Мале новине

(Ректор) Савет Велике Школе, у евојој седници од 1. ееитембра ове год. взабрао је г. Светомира Николајепића, ироФесора Велике Шкопе, за р ктора ове школске 1888|89 год. * (Шесто н влачење обавезница) 5 д сто дунавске ренте с огплато«, извршиће се 19 ов. м. у 9 чазова аре иодне у министарству Финансије. Извлачсње је јавно. * (Стрељан). Јуче је стрељан онај жандари, о коме сл?о били јавили да је извршио убијство, овде у Београду над братои Алексићевим. * (Одбор 0П1ПТИНСКИ) Данас у 5 чаеовн п » нодно лржаће одбор оаштински своју рсдовну седницу, на којој ће се н"ред других нредмета дневнога реда решав.(Ти питање о отвараљу |0ш неких пијаца. СЛУЖБЕИИ ГЛАСНИК. Министарски савет, по највишем овлашћ 1 њу Његовог Величаиства Краља, од 22. јула ове год. одобрио је ошитини бр.нанској, у срезу гружанском, окр. крагујевачког, 4.500 дин, за подизање ниве школске зграде. Прирез за отилату ове суме и«а се цокуиити у два маха и то: 1500 диа. од 1. јула до 1. августа, а 3000 дин. од 1 алг. до краја ове године. Окпт.шл варошиц!' Жагубице, да један св.'ј фазан илац у вароашци прода путем јавне лицигације, и да новац к >ји се од те продаје д. бпје, упегреб на куповину земље, потребне јој за отварање новог гробљч.

гости са стране. Из Београда су позвати. сем остапих гостију, и наша најстарија цевачка, друштва. Тога дана даваће се велики духовни концерат. * (Вода придолази). Јављају нам из многих места из Србије и Аустро-Угарске, да вода, услед јаких киша, које ово неколико дана. падају, нагло иридолази, 1пто се и код нас јаено оиажа.

БЕОГРАДСКЕ НОВОСТИ

(Са београдског стрелишта). Редовна гађања — вежбања — на стрелишту „Савезне Београдске Стрељачке дружине" почињу од недеље 18. ов. м. у 3 часа по подне, о чему се г.г. чланови дружипски извештавају. Нове Крал.евско Српске Државпе срећке од 1888 год но 10 динара). „Винер БанкФерајн" из Беча као издаваоц новог зајма са премијама, који је монополом дуваиа основан, известио је Српску Кредитну Банку, да се нријаве на упис, који ће се обавити у иетак и суботу 23 и 24 сеатембра у Бечу и свима главним варошима Аустрије, Холандије и др., до тог дана примати могу. Преглед и план вучења ових нових срећака, показују могућност тако изненађујуће великих добитака, да ће се раснродаја ових срећака врло брзо извргаити ка"о у самој зсмљп тпко п у иноземству, где наше хартије све више поверења задобијају. Тражено је већ да се ове срећке на јавним берзама трговати могу, што ће се јамачпо и иостића. До сад су по бечким извештајима како из Русије, Румуиије и Холандије тако и из главнијих вароши аустри) ске монархије многобројне пријаве стигле, да ће се можда морати смањити број тих цријава. Српека Кредитна Банка, као и све овдашње мењачке радње издају радо преглед из којег се пробитачност ове хартије увидети може, и примају пријаве на упис тих већ сада омиљених оригиналвих срећака. * (Питомци). У јучерањем броју нашега листа јавили смо, да је г. Министрр народне иривреде намеран да пошље неколико питомаца за специјално изучавање поштанско-телеграФске струке/ овом приликом можемо известити наше читаоце, да је комисија, која је одређена од стране г. министра за примање ових питомаца,

