Мале новине
град." „Жалећи што дично не могу да одам до«тојну пошту оцу српске књиге којега спомен слави данас Краљевина Србија, хитам да овим оутем дадем инј .ве св >јем задовољству, што видим, како народ српски уме да чу ва спомен својих великих људи и како уме а,а је захвалан сени човека који га је научио да пише лепим срнским језиком и ко;и му је очувао и оживео најд!■внији \ крас његов: народну песму његову. Милан (наставиће се)
П Р 0 Г Р А М Прославе Димптрија Давидовића Која ће бити 18 о. г. у Смедереву. I 1. У 9 часова стиже пароброд са гостима и изасланицима разних корпорација из Београда. Земуна и других места. Одбор дочекује гоете на наробродској станици. 2. Служба и парастос у великој цркви где ће се освештати венац, који се има нодожити нагроб Давидовићев. На служби и парастосу суделоваће београдско певачко друштво „Даворје", а говориће г. Д. Руварац нарох земунски. 3. Са службе иде цео сировод на гроб Давидовићев. Помен на гробу уз суделовање „Даворја" Председник ом ладинског одбора, говори на гробу и са осталим часништвом омладине. Открива спонеиик. којим је „Уједињена Олладина" обе лежила место, где почива „СавСрбин". Свечаност открића прати „Даворје" песмом „Мирно епавај" и иредседник одбора нолаже вен ц на гроб. II. 4. Сви гости и они мештани, који су се одбору до тога дана пријавили, одлазе на Баикет. 5. Пред ручак „Даворје" нева „Оче наш". Столу председава савременик Давидовићев чича Млија Нешић. Здравице теку но реду нријаве. 6. После банкета сви гостп одлазе да виде и носете бившу Давидовићеву чућу. 7. После ове посете сваки домаћин води своје госте својој кући. III. 8. У 8 часова у вече у новој и про«траној дворани Обрада Ђукића код „Зеленог Венца", велика Забава са Игранком 9. На забави говори г. Милован Миловановмћ проФесор Велике Школе
„0 животу и раду Димитрија Давидовића." За тим несме нев. друшгва „Даворја", декламације и игранке. (Специјалан ће се програм ове забаве разделити госгима на сам дан ирославе). Напомене. 1. одело је обично. 2. Гости из Смедерева могу се јавити до 14 Септембра у радњи г. г. Михаила Ђ. Виличковића и Милана Т. Марковића. 3. Госги из Београда умољавају се да се најдаље до 15. Септембра јаве управном одбору „Уједињене Омладине" у Београду, или у књижарницама г. Ђурчића и Пурића; а госнода из других места пепосредно одбору за Давидовићеву свстковину у Смедерезу Гости из Београда могу поћи на сам дан прославе. Лађа из Београда полази у 6 сати у јутру и стиже у Смедерево благовремено. Цене: Улазнице за банкет 4. дин. од особе; за забаву вечерњу добровољан прилог.
