Мале новине

ИЗВЕШТАЈ НИШЕЕ ПИЈАЦЕ

Кила

270.000

Пшенице

8-50

7.000

Ражи

5-50

33,000

Јечма

5'50

// 91

6 000

Овса

5.—

Ј7

2.100

Кукуруза зрио

8.—

тп

2.500

„ брага.

10 —

12 000

Пшенично „

10 —

1.400

Пасуља

25 —

У)

7.500

Кромпира

6 —

3 000

Кудеље (тежине) 40 - —

у\

30.000

Креча

1-80

У)

25.600

Црна лука

6.50

2.000

Ораја

6.5о

5.000

Грожђа

7.—

У)

16.000

Паприке црв.

10.—

ДОМАЂИ ГЛАСОВИ (Шабачва Олладипа). После знатног застоја, који је у последње време усљед вехата и немарности управног одбора, овладао био нарочито к д омладинског и стрељачкаг друштва — јављају нам се знаци живота. Тако новодом прекора у јавности нашли су се побуђеаи већина одборника да сами положе оставке, е да би тим бар осујетили зачмалост и цринудили г. цредседнииа да сазове збор. Које то, а које одлазак из места прииудише га, те сазва ванредан збор друштва на Крстов-дан. На жалост, сдзив чланова бише слаб. Но збор. пошто изабра за аредсед. збира у лиду г. Мил. Р. Маринков. ћа дир. и деловођу у лицу г. Дим. М. Игњатовића зван. начел. — и мимо тога реши да се приступи избору (пошто у нравилима није предвиђен случај на днев ном реду). За иредседника изабрат је већином гласова: Иван И. Даниловић трг. У аравни одбор састављају: гг. Влада Илић писар; Светозар Самуро"— ' ■ : = читељ; Божа Милановић трг.; Милан Маринковић словослагач; Андра СтрупЏалић зван. општ. и Ђура Николић обућар

БЕОГРАДСКЕ НОВОСТИ (Краљева депеша) На глас о смрти пок. Стевче Михајловића, послало је Његово Величанство Краљ из Глајхенберга следећи телеграм његовој породици:

Госиођи Стевче Михајлови/м Београд. Молим вас, у великој несрећи вашој да верујете у искрено саучешће Краља Србије а Краља владалачке династије, коју је нокојни Стевча толико љубио. Ваша је жалост и Наша. Од свег срца јој се придружујемо и молимо се Свемогућем за покпј душе великог родољуба и искреног Нашег пријатеља. Милан и Александер. * (Иарастос). Као шго чујемо влада је издала наредбу, да се по целој земљи држе иарастоси и номени. нок. Стевчи Миха)ловићу. % (Погреб). Погреб г. Стевче Михајловића, извршен је јуче на најсвечанији начин, и то, но нарочито) вољи Његовог Величанства Краља, о државном трошку. * (Заиисци). Као што чујемо иокојни Стевча Михајловић оставио је мемоаре своје, које је својом руком водио све од првих дана својих иа до данас. * (Отпутовао). Г. Стојан Новаковић наш посланик код турске владе, отнутовао је јуче из Београда на своје мести, са кога је до еад осуствовао. * (Конкурс). Пошто се према конкурсу г. Министра војног од 5. ов. мес. за изучавање политехничких наука, није јавило довољно оз6иЛјНих кандидага, то је г. Мииисгар трећу тачку услова у поменутом конкурсу нроменио такс, да имају ирава да конкуришу и она г. г. оФицири, који су служили у трупи једну годину дана. И тако сад је исти конкурс одложен до 20 октомбр? ов. год. * (Иокушај убиетва). Прекјуче у 2 часа по подне, покушао да се убије Михајло Јанковић типогпаФ ..._Он је ранио.

