Мале новине

ИЗВЕШТАЈ НИШКЕ ПИЈАЦЕ

Кила

77 П 77 77 V Ђ 77 77 Ђ 77 Т) 77 57 71

270.000 7.000 33.000 6 000 2.100 2.500 12 000 1400 7.500 3 000 ЗОООО 25.600 2.000 5.000 16.000

Пшенице Ражи Јечма Овса Кукуруза зрио

8-50 550 550 5.8.— „ браш. 10Пшеничао „ 10'Пасуља 25 Кромпира 6Кудеље (тежине) 40 - Креча 1'80 Црна лука 6.50 Ораја 6.5о Грожђа 7.Панрике дрв. 10.—

2.) Пијада „дветни трг" остаје и даље под условима, под којима је и установљена и да јој се потврђује право на место; 3) Пијаде на Зеленом Венду, пали лули, топџијској иијади, батал-џамији и дорћолу да се оглагаују за пијачна места, с тим да се као цијаце имају тек онда отворити кад се најмање 20 пиљара јави, да ће тамо стално свако дневне намкрнице продавати Број ових сталних ниљара неће ни на једној под тачном 3.) обезежени пијада смети прећи 60.

ДОМАЋИ ГЛАСОВИ (Занатлијско удоужење). Као што нам из Алексинца јављају, 9. ов. мес. био је тамо зб<>р тамошњих занатлија на коме су донели одлуку и одма створили пододбор „занатлијског удружења." ВЕОГРАДСЕЕ НОВОСТИ (Нозив). Јучерањи број „Срнских новина" доноси позив за све војне обвезнике једномесечаре, који су ирошле 1887 год. регпутовани, да буду спремни за долазак у војску. Они имају да нретстаку својим командама 12 октомбра ов, год. * (Приспео). Г. Чедомиљ Мијатовић мин. спољних послова, приспео је прекјуче из Глајхенберга и јуче већ нримио на ново своју дужност. * (Вратили се1. Г. Коста Н. Христић председник варошког суда и г. Михајло Кр. Ђорђевића адвокат, вратилЈЗ.вдх^^ЦДСШ" 11 " 1 Г|П Г,,| ' Т ' А "^" Г "' П *

(Отпутовао). Г. Мита Ракић мини стар Финанеије, отнутовао јејуче из јутра у Беч на краће време. * (Дијаце). Прексиноћ држала. је комисија одборска свој састанак на коме је решила: да се збору општанском постави овако питање на гласања: 1.) Велика пијаца остаје и на даље као главна пијаца;