приступила данас своме раду, и да је већ изабрала четворицу кандидата са велике школе, од којих ће двојица, који владају Француским језиком, бити послати на две године у Париз и годину дана у Берлин, а друга двсјица који су вичнији у немачком језику, бити послани — обратно — две године у Берлин, а треће године у Па риз. Шта будемо вигае о овоме дознали, одмах ћемо известити и наше читаоце. * (Отпутовали) 14 ов. м. отпутовали су у Глајхенберг г г. Радивоје Милојковић, Коста Христић, председник варошког суда и Мика Кр. Ђорђевић адвокат. * (Покрстио се) иитомац 1. године војне академије нижег курса, г. Магссимилијан Попс, син доктора С. Понса покрсгио се је и нримио је веру иеточни-нравославну. Као што чујемо, нрећи ће у исту веру и његов старији брат, г. Манојло, студент IV. године нравног Факулгета на нашој великој школи — но без очева одобрења, који је одсудно противан овоме и прети им искључењем из насљедства, што је међу тим противно нашим законима. Ми се можемо само радовати овој пријатној вести. * (За допуну) нашем извешћу о маневрима сталнога кадра, т>;ожемо јавити, да смо дознали, да је г. министар војни мозвао сву г. г. резервне оФицире, к°ји су ради да нрисуствују овим маневрима — али о свом трошку (бесплатно). У исто време јављено нам је, да је г. министар намеран да унапреди све оне, који се овом приликом буду одазвали нозиву, као и то, да ће произвести све резервне наред нике, који су аоложили официрсжи исаит , у чин резервних нотпоручика, Ово је лепа ствар, али сумњамо, да ће се довољан број одазвати, пошто су ова вежбања резервних (бесплатних) оФицира већипом скончана с великим трогаковима. Мислимо да није бог зна колика уштеда, ако се овима не да плата; међу тим за већину њих велики су издатци, кад се узме у обзир, да учење (пуковско) настаје од 19. ов. мес. и да траје до 8. октобра. Што је најглавније овим се даје новода самовољи, што је строго противно војној дисциплини. Мислимо да би најкорисније било, да се ирежале ови мали издатци на плату резервних оФицира, па да се они наредбоа иозову на ову кратку обуку. А мишљења смо такође, да не треба пропустити ову згодну нрилику и за ниже чинове, вад

и њама могу бити ова учења од врло велике потребе. * (Иодвала) Овде у Б<*ограду живи једна честита шваља, Роза, но народности швабица. 0 тој женскињи изашао јо један оглас у 132. броју нашег лвста, којим се она позива, нод именом Даница (од стране неког бакалина Владимира) да положи по нгком уговору, 1200 дин. и иеке трошкове око прстеновања. Извештени смо, да је ово врло честита раде ица, и да ју је исти бак^лин Владимир хтео да изигра на овај начин: [I «мснути бакалии, који је из виђења познавао Розу, дође једне в.-чери код исте, са једним њеним познанипом и пекоIицином својих друглра и потражи јој руку за сукругу; пошто је она после дугог колебања — обманута нристала на услове, прими прстен од „млацожење," у хартији завијен, и по обичају дарива просиоце чарапаиа и т. д. Но, кад они одоше, виде да је ово шиекулација, јер у хкртији беше увијен претен од 20—30 пира. Кад је ово видела, јави своме познанику о безобразлуку свога „несуђеника 1 ' и умолила га је да га извести, да она не може за њега ноћи..., Пре два дана читамо баш у нашем листу позивод стране дотичног младожење,, оно, у шга је и посумњала г-ђица Ри.за његову шпекулацију. Миглимо да је ово досгављено надлежн >ј власти, и да ће ова употребити нужне мере да шпекуланту овај занат избије једном за свагда из главе. * (Шеталиште па врачару). Морамо приметити, да је ово лепо шеталиште тако напуштено, ца готово није на употребу, нарочито онај део од Лондона до Академије. Молимо падлежне да на ово обрате пажњу. * (Назарепска црква) П >сигурно смо извештени, да је г. министз ,> аросвете и црквених нослова, ста.) на пут даљем подизању назаренске цркве на врачару; као и то, да је иста продата неком приватно^ лицу, који ју је већ почео да прерађује за механу и дућан. * (Отпутовао) Данас је отиуто.ао из Београма г. Ј. Новаковић, шеФ шумарског одељења министарства народне привреде, да нрегледа Шуме у рудничком и чачанском окр^гу. * (IX батаљон). Сутра долази у Београд IX. иешад. батаљон сталног кадра, на пуковску обуку и маневровање. Батаљон ће логоровати на бањичком пољу.