I Стевча Михајлови^ Председник мипистареког савета на расположењу. Преминуо је прекјуче у 6 сахати но подне у својој 85-ој години старости. Стевча је рођен 1804 године месеца Јула у Јагодини; отац његов Мијаило Јовановић био је у време Карађорђево буљукбаша и највише се находио у војсци на Делиграцу,

да буде," рече јој Краљида Ноћи. „Али се ицак бојим за вас, Евангелина! Војим се да вас нећу видити више! Пут, на који сте иошли, опасан је, то је пут, са кога се ретко ко враћа! Треба да знате, да је врло тешко избавити онога, који је у рукама проклетих Иквизитора! Неки необичан осећај обуиима ме сада, гледајући како наша Галера у мра ку изгледа, нека слутња мори ме, као да иам се спрема велика несрећа! Вог нека нам је у помоћи!" Евангелина гледаше суморно нред собом у широко море. Она је бил^обучена исто тако као и Краљица Ноћи. Њено, љупко, бледо лице не беше покривено. На глави је имала шешир, какав обично носе Млетачке племићке. За време вожње Умбо је збацио огртач, да би веслао лакше. Кад се говдола приближила светлећој кули на Маламоку тамо, где се савија пут за Венецију, оа се поново огрну. Вече беше доста мрачно и згодно за њихово путовање. .Умбо је гондолу управио на противну страну светлеће куле, и она пређе њу без икакве препреке. Брзо уђу у Лагуне а после кратке вожње дођу на суву земљу страну Венеције.

где га је и несрећна 1813 година затекла, а доцније под Кнезом Мијгошем био је најпре кнез а по том иснравник у Јагодини, где је до смрти своје остао. Као дечак Стевча је дочекао пронаст срнску 1813 године и склонио се са родбином својом у Аустрију, где је до пролећа 1815 године остао у Вршцу и ту и школу учио, а те године пред устанак српски врати се са евојима кући у Јагодину где и учење школе нрема ондашњим приликама продужи. Око 1828 године буде посгављен за ђумрукџију у Смедереву где је остао до 1833 год. када буде у истом звању премештен као први српски ђумрукџија пошто је ђумрук нрешао у сриске руке. Кад овај ђумрук уреди и кад се по заузећу оних 6 округа ђумрук у Алексинцу установи, пошаље га Кнез Милош да и тај ђумрук уреди и ту је остао до 1835 г. за које га је време Кнез Милош чеето унотребљавао и на друге народне послове. Ове године буде ностављен за капетана у срезу беличком; у коме звању остане до 1839 год, када услед одласка Кнеза Милоша из Србије остане без службе. Године 1840 под владом Кнеза Михајла буде постављен за окружвог начелника у Чачку, где оетане до 1842 год. а тада услед нромене нолитичког стања у земљи не само што изгуби службу но буде и затворен у познату гургусовачку кулу, у којој је пробавио око две године. Пошто буде пуштен на слободу, живи^ је као приватан човек нод своје куће у Јагодини, поштован како од пријатеља тако и од противника, који су му више пута нудили државну службу, али он вије хтео примити. Године 1858 по нова ступи на политичко поље рада- Као посланик вароши Јагодане на Св. Андрејској скупштинл буде изабран за њеног потпредседника, но том за члана књажевчллтлтопгЈ-ППО О к ИРЧ М постави га за књажевског местозастунника до свога повратка у Србију; но доласку своме иостави га Кнез Милош за председника државног савета, у коме звању остане до конца 1861 године, када буде стављен у стање покоја. За време бомбардања Београда 1862 год. био је главни командант народне војске. За време малољетстза Његовог Величанства Краља Миаана био је тутор књажевски. Године 1875 буде посгављен за нредседника Министарства, по том ступи опет у приватан живот, но само за кратко време, јер већ 1876 год. поново ступи у политички живот као

КраљицаНоћи овде изађепа обалу. Онасе опрости са Евангелином и Умбом, желећи им да постигну цељ. За тим оде путем који. је водио у унутрапшост сувоземне сгране. Умбо одгурне гондолу и управи је према заточеничком острву. П.>дузеће беше дрско. За многе је било опаснода се приближе заточеничком острву. Умбо је морао бити врло пажљив, јер су га више пута нознали и гонили. Пошто је овај нут скопчан био са великим онасностихма, он није смео дозволити другоме да вози Евангелину. Он није могао замислити да ће га ова храбра одлука од зла избавити, које ће скоро да настане „Кад изађете на острво", рече Умбо за време возидбе, „ја ћу у близини крстарити и очекивати на ваш новратаа. Не ве РУЈ ем Д« 4 ћете данас моћи што да учините, али ипак можда ћете видити РаФајела и говорити са њиме." „Можда ће бити нужно да останем на осгрво, како бих извршила оно што сам наумила," одговори Евангелина. „А могуће је, да ће ме тамо задржати и то силом!" „Ако то буде, онда се не бриаите", рече Умбо. ,,Ми ћемо прве згодне ноћи напасти на острво. Посада његова врло

