Мале новине

ћи „С. Независ! огти." Овде напомиљемо, да је и г. СтеванТ1$рчућ уредиик „Српски! Новина,", иошао на ову нрославу, на нрославу нрвог срнског новинара, на прославу првог уредиика „Српских новина", али је био хрђаво обавештен ког је да^а прослава, те у место 18-ог он је ношао 19-ог иа пут. То је с тога, што су „Српске новине", ломосећм белешку о ирослави свог арвог уредкика, услед коректорове погрешке донеле да је нрослава 19-ог ов. мес. Сем гостију било је на лађи и певачко друштво „Даворје" са својом заставом и војна музика. Пут нам је до Смедерева био и кратак и пријатан и најпосле указаше нам се у дал>ини на хоризонту високе куле Јерининог и Деспотов. града. Није прошло много времена, а ми се приближисмо обали смедеревској утврђеној леним кејем. Још поиздаље опазисмо обалу и пристаннште окићено заставама а кеј начичкан светом, који је сав весео изашао на сусрет својим гостима, Био је величанствен моменат, када се лађа лагано приближаваше месту где ће стати; када уузика засишра а са обале се смедеревске раздеже: „Живили! Живели!" На „штеку" дочекаше госте: смедеревски одбор за прославу Давидовића; прота, началник окружни и преставници општине смед^ревске. Из лађе се кренусмо сви у цркву У програму је нарочито остављено, да се овом нриликом не иде неким редом, да би гости могли свратити код својих домаћина и оставити ствари које су собом довели а и с тога, што се и другом лађом очеки вало доста гостију, као што су и дошли. Пред црквом и у цркви беше се слегао силан народ. Око 9 и цо часова отпоче архијерејска служба, при којој Је чинодејствовао нишки владика Димитрије и 16 евештеника. Када се ова служба завршила иопео се на амвон земун ски нарох г. Д. Руварац и изговорио је дугачку беседу, коју не можемо овом приликом да оценимо, док не изађе можда где штампана. После службе настао је номен и освештао се венац „Уједињене омладине", који се имао по програму, да положи на гроб. (наставиће се)

ШАЛА И ЗАБАВА

ССам се издао). Професор: „Јоване ваше ми понашање овде у шволи личи као да сте каква вуцибатина!" Јован; „Господине проФесоре, мојим (одинама не приличе више такве титуле!" Професор: 0'хо! Та кад сам ја био тако млад, као ви морао сам трпети још горе титуле!„

(Јадиковање једног сиромагака), „Вр! Лена бивају све гора и гора; отпатци оа цигара, што се но улицама налазе, с дана у дан све су ма њи и маши тако, да их човек не м же већ више употребљавати! 4

(Опомена). У околини Л. на уласку једног тунела, где жељезнички возови морају да смање своју брзину, налази се оглас једне шпекулативне главе, ове садржине: „Замисли, драги путниче, кад 6и ваш воз искочио из колосека, и ви би морали овде умрети, онда би вам било немогуће да куиите леие и дуготрајне к >шуљ'\ које вам испод сваке цене, по 30 шилинга туце, нуди Џоа Смит!"

ИОЛИЦИСКИ ГЛАСНШС

Београд 22 Септембра. (Притворени.)Њ)^.ж су притворени: Андреја Петровић слуга некарски због преваре, Катарина Оорадовић вешерка звана Берта и Лазар Ђур^ћ скит ница из Црне Горе због повратка из прогонства и Фрања Рупар из Аустрије због скитње.

(Осуђен). Пресудама полицијским осуђен је Ђорђе Марковић тежак због нереда.

(Нађено). Прошле ноћи нађена је у новом селишту једна кобила и налази се при кварту врачарском.

1ИСТАК

0 л г А

Слика из сувремепог живота Невске ирестонице. (С немачког), (свршетак) „Госпођо гроФице," започе он љутитим гласом, „свуда се ви тражите, забави нема краљице — ако смем молити," он се лако поклони и понуди јој руку. Погледи Олге Небрашенске заусгавише се као силом на лицу кнежевом, које је од љутине било нребледело, једва је смела да дише, а изгледаше, као да хоће понуду кнежеву да прими. РалФ Дален се међутим брзо при« куни: он оштро пресече кнезу нут, са речима: „Госпођа гроФица Олга Небрашенска је — моја заручница молим да то решпектујете, светлости!, Кнез СеркоФ нодругљиво се смешио: „Ви се ио свој нрилици шалите, барон Далене!" „Са таквим стварима се не шали, светлости!" изусти РалФ Дален љутито, „Госпођо грофице потврдите в и моје речи!" Али Олга Небрашенска није ии једне једине речи изговорила, изгледаше да јој је грло стегнуто, да је подлегла љутитом изгдеду кнежевом, или својој сопственој вољи. „Дакле нпак једна месојеђска шала, драги бароне," ругаше се кнез, „ми истина још нисмо у карневалу, али је ово ипак веома занимљиво!" Окренувши се гроФици: „госпођо гроФице, смем ли сад молити," — и готово одгурнувши Далена, који ју је укочено гледао, узе он њену руку и одведе је натраг у салу. — Олга Небрашенска није се ни окренула, кад се Дален са очајним уздахом иа једну столицу стрзчоштао, — она је била необуздано весела, као сва кад, а кнез Ирмак се није од ње од вајао. У једној богатој рестаурацији састаше се сутра дан РалФ Дален и кнез СеркоФ. Овај последњи беше блед и узбуђен, његове очи ненријатно светљаху, — док је бароп Дален био -миран као статуа. Узрок овом састанку било је једно нисмо упућено Ирмаку од стране барона, на које јв кнез у исто доба одговорио. — онда можемо одма првенство коцку ба-