РАЗНЕ ВЕСТИ (Дневнив цара Фридриха). Немачки листови јавише, да је дневник цара Фридриха обнародовао др. ГеФген. Др. ГеФген је родом из Хамбурга. а по занимању је дииломата. Он је своЈе родно место заступао од 1854—1868. на евроиским дворовима. Касније, носле г. 1870; био је нроФесор арава на свеучилишту у Шграсбургу. Држе, да је он за време посланства свога у Лондону стуиио у везу с круговима и особама, које везе га оспособише, да чини садања откровења. Од 1881. је др. ГеФген умировљен. Веле за њега да је у противника Бизмаркових виђен и уважен. * (Мавепцијева брошура о болести цара Фридриха). Из Лондона брзојављају једном бечком листу, да Макенци у својој брошури доказује, да је он покојног цара немачког сасма правилно лечио, те н« то надовезује образложену изјаву, да би он цара Фридриха најмање још 20 месеци у животу држао, да се нису умешали немачки лекари, који су својом неспособг/ошћу живот царев скратили. Цар је умро од рака, али је болест постала услед неправилног лечења од стране немачких лекара. * (Иресва парница). Иј Загреба јављају, да је против „Србобрана" од стране државне власти подигнута парница због неког члавка о Босви. Осим ове да су Јпрптив истога листа по кренуте јошчетир преске јнарнице. У стану уредништва држана је преметачина. С каквим резултатои 4 не јављају. СЛУЖБЕИИ ГЛАСНИК. Министарски савет, по највишем овлашћењу Његовог Величанства Краља, од 22-ог јула ове године, на предлог министра Финанције, а у договору са државним саветом, решио је: Одобрава се општини власотиначкој, у ср. власотиначком, округу нишком, да може од својих грађана покунити, но сразмери нлаћања непосредног пореза, нрирез у суми од 2285 - 70 дин. уз оба полгођа ове 1887|8 рачун. године, и тим новдем под^ ирити расходе по буџету свом, састављеном за исту рачун. годину, Одобрава се ошптини салашкој, у срезу и округу крајипском, да може од својих грађана покупити, по сразмери плаћања иепосредног иореза, прирез од 1555'06 дин. уз оба иолгођа ове 1887|8 рач. године, и тим новцем подмирити расходе по буџету свом састављеном за исту рач. годину. Одобрава се ошнтини дубровачкој, у срезу звишком, округу Спожаревачком, да може од својих грађана покуиити, по сразмери плаћања непосредног пореза ирирез од 3641 - 97 дин. уз оба полгођа ове 188718 рачун. годике, и тим новцем подмирити расходе по бупету свом,састављеном. тгртпги шјм« ииттћн гиррПггтТ —&дои|Јав!Г Се општиви опашко1. V * иишупи извештај са Давидовићеве прославе из Смедерева, вели, како се са паробродске станице отигпло без реда у цркву, јер то није било у програму предвнћено, а није било предвиђено „благодарећи извесној господи „редарима" који су нарочито „реда" ради отишли у Смедерево из Београда на два-три дана раније." Колико је ово ситничарска пакосна примедбица то већ свако види, али колико је ово детињаста и бесмисле-

'дџиравп Се бппТтиви орашкој, у срезу власотиначком, округу нишком, да може од својих грађана покупити. по сразмери илаћања непосредног по реза, прирез од 1949 95 дин. уз оба полгођа претпрошле 1885(6 рач. године, и тим новцем подмирити расходе по буџету свом, састављеном за исту рачунску годину.

Т ТП ТТ Т^Т /\ на извештај „Дневног листа« са врославе Давидовићеве.

а видеће чим му илусгрујем, какав би то изгледао спровод од лађе до цркве, кад би по жељи дневнпжовог извештача, свет морао одма да се сабије у шпалире, чим је изашао из лађе. Ево како: Наиред би ишле све даме — гошће — са разним кутијама са шеширима торбицама и шаловима; за њима господа са куферима и амбрелима и тако би цео тај „величанствени" спровод ушао у велику цркву. Да, у програму је нарочито остављено место и слобода публици, да дође у цркву пошто се отресе својих ствари и скине путничко одело, а одма код лађе узета је у ка®ани код „ЛаФа" једна соба, где би се могле иривремено оставити ствари и где су млоги ишли и оставили своје ствари. Вило би врло похвално, кад би извештач једнога листа умео у напред да размисли о ономе што ће наиисати. „Редар" који је нарочито „реда" ради отишао у Смедерево из Београда на дан два раније.

Са прославе ДИШТРШ ДАВИДОВШ. 18. сватвмвРА 1888. г. у Смедереву. 18. ов. мес. у 6 часова у јутру уктцасмо се у лађу дунавског иаробродског друштва, да се кренемо на прославу, која ће се истог дана приредити једноме од великих али готово заборављених наших трудбеника — Димитрију Давидовићу, коме ће се тога дана открити и скроман сномепик на гробу. Била нас је пуна лађа: ту је било иреставника разних друштава, изасланика онштина, извештача новинарских, гостају, и. т. д. који су сви похитали да одаду ношту скромноме

