Мале новине

СВЕЧАНА СЕДНИЦА одГшра општине вароши Београда 10. Септембра 1888 цриликом прославе стогодишњиде Вува Стефановаћа — Караџика Присуствовала од стране Краљевске Владе: Министар просвете и црк вених иослова. Др. Владан Ђорђевић, Министар грађевина г. Мијаило М. Богићевић. Енискони: Жички г. Нпканор и Нишки г. Димитрије. Чланови Краљевске Академије Наука, гости са стране и унутрашњости мноштво одличног грађанства. Председник. Поштована госиодо ја вас молим да ми дозволите да вас као домаћин ноздравим по нашем срнском обичају са: добро сте нам дошли (Гости: добро вас вашли). Много поштована господо, Госпође и Госнођице. Грађани српске престонице вазда су готови да приме најживље учешће у сваком општенародном делу, у свакој онштенародној саетковини, на и сада V овој тако реткој светковини, која је иницијатигЈОм високе Краљевске Владе снремљена у славу стогодишњице оног заслужног (славног) мужа, који је обновио српску књижев ност; у славу Вука СтеФановићн Караџића, тога сувременика и сурчдника неумрлог Књаза Милоша, који је обновио српску Државу. Ја се радујем, као . БеограђаниН гато је и наша општина учестник у овој нрекрасној просветној славн, & још више се радујем, што сам срећан, да као мредседник ове оиштине лично суделујем у овом свечаном скупу, који је намењен спомену тога великог Србина, који је после светога Саве на-јвише привредио срнској просвети и срнској књизи. Слава му! (Присутни се одазваше са громким узвиком: п Слава му!") У то име објављујем Господи Одборницима, да је наша дапашња свечана седница отворена, и молим их да ми дозволе да им предложим: да донесзмо две одлуке којима ћемо на вечита времена обележити наше учешће у овој значајној прослави. (Вичу „чујмо") На првом месту предлажем Вам, Господо одборници, да једну од наших варошких. улица назовемо именом славнога Вука Караџића, ија иалазим да је најприличније да се тим именом новог просветигеља срисног дичи она улица арестонице, која пролази покрај највећих аросветних установа наших,

покрај велике школе и велпкз гимназије народне библиотеке и сриског музеја; даље покрај плаца који је пезаборављени Кнез Мијаило завеш^ао на просветне цјели, а на коме ће се подићи стан за Краљевско српску академију наука; и најпосле, покрај плаца, на коме ће се подићи стан за Бзоградску читаоницу, Београдско певачко Друшт-ч) и Друштво за гимнастику и борење. До данас се та улипа звала „Љубкћска" а од данас на за вечита вре- ј те нема. мена нека се зове „Вук-Караџићева улица". Усвајатели Господо одборници овај мој предлог? (Громко: „усвајамо!") Оглашујем да је одбор општине вароши Београда у данашњој својој свечаној седнини једногласно одлучио: да се досадашња „Љубићска" улица од данас па за вечита времена зове: „Вук Караџићева улица." На другом месту, а у цјели да би усиомена на великог слављеника, и код учеће се омладине наше на великој школи увек била што живља, предлажем вам, Господо одборници, да се наша општина завешта на то; да ће од данас иа за вечита времена издавати једно благодејање од 600. динара годишње, за једног сиромашног ђака филолошко историјског одсека на ве ликој школи, за кога проФ. савет велике школе нађе, да то заслужује, а то благодејање да носи име славног Вука Караџића. Издатак од даиас до 1. Новембра овс Год. да падне на терет парт1«|С на пепредвиђене трошкове, а од 1. Новембра па за вечита времена да се ставља у редовни буџет општине београдске Усвајатели Госио^о и овај предог (Вичу „усвајамо"!) Оглашујем; да је одбор општине вар .оши Београда у данашњој свечаној седници својој одлучио: да се од данас па за вечита времена из општинске касе издаје по 600. дивара годишње једном сиромашном ђаку филолошкс-историјског одсека, наше велике школе за кога проФ. савет реши да то заслужује, и да се то завештање наше општине зове: благодејање „Вука Караџића." Издатак вај од данас до 1. Новембра ове хх>д. да се чини из партије на не предвиђене трошкове одређене, а у будуће да се ова сума ставља у буџет редовних расхода. Првма ли се то ? („Пркма ее в .) Хвала вама представницима васцелог грађанства београдског, што сте моје предлоге нримили и оживотворили; а вечита слава нска је велакоме Србину Вуку Караџићу. (Присутни се

одазваше са громким узвиком слава му, слава му, слава му. (свршиће се)

ПОЛИЦИСКИ ГДАСНИК Веоград 16 Септембра. (пожар ). Јуче по подве око 4'| 2 до 5 сати појавила се ватра у с/гану Месилде Мијаиловић удове, унаљена су дрва и одма су погашена, и ште-

