Мале новине

су притворени: Марија Јовановић, Милутић, Карл Боган због скитше: Анђел ЈосиФовић и Јоца Ракић надни чар због нереда, и Никола Живковић због напуштања службе. * (Осуђепи). Пресудама иолициским осуђени су: Верона Васиљевић овд. због нећистоће. Сима Обрадовић, Љубомир Поповић, Јован Николић и Светозар Јовичић калФе терзијсве због коцкања. Димитрије Крстић, Сима Милојковић и Јоца Маровић што су држали отворене ка®ане Ј. Ђорђевић Никола Гарловић и сам Ђорђе Панђела н® 4 пресуде због продаје смрдљивог меса. * (Нађено.) Момчило син г. Петра Татића адв. овд. нашао је једно иарчи злата *|, грама. Сонственик нска се јави кварту рарошком. На друму топчидерском нађена је једна кобила и налази се нри кварту врачарском.

ШАЛА И ЗАБАВА

— Код кога ви служите? — Код самог себе. — Е кажите вашем господару да је он један шмокљан. * (Мачке су мнрне) У једну варошицу дође рано зором један путник. Пође и сврати у оближњу каФану. Кац тамо а судови леже иоразбивани по поду. — Шта је то? запита путник .. да нису мачке поразбивале? — А не, нису мачке таке, одговори послужитељ, мачке су код нас мирие, пего газдарица! * („Дивно") — Како вам се госиођо допата нозориште. — Дивно... Замислите ономад сам била, и видела сам, један мантил по са свим новој моди!

листм

Ћурка и „Муктаџија." (свршетак) — 0, не бојим се. — Е! е! али можда немате нраво. — Знам шта ми треба радити!

— Ми немамо никад велики број јела. — 0! шта мари то! најиростије јело је добро као и свако друго. — Мадо а добро, то је моја девиза. Волим да платим мало скупље само да будем добро услужен.... Збиља, волите ли ћурке? — Равуме се. — Е кад је тако, онда не гледајте никад на цену; купите женку, јер су мужјаци јевтинији, а месо им је непријатније и неукусније. — Да, да, имате право. — Кљукајте је једно месец дана орасима, кестењем, пиринчом и хлебом, добро је кљукајте, па ћете имати масну и укусну ћурку. — То је истина. — Закољите је, очистите је, напуните је печурком или пиринчом са сухим грожђем, и наредите да се испече кад буде време. — Разумем. — Казао сам вам правило, хајдете сад да видите нример. И г. М, одведе г. П. у кухињу, где му иокаже у пола иечену ћурку. — Видите ова крила, ове батаке, ову тртицу; како је све то жућкасто масно и слано! Осећате ли еамо овај дивни мирис! Пазите каква је кожурица!. сваког тренутка куварица је подмазује, и зато јој је овако лепа боја, као што видите. — Не може се боље захтевати. — Катице, нека се пече ово из тија још једно пола часа, иа онда измакните. — Добро, господине. — Можете, донети супу. Изволте господине П., да седнемо за сто. Једући ванредно лепу супу, зачињеиу с неколико јајета, г. М. поче и и даље непрестано хвалити своју ћурку. — Како вам са допада ова говеђина ? — Изврсна. — Платио сам неколико иара више од киле, али су ми дали најбоље парче. Хоћете ли још мало ? — Хвала. Г. П. хтеде да остави које нразно место у свом желудцу и за који подобар део ћурке — иначе не би имао места ни за њу. — Та, узмите још једно парченце говеђине. Ево ово је лепо, пазите како се жути лој , изванредно ! Изволте. — Хвала, хвала, довољно је. — Па казао сам вам напред, да немамо бог зна шга за ручак. — 0, што се мене тиче, за мене је изврстае!

— Маријана, донесите воћа. Маријана остави на сто два тањира с воћем и орасима, права посластица за „велики петак". Требало је видети лице јадног „муктаџије;" никада вешала не би произвела страшнији упечатак на злочинца, који их гледа својим очима. Вилице г. II. са наоштреним зубима за ћурку, морадоше сад жвакати орахе. Какав пораз ! какво „наседаније"! Бар да се наједе говеђине! Међутим домаћин, смејући се опако у себи, страшном изненађењу свога госта, поче и даље говорити похвалне беседе својој ћурци. Г. П. као да је гром поразио, Напослетку, једући воће иромумла ове речи: — А ћурка! кад ће се она јести? — Сутра. — Како, сутра! — Да, заборавио сам да вам и то кажем; ћурке зготовљене но нравилу што сам ја пронашао, добре су тек кад се охладе; и тако, кад хоћу да их једем с аиетитом, увек их иснечем још у вече... Г. П. изађе као помаман, и избриса кућу господина М. из списка оних, код којих ће и доцаије ручавати. Кад „муктаџија" оде, г. М. нареди да му се донесе ћурка и, рецкајући је, глоцкајући је на тенане по свом „ћеФу", поједе са својом женом неколико кила, смејући се уједно своме номиломе 1 л осту. —г. М.—

ЈА АНА ЧИЛАГ

„АА.

па.аи .а.ма ||^»

■ А Љ. А А Л

ПРРГОВИНА, М. Алексе Петровића. Књаз Мијајлова улица. Потребује једног шегрта који може одмах ступити и то само из унутрашњости: 1—3

1 ДИНАРА Два чиновника 1«1/V/ траже горњу суму на зајам. Осигурање на плату, са месечном отплатом. Запитати у редакцији овога листа.