Евангелина. Свака реч ОФИцирева продираше јој кроз срце, као оштар нож. Но она се ипак прибере. ,,*Као ми је, што вам саопштавам тако жалосне сгвари, Сињора," рече ОФицир са неким сажаљењем, кад је видео како изгледа ова женска. ,,Али сте ви хтели да сазнате истину." — — „Истину! Да, тако је, Сињоре!" потврди Евангелина. ,,Не крите ништа од мене! Ја сам ириуготовљенн на све! Па после свега тога, шта још може бити?" ,,Ништа, Сињора! Заточсник је у своме затвору," одговори ОФицир. , А смем ли да га видим, смем ли бар неколико тренутака да говорим са њиме, Сињоре?" упита ова брзо. ,,То, истина, није одобрено, — али да ли ћете моћи издржати, кад видите вашег брата у оковима? Ја се бојим да. ..." ,,Ви ми више пажње поклањате, Сињоре, но што сам се надала," рече му Евангелина лагано. ,,Више но што ја захтевам. Не плашите се за мене! Ја ћу поднсти тај тренутак! 0, ја могу све да савладам — ја сам тако исто одважна као и мој брат, Сињоре. Ја знам да он није

ни гласка пустио кад је био камџнјан, кад су тако грозно поступали са њиме!" ,,То не беше ништа више, до заслужена казна, Сињора!" ,,Та он је заточеник! Ви имате право! Он је одбачен, презрен зато, што нрипада крсташима!" ,.Он је сам крив, Сињора, што је раздражио Пергола, чувара заточеничког! Менн тако изгледа, као да га Перголо ужасно мрзи," рече ОФицир, кад је видио какве болове сноси ова слаба женска. ,,Али то не сме да буде! Ми, оФицири са државне Галере, не трпимо никакву неправду, и чим је ггриметимо одмах јој стајемо на пут/" ,,Али је чувар вешт и обазрив, он неће дозволити да се к« д њега примети каква неправда," рече Евангелина. Она устаде и приђе ближе ОФнциру. „Сињоре, хоћете ли бити тако добри да ми дозволите да видим мога брата?" „Са вама учинићу изузетак! Надам се да нећете злоупотребити моје поверење, па да му додате какво оруђе за бегство, или којим би могао одузети себи живот!" одговори ОФицир, и позове главног надзорника. Од угледнијих гостију да иапоменемо још сад депутацију земунске црквене опгатине, владику нигаког Димитрија; изасланике краљ. академије наука и уметности у лицу г. г. Светомира Николајевића и Милана Т>. Малићевића; за тим г. г. Ђоку Ђорђевића проФ. и Милована Миловановића проФ. као изасланике Велике Школе; г. Влад. Карића изасланика Министарства Просвете; г. г. Ђоку Миловановића и Перу Ђорђевића изаСЈј а« иге е друштва Св. Саве; за тим на нримедба, то јога не види свако I изасланике свију редакцију изузимају-

Надзорник дође носећи у руци запаљену лампу. ,,Ходите, Сињора!" рече јој ОФицир. ,,Ја ћу вас одвести тамо, али ипак сами не смете бити са њиме, ја и овај пратиоц бићемо присутни." Евангелина пође за њима. У каквом ће стању да нађе РаФајела? То питање мучило је! Дакле био је окован? Сад се није могло мислити на ослобођење. Он је изгубљен, тим кре, што га је чувар мрзео. Надзорник је са лампом ишао напред. Евангелина и ОФицир ишли су за њим. Они се упутише преко пута командантовог обигалишта, где су биле аасане. Надзорник отвори велику капију која је водила у ходник где су заточеници били смештени. Пошто је била поћ, то су мислили да сви заточеници спавају, али се изненаде кад уђу у ходник. Из једне одаје чуо се такав глас који је свакога потресао. Шта ли је то било? Да не урличе каква дивља зверка? Одмах за тим зачу се опет глас налик на јаукање. " о беше глас човечији који је нападнут био беснилом.