СМЕ СИЦЕ (Историја виљшуке). У једном гробу код Пестума пађена је једна ви љушка, која се саца налази у «Мигео И?аМопа1е». Виљушка има пет зубаца и сада нема више сумње, да су се сгари Римљани служили исгим асталским посуђем којим се и ми данас служимо. До валаска ове вил,ушке мислило се, да је виљушка уведена у унотребу тек четрнаестог сголећа, за време Француског краља Карла V. 1379 год. Али виљушке из тога доба биле су сасвим мале са два или три зупца и ва крајевима имале кашику. Још на двору Хајнриха Ш. сматрала се виљушка као велики „луксуз". У Енглеској ушле су уиотребу тек под Јаковом I- У Шпанији, где су тек доцније уведене, имале су оне на нротивној страни кашику, * (Аустријске робињице у Царигра ду). Из Цариграда се јавља, да мало не сваке недеље долазе онамо преко Варне лгене и девојке у пратњи једног 70 годишњега мушкарца; долазе већином од сиромашних нородица у Галицији, које су под изриком, да ће добити добру службу и да ће се моћи удати, одмамљене биле у турски главни град, где их чека ропство и срамота. Будући страни конзули стро го пазе, да се такова „роба" не води у Цариград;то се несретнице допремају у Румили-Кавака, недалеко од главнога града, откуда се потаје
но отпремају у град. Овде се нико не стара више за судбину несретница које су за увек изгубљене. Девојке се доводе на посебно место, где се нродају по 300—600 Фр, шта више и но 2000 ф , Одавле се несретнице шаљу и даље: у Бразилију, Смирну, Алек сандрију, Каиро и тд * (Спавао у води) . Из Трста јавља ју: Игалијански брод «№хоуа 8ап - а» преврнула је јака олуја, те се људство на њему већим делом поданило. Они, што су остали живи и који су се спасли пливањем, донели су властима вест о катастроФИ. Власти одмах ради епасавања пошљу нарочити брод. Приликом нрегдеда нреврнуте лађе нађу у једној ћел«ји старца од својих 80 година, који је за време ката строФе спавао, дванаест часова бављења под водом, жива и нотпуно при свести. * (Жива сарањепа). Париски листови причају овај грозан догађај: „У субо ту у нодне сахрањена је госпођа Ноаљ из Вилоена у департману Ендр с Лоар. Начедиик тога места допустио је па захтевање мужево, да се жена сахра ни, а није чекао, да судски лекар констатује смрт њезину. Сандукспустише у раку и бацшне неколико гру дава земље на њега, онда отиде гробар Пикар на доручак. Посае једног сата врати се натраг, да доврши гроб, кад на један нут чује неко лупа у сан дуку. Одмак отрчи попу и јави му, а овај са другим једним свештеником дође на гроб. Сва тројица чуше оно луиање. Сад известише начелника и мужа о том и напослетку извукоше сандук из раке. Али беше већ касно — жена беше сад заиста мртва — угу шила се у сандуку." (Не уме да плива). Чудноват случај догодио се, као што „Франк. Нов" јављају, пре кратког времена у Луневиљу, једној варошици иоред реке Мисуре. Тамо је требало обесити два коњокрадца, који су били једног ситничара и његовог сина. Шафотје био подигнут на обали једног рукава реке Мисуре и све је било спремљено за вешање. Нрви, који је ступио на ша фот , био је Инглез. Он се наже нанред, испружи своју главу; замка, које му је искусни џелат метнуо око врата, стегла се; подлога је уклоњена испод његових ногу, уже се прекину, тело паде и откотрља се у реку. Ладна вода учинива је брзо своје дејство. Пре но што су се гледаоци опоравили од претрпљено1а, страха, у воду унали, који је нотпуно дошао
к себи, почео је пливати противно обали, где кад је етигао, стаде се сме јати својим непријатељима. Настало је велико узбуђење, шериФ је бацао кривицу на нодшериФа, овај на џелата а овај опет ужара. који је плео уже. Док је овамо трајала забуна спаше ни је умакао у шуму. Сад је ступио други на шафот. Јадрик се наже џелату те му шану у уво: „Молим вас, узмите за ме јаче уже, јер — ја не умем нливати!"
БИБЛИОГРАФИЈА Уредништву је стигла на приказ: Жалп забавппк. Излази сваке недеље. Свеска 1. Уређује и одговара Сте ва П. Виааковић. Штампано у државној штампарији. Цена Једној свесци 20 пара дин. Садржај је прве свеске: Невероватан догађај прича, од Ж. Лер мина. — Ципеле господина министра од Д. Дорка. и Добар риболов, новела Перда А. Аларкона. Живот цародни. Књига прва: Васиитање и аросвета. Нанисао проФесор М, Миловановић. Цена I. динар. Може се добити у стану „Уједињене омладине" а. и у свима књижарама у Београду. Омладина. Лист за науку, књижевност и друштвени живот. Бр. 2.
