Мале новине
узима тада кратак, лак, Феудалан ход, метајући на се грбове и штитове, и уживајући у својим свежим бојама. V Шпавији, огртач цвета; у Италији, он је повереник свију та}на. Калуђери нриморагае огртач да се нривикне манастирском животу, кад му је требало, да се као скромна јак^; поповских мантија, ванча са Фраицис .аанском хал»ином Али како је Т1>к блистао, кад се, као величанствено знамеље шаанскога госноства, сагибаше да тшљуби какву лепотицу у руку, и када нарадираше при верзаљским светвовинама, покривенскуноценим накитом најситнијим машлијама и завежљајима! Огртач је био и пер Фр»нцуски; видра му је била другарица. Огртач станује по краљевским палатама и вигаим судовима, под именом „тбге". Али је огртач био и саучесник многобројних злочинстава и убијстава, ]ер је ирикрмвао толике штилете, толике мачеве, толике ножеве, цушке и пиштоље; тада је црнкаодух који порађа крвну освету. После овога, огрт&ч је био и одећа весеља и лудила. Ковиељ Кришпин, Гро-Рене и Маскариљ овековечили су
га, а он је опет овековечио Табарина, коме је дао своје име. Дотичем се апотеозе огртачу: Фридрих и Карло XII. завештали су иотомству своје огртаче; ове реликвије јако се поштују. Наполеон је умр'о увијен у свом ратном огртачу, оном истом што је носио у Маренгу. Данас, ах! човечији огртач, који је тако лепо одевао људе, замењен је „аимским капутом".... То вам означава епоху и цивилизацију —П.—
1
САМ овде у Јагодини дрварску радњу и сортирао сам је сваковрсном грађом где спадају као : даске, летве штаФле, пеигганске савске и борове,све у разној сорти и величини. У истој радњи имаћу на продају чамове, букове и растове греде и диреке, а цеве сам удесио тако да свакога купца посиужити могу много јевтиније него да са ма које стране еам добавља Сепгембра 1888. Јагодина
ЈА АНА ЧИЛАГ
7-8
Милутин М. Савик дрвареки трговаи
са мојом 186 сант. дугом: лорели косом коју сам добила усљед 14 месечне употребе помаде коју сам ја сама нронашла. Ова је помада једино средство против опадања косе. Она унапређује растење косе и јача власиште. Код мушких проузр«кује брзо и снажно растење бркова
и браде и у опште даје длачици већ | после кратке унотребе, природну масноћу и лепоту, осим тога чува је до унајдубљу старост од преране оседелости. Дена је тегли 5 динара. Разашиљање дневно на све стране света одма по пријему новаца. Главни депо за Србију кнд г.г. Тадића и Константиновића трговца у гдавној чаршији у Београду. А 1)0 Србији може се једино добити код ове г. г. Живка Тадића у Ваљеву, Ђоке М. Ђорђевића у Јагодини, Светозаоа П, Белотрепића у Крушевцу, Браће Б. Је®товића у Ужици, Браће Чворића у Лозници, Јанка, Вулкана и Комп. у Нишу, Мијаила Ранковића у Пожаревцу, Косте Димовића и Сина у Параћину, Браће 3. : Димитријевића у Алексинну, Влајка Антонијевића у Чачку, Стевана Мо| старчића у Пожеги, Светозара М. Павј ловића у Шапцу, Милоша Јовановића | у Заичару, Бранка Ж. ЈеФремовића у Смедереву, и Драгутина ЈеФтића у Крагујевцу. Чилаг и Кошп. у Буда-Пешти краљев. улица 52. ј 9 —10
НАЈГЧУ ВЕНИЈИ
п
0
! 1 \Ј 1
'III
МИЈАИЛА М. ЧЕБИНЦА У КРАЉЕВУ израђује од разног српског мермера надгробне и друге
ЈКДИНО СПАСА ВАЈУЋИ ЛЕК је противу најжешће зубобоље и свију усних болеети: новлашћена водица Др. Ранимира која ее може добити у Београду код И. Ранимира зубног лекара, у дрогерији Павла Маринковића и у апотекама: код „Српеког Грба," код „КњазаМихајла" I зеленом венцу ." У Ваљеву у а* нотеци г, Прикелмајера, у Пироту у апотеци г. М. Протића, у Лозници у апотеци г. С. Тодороразноврсне споменике сту -јвића, у Кр У шевц У у апотеци г. Кедровића. Цена је означена на свакој Флаши, поред оваког иетог жита и евојеручног потпиеа проналаза-
бове басамаке астале чесме
и све друго
што у
овај
чевог; на што ваља < вини.
посао
спада
11—50 -
■ -Ј* -"Л V 16—40
И. РАНИМИР зубнн лекар Васина улица Бр. 4.
Класник Мтшздшан н Ккмиавлвиђ петампа Мвдвцијан и Кгапштовии Опилиђкв ввнац вр, Ј Олтоворни уркдник Ђ. Кимпнановић