је крсташи нису могли ухватити одмах. Антонијо је извукао мач. али није могао да јој приђе ближе. Да би је ухватили, крсташи би морали обићи један омањи брежуљак, и тек са овога места могли би да дођу до СтеФане. Но ово је било опасно јер би ишли Жбирима у сусрет. Они су дакле морали да напусте СтеФану, само да се што пре докопају гондоле, јер су Жбири дошли већ близу. Пад СтеФанин баше изведен вешто. Она се ослободи Крсташа Кад виде да су Крсташи прилично измакли, она скочи и пође у сусрет у Жбирима. ,, Трчите за њима!" повиче она.,, Зар не познајете мене?"

,-То је Себастијанова жена!" повичу неки Жбари. ,,То је СтеФана!" ,,Ја сем се сретно измакла из њихових руку! Ви сте дошли баш кад треба! Трчите за њима! То су три најгори Крсташа, од којих се треба бојати," дода СтеФана и пође заједно са Жбирима да гони бегајуће крсташе. Жбири су трчали преко брежуљака. Некису од њих пуцали на гондолу, други нак потрче са друге сгране да што пре пресеку пут бегунцима — Али тш би у залудно сво напрезање. Умбо са оба своја нратиоца ускочи у гондолу и отисву је од обале. Брзо рашире једрило и удаље се од обале. Они се не осврташе на пуцњаву Жбира. Бе. ху тако хладнокрвни као да вх се ово гонење баш ништа не тиче. Тако понашање и чудновата њихова храброст зацивила је свакога па и саме њихове гониоце. Па доиста сваки се морао дивити неустрашимости ових крсташа, који се ус УђУЈУ Д а пркосе и самом тајном Трибуналу. И акоје савет тројице располагао са далеко надмашнијом силом. ипак није могао никако да успе и истреби крсташе. Савет тројице знао је, да је