„Једву бутељу мост-а и две коцке!" заповеди кнез главном келнеру. А Дален махагае поносито у знак одобравања. Обоје донеше. Кнез напуни чаше. "Дакле ви пристајете на услове," питаше ои нагло. „Ја их прнмам/" одговори Дален ладно. „Тим боље, почети, и за цити." То се учини. На Далена дође, да први баца. Кнез Серко* узе једну белу и једну црну коцку: „живот или смрт!" мумлаше он и бацивши куглице у једну чашицу, он их пружи Далену. Као муња севну у очима бароновим, и његово свеже лице постаде за неколино гради блеђе. — кад тури руку у чашицу. — Он брзо извади руку и отвори је — црну коцку беше извадио. Кнез Серков задовољно одану. „Дакле у року од три дана, тачно у оволико сати истиче вам време, бароне Далене!" „Опомена је излишна, кнеже СеркоФе. Ви се немате узрока вашом срећом поносите." Са свим мирно дозове он послужитеље, и плати порученог вина. Још Формалан растанак са кнезом Ирмаком, — и РалФ Дален похита напоље. Око подне носла Олга Небрашенска РалФу Далену једно писмо, у коме га врело за оцроштење мољаше. Али писмо добије неотворено натраг, Исто тако и други и трећи дан. Овога дана РалФ није дошао у нослапство. Олгу Небрашенску мучаше највеће узбуђење, садје хтела к њему да иде али је опет ту мисао одбацивала. Већ идућег дана би у новинама оглашена изненадна смрт Барона РалФа Далена. Слути^го се на самоубиство, али се при нормалном стању његовз тела то није могло приметити. Само је Олга Небрашенска разумела ту ствар, јер је од поште добила једну малу кутијицу, која ништа друго пије садржавала, него једну — црнЈГ куглицу. Од таласа реке Неве поста лед, када је кнез Ирмак лепу гроФицу Олгу Небрашенску као своју жену одвео. Већ једну годину за там оетави је, да у своме замку на Кавказу проводи уеамљени живот.

И. П.

Официр није могао да иојми шта је то ; није знао од куда долази овај глас! Заточеници ту махом поспали — да се иије међу њима десила каква кавга? Изгледало је као да се боре два човека! Где ли је био чувар Перголо? Надзорник. држаше ламиу високо, и покаже руком у дну ходника. Тамо беше ооба бр. 103. У њој је затворен РаФајело. Официр се одмах сети шта је и пође брзо напред. ,,Дај ламиу овамо," повиче официр. Евангелина је ишла за официром. Изгледало је као да и она слути шта се десило. ,,То је Перголов глас!" рече надзорник ,,Он злостави заточенике!" Официр дође до собе. Врата беху у пола отворена. У њој је горела лампа, јер је слаба светлост из ње осветљавала ходник. Евангдлина, која је са надзорником ишла за ОФИцирем, беше јако уплашена. Она је дрхтала од номисли, да може сад видити какву грозну сцену, Официр отвори нагло врата од собе број 103.

Пред њиме се укаже грозна сцена при којој се крв свакога следила у жилама.... Окован у тешком гвожђу, лсжао је РаФајело на једној постељи. а Перголо, чувар заточенички, беше га нритискао на нод. Он је употреби немоћ РаФајелову, који због тешког гвожђа на ногама, а и окованим рукама, није могао да се брани, да му се освети. Као каква дивља животиња, легао је Перголо на своју жртву, држећи је обема рукама за врат и давећи је. При том се дерао као бесомучан. Официр изненађен и л^утит иовиче чувара. Перголо га није чуо. Он беше глув и слеп од љутине, и жедан освете. То још већма ражљути ОФИцира. ,,Перголо!" повиче још јзче. Али Перголо лежаше на РаФаелу давећи га и даље. „Одвуците ову луду," заповеди официр надзорнику. Надзорник беше врло јаког састава. Он брзо приђе и снажно новуче беснећег Пергола, одвојивши га од лежећег РаФајела. Али Перголо заслепљен беснилом јурне на онога, што га је одвојио од његове жртве. Његове очи беху крваве и иеко-

чиле из својих шупљина. Лице му је било модрикасто. Са неком наднриродном снагом обали надзорниаа на под и ћтеде га гушити, да није ОФИцир нритрчао са шчем. Чим је ОФицир дошао до њега забоде му врх мача дубоко у нлећа. То га смете и он се уклони на страну. али од велике раздражепосги и не осећаше бол у плећима. ,,Ухватите ту бесну луду!" заиоведи ОФИцир. „Позовите стражу. Нека други чувар одмах овамо дође да заузме његово место! Та будала скоро ће платити ово разбојништво!"

(паставиће се)