да су таласи час но, уздизали и спуштали гондолу, али ипак не беху тако јаки да С У ј°.ј могли шкодити. Лоренцово нестрнлење расло је од минута на минут. Он је Стрепио да не дође доцкан, и да ће бити извршен грозан злочин. Мрачна ноћ била је као птто треба удесна, за извршење тако пакленог илана. Но не само Лоренцо, већ и стари Матија беше забринут јако. Што је већма могао, нинрезао је у мраку свој вид, само да би могао бдаговремено уочити онасност, ако буде какве. Стрегшо је, да нема каквих Галера тајних саветника, или каквих гондола са уходама, који би их опазили. Ако би се иснунила старчева бо јазан, онда би био изгубљен Лоренцо! Њега би нестало прве ноћи где год на улици, или на води, или баш и из саме Дуждеве палате, где је обитавао, па нико ништа иеби о њему дознао где је, и шта је било са њиме. Једини можда био би ловац мртваца, који би знао где је Лоренцо Пријули, синовац Дуждев! Овим мислима обузет, седео је стари Матија код крме, очекујући сваког часа несрсћу. У овој страшној ноћи, ова та-

јанствена вожња беше му и сувише дуга, изгледало му је као да се неће свршити брзо. Где год је у наоколо погледао, ништа није могао да види сем таласа, који су носили гондолу све даље и даље, у широко море.

XV. Опомињач. Краљица Ноћи и Евангелина, сестра Рафајелова, вође братства св. Грала, сеђаху на крову Галере и разговараху се. Оне нису обраћале пажњу на то што се ноћ све већма спуштала, нису приметиле да је већ све братство носнало* од«вно. На пољу беше тако лепо! Лак поветарац расхлађиваше их, а то им бешс пријатно после тако суморног дана и вечери. Севање муња било је тако величанствено, да. је Краљица Ноћи са особитим уживањем посматрала овај природан појав. Њу је то тако занимало да се сита ннје могла нагледати тога призора.

РАЗНЕ ВЕСТИ (Ф^локсера). Многи су опити чи њени, да се утамаае ова несрећна зараза, која је већ многе наше винограда сатрла. У стању смо, овом приликом, известиги на.пе читаоце, да су већ многе пр >бе прављене, да ли се заражена лоза може кадгод повратити, пошто је већ ј '.дном била заражена? Многи и од наших виноградарг правили су опите и дошли су до овог1К ВОЉНПГ закључка, да се лоза, заражена Филокссра, треће или четврте године нодмлађуј» и да много боље рађа него пре зарезе. Ово за сад само јављамо нашим читаоцима, а ускоро ћамо коју више с овоме нроговорити. „Кад се мој брат решио да притече У помоћ Млетцима са својим друштвом, јер је онај угњетеник и несретник жртава далеко допрео; ја сам остала болесна у Римини у", нричаше Ивангелина Краљици Ноћи. „Ово крсташко братство постоји одавно на обалама средиземног мора Његов постанак датира ее од толико столећа. Братству је задатак да помаже свуда где треба помоћи и где се глачи нравца. Умирући члинови замењују се еа новима и на тај начин ово братетво ноетоји још од старих крсташа, који еу водили знамените крсташке ратове противу оаих неверника, што тлачише хришћане." „А где је било братетво пре, но што је дошло у Млетке?" упита Краљица Ноћи. „Гусари су били заузели извесна места на Африканским прибрежијама и одатле су разбојнички напндали и то тако дрско, да се ни једна лађа није смела усудити да плови онуда", одговори Евангелина, „Свуда у наоколо искрштваху лађе ових гусара, које су нападале трговачке лађе, па њихову посаду од части заробљавали а од части псбили. Сваки товар аа тим