0 БЈАВА Од данас па сваког дана свираће у гостионици код „Златне Лађе" на Малој Пијаци оркестар нод уиравом Драгутина ТиФанека најодабраније српеке комаде. За добру послугу и добро јело и пиће са умереном ценом постарао сам се. 26 Септембра 1888. Београд с поштовањем Б. П. Марјановиа 2—5 угоститељ

са мојом 185 сант. дугом лорели косом коју сам добила усљед 14 месечне употребе помаде коју сам ја сама пронашла. Ова је помада једино средство иротив опадања косе. Она унапређгје растење косе и јача власиште. Код мушких проузрокује брзо и снажно растење бркова и браде и у опште даје длачици већ после кратке уиотребе, природну масноћу и лепоту, осим тога чува је до унајдубљу старост од прераие оседелости. Цена је тегли 5 динара. Разашиљање дневно на све стране света одма по пријему новаца, Главни депо за Србију кнд г.г. Тадића и Константиновића трговца у главној чаршији у Бесграду. А по Србији може се једино добити код ове г. г. Живка Тадића у Ваљеву, Ђоке М Ђорђевића у Јагодини, Светозара П, Белотренића у Крушевцу, Браће Б. ЈеФтовићау Ужици, Браће Чворића у Лчзници, Јанка Вулкана и Комн. у Нишу, Мијаила Ранковића у Пожаревцу, Косте Димовића и Сина у ГТараћину, Браће 3. Димитријевића у Алсксинцу, Влајка Антонијевића у Чачку, Стевана Мостарчића у Пожеги, Светозара М. Павловића у Шанцу, Милоша Јовановића у Заичару, Бранка Ж. ЈеФремовића у Смедереву, и Драгутина ЈеФтића у Крагујевцу. Чшгаг и Комп. у Буда-Пешти краљев. улица 52. 10—10

помогли да се оеи уииште," рече Лоренцо презриво. „И зар вам се може честитати на такву победу? Питајте сами себе господо! Превара, издајство и мучко убиство, то су пепоштени оавезници, тако ми се чини!" „Како да разумемо те речи, племенити Лоренцо?" унита изненађени Даионт. „Зар више не познајете Лоренца Пријулија?" одговори Ииго у место Лоренца. „Није ли он увек имао друго мишљеље о свему? Он сажаљева крсташе!" „И заборавља да се они нису могли уништити на други начин, до преваром и мздајством!" примети Данонт. „Или можда жалите за оном тајанственом женском, коју називају краљицом Ноћи?" „Шта? Зар ви мислите да племенити Лоренцо љуби ону женску?" унита Инго. „Да ону са покривалом. Ону, која је сукривац крсташа," одговори Данонт. „И сад жали Лоренцо за оном тајанственом странкињом, која је, као што он мисли, пропала заједно са крсташима?" рече Инго. „А зар не знате, племенити Лоренцо, да је Краљица Ноћи жива?" упита Дапонт посматрајући пажљиво Лоренца.

„Она је жива?" упита Лоренцо радосно. „И ви је можете да видите, пријатељу," настави Дапонт. „Тајанствеиа женска у аашим је рукама!" „Заробљена? 1 ,,Сама је дошла у ропство и на тај начин избегла од пропасти!" „А зпате ли то на сигурео, племенити Дапонте?" упита Лоревцо, а па његовом лицу приметила се очевидна радост. „Сасвим на сигурно!" одговори Инго. ,,Та је женска на острву св. Лазара!" ,,Међу заточеницима?" упита Лоренцо уплашено. „Она је сама тамо дошла, на су је задржали," изјавв Дапонт. ,,Ако Еам је по вољи, племевити граФе МираФијоре, хајдмо у цркву св. Марка да се помолимо Богу за сретну победу,' рече Дапонт окренув се Ингу. Док су Дапонт 7 Иего и Лоренцо разговарали, и кад су изашли на поље, у сали се догодило нешто, што нико није приметио. Међу официрима, Дуждеве палате и осталим вишим чиновницима, био је и командант острва Св. Лазара. У згодном

тренутку он се приближи Врабантинију, који је као саливен од гвожђа стајао и пажљиво мотрио шта се где догађа. Командант се поклони гордом великодостојпику и мољаше га за дозволу да му јави важну новину. „Говорите," одговори Брабантино. „Ја вас слушам/" „На острву Св. Лазара налази се сестра крсташа РаФаела, кога је чувар Перголо удавио, Монсињоре," рече командавт. „Вез сумње је ова сестра РаФаелова краљица Ноћи. Један вођ Жбира увераваше ме да је она. Молим за еаређење шта да радимо са њом!" „Мкло ми је што чујем да се налази у вашим рукама она тајанствена странкиња, која је стајала у вези са уништееим крсташима," одговори Бр&бантино. „По свему, што се до сад догодило, она заслужује смрт, као и сви остали бувтовници/" .,Шта заповедате, Монсињоре?" упита комавдант. „Нека у тишини близу острва падне случајно у воду, и онда ће бити казна извршепа," рече Брабавтино врло лагано. „Све донде, док она буде жива, биће опасеа! Нека дакле дели судбину својих