председник министареког савета за време оба ^аша рата са Туреком у 1876 и 1877 години; по проглашењу независности Србије повуче се оиет у ириватан живот, у коме је до смрти своје остао, уважаран и поштован од многобројних својих нријатеља. Стевча је јуче сахрањен, на све чан иачин. Предходно се саставио нарочити нриређивачки одбор за погребкоме је био председник г. Филин, Христић. Снровод је >екао пО нарочитом нрограму.

РАЗИЕ ВЕСТИ (Рачунска справа). У Чикагу у Америци пронађена је рачунарскасправа, која се зове комптометар и која може израчунати и вајтеже рачуне. Справа је 14*| 4 палаца дуга, 7\ палаца широка, 5 налаца висока и 8 Фунти тешка Справа Функционира скоро као и писаћа справа, те су с њом у рачунарском уреду учињени сви могући покушаји. Справа је рачунала с највећом брзином, те су је надзорници рачуна једва могли контролисати, а рачуа је увек био носве тачав. * (Утакмица лепотица). Јављају из Сиа-а: Међународни суд досудио је овим женскињама паграде: Прву награду од 5000 Франака гђици Берти Сукаре из Кадлупа; доугу од 2000 Франака гђци Марији Стсванпвој из Неча; четврту од 500 Франака гђци Бадији Лодзовој из Лиона, а пету награду гђци Вилма Арањевој из Будимпеште. * (Темишварска помрчина). Ово дана десила се у Темишвару помрчина, достојна оне, што су је негда у Мисиру у кутијама давали- Причивио ју је пак славан један муж, некл темишвапеки Фмак^писта, и то сасма нехотице. Име му је Шротман, а иретворио је електричну светлост темишварску у црну таму само тиме, што )е седео у крчми и пио. У један мах зачу се са улице ларма. Кочијаш ђини, потрчи на улицу, а кад тамо, а оно мрак да не види прста иред очима. Његови коњи стајали су дотле с колима пред крчмом, на од нечега зазрели те полетели улицом. У трку запну за једну мотку која одржава свезу електрицитета, извале мотку, и варош оста у мраку. Све лампе и У унутарњој и у Јосифовој вароши погасаше се у том тренутку. Наш кочијаш није имао времена да се на-

је мала. Изненадан напад донеће нам победу. Тада ћемоизбавиги и вас н РаФајела!" нлашим ничега ! Надам се

,Ја се не

Да ћу постићи цељ!" изјави Евангелина одважно.„ Ако је РаФајело жив, као шго се кадам, онда га морамо да ослободимо ношто, по то!" „Бојим се да вам покушај неће испасти за руком," одговори Умбо. „Војници са државних Галера врло су обазриви, а сви заточеници под њчховом су стражом." „Заточеиици!" рече Евангелина дрхтајућим гласом и покрије рукама лице. „То су муке, које ће сваки лако сносити. кад зна зашто их сноси," настави Умбо.„ Ми сви, имади смо до сада разноврсних мука и невоља. Таио, на нашој 1 алери налази се св, Грал. Ви знате зч ту светињу. То је копча, која везује сво наше братство! Ми се боримо за њ," ми смо помоћу његовом цобедили гусаре, не с тога, што смо сујеверни да насје он одвео нобеди, него с тога, што знамо да смо се борили и боримо се за веру, част и нравду! Кад пропадне св. Грал, онда ће пропасти и св ) братство. А РаФајело је његов преставник, наш вођа. Све донде, док је он У затвору, ми смо без вође."