(Вој) Синоћ у 5'| 2 часова у улици видин. заваде се Василије Стевановић, бив. канлар и његова љубазница Јелена, са Маријом Ж. Милоша Петровића бив. лебара, те у овој свађи довате Марију, те сву испребијају и главу јој разбију, од којих је повреда Марија дуго у несвестици лежала. Марији је указана помоћ,а Василије и Ленка одмах су иритворени. * (притворени .) Ноћас су притворени: Еми.ј Суламен Језе® Кубатовић надничари Стеван Стојановић и Јован Лукић валФе столарске Мартин Петровић скитница сви из Аустрије, Сим«, Јовановић из Ивањице Васа Павловић звани Трунт :Ј из Рожаца Стеван Јоваиовић и Карол Хорвати надничари из Аустрије, Светмслав Радојчић Петар Пјевац слуга Раде Мијаиловаћ овд. и Живојн Мијалковић из Драгачева сви због скитње и Моша Медине због нереда, * (Оеуђени ). Пресудама полицијским осуђени су. Милан Милевковић шегрт из Ужица, Ана Штајнер, Барбара Шмит из Аустрије, Сима Симић, Ћока Келер слуге, Марија Радосављевић, Тил Хриетијан, Мита Станковић из Аустрије и Ракила Михајловић сви због скитње, Стеван Петровић шго је безправно крчмио пиће, Стојан Дуловић што је просипао ђубре на забрањеном месту, Јован Тадић што је без занимања и Јеремија Јовановић слуга рабаџвјски што јенемилостиво тукао теглећу стоку.

ШАЛА И ЗАБАВА Жали да дебљи изгледа. Један кројач из Смедерсва, који је био веома богат, но при том и одвише сув дође у Беогр :)Д код једног сликара да се слика. Сликар г& запита, жем ли да га слика носним или масним боЈама. „Масним, одговори вројач", ваљада ћу мало дебљи изгледати?"

ЈА АНА ЧИЛАГ

са мојом 185 сант. дугом дорели косом коју сам добила усљед 14 месечне унотребе помаде коју сам ја сама пронашла. Ова је помада једино средство против опадања косе. Она унапређује растење косе и јача власиште. Код мушких проузрокује брзо и снажно растење бркова и браде и у опште даје длачици већ после кратке употребе, нриродну масноћу и лепоту, осим тога чува је до унајдубљу старост од преране оседеаоств, Цена јс тогли 5 динара. Разашиљање дневно на све страае света одма по пријему новаца. Главни депо за Србију кнд г.г. Тадића и Константиновића трговца у главној чаршији у Веограду. А по Србији може се једино добити код ове г. г. Живка Тадића у Ваљеву, Ђоке М. Ђорђевића у Јагодини, Светозара П, Белотреиића у Крушевцу, Браће Б. ЈеФтовићау Ужици, Враће Чворића у Лозници, Јанка Вулкана и Комп. у Нишу, Мијаила Ранковића у Пожаревцу, Косте Димовића и Сина у Нараћину, Браће 3. Димитријевића у Алексинцу, Влајка Антонијевића у Чачку, Стевана Мостарчића у Пожеги, Светозара М. Павловића у Шапцу, Милоша Јовановића у Заичару, Вранка Ж. ЈеФремовића у Смедереву, и Драгутина ЈеФгића у Крагујевцу. Чшгаг и Комп. у Буда-Пешти краљев. улица 52. 1—10

лађама беше њихова пљен. Истииа вице краљ вацуљски , и тако исто и краљ пшански, послаше своје убојие Галере, које заведоше у иеколико ред, а и гусаре казвише. Али чим се ове Галере повратише натраг, гусари наставе своја разбојништва. Мниги људи и жеие бише заробљеии, и после као робови и роикиње раснродати разним турским паш»ма. Кад је братство дознало за оне разбојнике, оно се крену са својим Галерама, и у крвавим и страшним борбама некодико цута нобедише гусаре. Они су били ирема разбојницима врло строги. Многи од њихових вођа а и други гусари бише погубљени. Цело једно њихово гњездо иа прибрежју аФриканском буде уништено. Тамо је братство нашло оне дивне животиње, и узело их са собом. После две године, разбојничка сила буде сломљена, и трговачке лађе могле су слободно да плове. Цео околни свет, а и сви они што су били у служби на ■трговачким лађама, благосиљаше крсташе. Њихово јунаштво н њихова добра дела била су чувена на далеко". Евангелина ућуга. На крову Галере

беше све мирно. Оамо стража је корачала тамо амо. „Чусте ли?" упита Ераљица Ноћи. „Као да весло удара ио води? Можда се ваш брат, РаФајело враћа натраг?" „Сигурво су таласи, што ударају о галерске бокове, сињора!" одговори Евангелина. „Причај даље!" мољаше је Краљица Ноћи. „Братство је ненрестано слушало о несрећама које сдесише млетачку републику. Слушало је како инквизитори гомилају жртву за жртвом и како погоцима проливају невину крв!" нродужи Евангелина. „За неко време оно је било смештено у Римини-у, па се одатле крене Венецији. Ја сам због слабости морала остати у Римини-у. Мо.ј брат остави код мене Алесандра, да ми се нађе у помоћ, а он са осталим братством оде у Венецију. Једва једн «.'М оздравим и ја па се кренем овамо" „Шта то беше?" прекиде је у причи Краљнца Ноћи. „Зар не чујете неко необично шкрипење око Галере?" Евангелина слушаше пажљиво. — али сад је било све мирно.

„Ништа не чујем," одговори Евангелина. „По свој прилици то је ветар за љуљао ужета на катарци!" И ја сад ништа не чујем," рече Краљица Ноћи.

(наставиће се)