ПОЈШЦИСКИ ГЛАСНИК
Београд 12 Септембра. Пожар Ноћас у 12'| 4 сахата појавио се пожар у шупи Танасија Куртовића овд. у јеврејској махали, одакле се пожар разастро и захватио једну кућу од слабог материјала реченог Танасија и две куће од слабог материјала Светозара Јовановића ствоздера овд. које су све изгореле. Штета износи 4—5000 дин. Притворени. Ноћас су притворени Васа Милошевић кал®а шустерски због скитње, Младен Гајић тежак из Сеоне због крађе, Тодор Радовановић из Параћина који се издавао за трговца, и Танасија Васиљевић из Раче скитница, због бегства из затвора главне полиције. Осуђени. Пресудама нолициским осу ђени су: Драга Вујић скитница из Аустрије и Светозар Миловановић скитница и лопужа овд због крађе кукуруза, Јован Стојановић из
крсташка Галера прикривена близу Венеције, и да је креташима лако било да су сваког часа, час тамо час овде, али им инак нишга иије могао да учини. Колико оута беше све приуготовљено да -се крсташка Галера уништи, па је био узалудан сваки покушај. Услед овога овладало је у Млетачком народу уверење, да они имају неку ванпринодну силу. Она тајна чивија беше за крсташе драгоцева амајлија , која их је чувала од сваке онасности . Шта више, народ .је веровао да арсташе не бије ни куршум! Од како је то уверење овладало у народу, сваки се чувао да не навуче на себе мржњу крсташа и њихове Краљице. Неколико њих беснослених распростирали су у народу ову гатку. и сваки је у њу веровао слепо. Многи су држали да тајни Трибунал не може да савлада крсташе све донде док је код њих чинија, тако звана св. Грал. Па и сами Жбири веровали су у надприродну моћ ових крсташа, јер сад и ако су на њих иуцали, опет су неки ка„Шта се бадава мучимо, та ми их
никако неможемо убити и ухатити још мање „Мало је Фалило, иа би вам их предала у руке, као што сам предала њиховог вођу." рече Сте®ана. ,,Они су ме били одвели на њихову Галеру! Са великом муком једва сам избегла смрт! Они су ме хтсјш обесити на катарку њихове Галере! ,,Да нису они у вези са ђаволима?-' унита једаи Жбир, пошто се сви врате на обалу где беше њихова гондола. ,,Једном сам видела да су сви били сакупљенн око некакве чиније, око које су гореле буктиње,'- причаше СтеФана. ,, г Га чинија то је тај њихов св. Грал! Али се они могу ипак нобедити и ухватити! Нису они непобедљиви/ Па и нема их тако млого!" „СтеФана зна еајбоље каква су ти људи/' рече једаи Жбир.,, Ти СтеФана можеш потанко обавестити високи Савет или Прокуратора," ,,Једно је могуће, кажем вам, а то сви нако мисле," тврђаше други Жбир.,, „Крсташи се могу уништити, или ухватити само тако, ако тај Св. Грал не буде више код њих, или пропадне заједно
са њима! Све донде, док је код њих тај нроклети Св. Грал, ништа им се неможе учинити!', ,,Ти имаш право!" повичу остали Жбири, пошто су са СтеФаном ушли у гондолу и отисли се од обале. ,,Овако нам неће помоћи ништа. Ми им не можемо ништа да учинимо! Све је узалуд, радили ми ма шта! Где би они били до сад, кад иеби имали надцриродну моћ. Сви се сложише са овим мишљењем.
ХШ Два рибара После суморног вечера, беше се снустила мрачна ноћ. Небо је било навучено црним облаци ма. Из далека опажало се да севне по кад кад муња и осветли морску површиН УНека чудновата тишина беше овладала у Лагунима. Водена површина беше глатка као огледало. Све гондоле, које су била на мору повратиле се у варош. Честе би-