Мале новине

IIА ЈЧУВЕНИЈИ

п

П

л

Ј. Д .6 '

1л

МИЈАИЛА М. ЧЕБИНЦА У КРАЉЕВУ израђује од разног српског мермера иадгробне и друге разноврсне сиоменике стубове басамаке аетале чесме и све друго што у овај посао спада

ЈКДИНО ОДАСАВАЈУЋИ ЛЕК је противу најжешће зубобоље и свију уених болеети: повлашћена водица Др. Ранимира која ее може добити у Веограду код И. Ранимира зубног лекара, у дрогерији Павла Маринковића и у апотекама: код „Сраеког Грба," код „Књаза Михајла сс на зеленом венцу У Ваљеву у а* иотеци г, Мрикелмајера, у Пироту у апотеци г, М. Протића, у Лозници у апотеци г. С. Тодоровића, у Крушевцу у апотеци г. Кедровића. Цена је означена на свакој Флаши, поред оваког истог жига и евојеручног потписа проналазачевог; на што ваља обратити пажњу при куповини. И- РАНИМИР

13—50

зубнн лекар Васинн улица Бр. 4.

18—40

сукриваца! Пожурите се и извршите моју заповест." Командант острва Св. Лазара дубоко се поклони пред Брабантинијем и изађе из сале. Он се брзо упути на острво да пгго пре изврпш налог моћног Брабантинија. Док се у сјајним одајама Дуждеве палате частило, невало и нило, дотле је и на Марковој пијаци било све весело, скопчано са шалом и разним нреставама. У цркви Св. Марка, која беше такође освегљена, било је још иобожника, који се мољаху Богу. Тамо амо, иза стубова клечаше по где који и мољаше се Богу. Преко у сенци једног стуба, клечала је једна женска молећи се Богу. Она по диже лице небу — очи јој беху нуне суза. Сад је могао сваки да је позна! То беше Едита АмалФијева, која је због све чаности амо дошла да се иомоли Богу, и да чује све што се догодило, јер тамо, на тврдо.ј земљи, кад је била није могла ништа да дозна. Она није имала никнквог страха. У пркос свима опасиостима које су јој претиле, она је ипак овамо дошла. Па и шта јој се може десити? Зар није

она одавно ударом за ударима млого што шта иретрпела и изгубила? Изгубила је све оно, што ју је чинило сретн^м. Тешка је судба постигла! Удар за ударом следовао је! Прво изгубити брижног и доброг оца, Адмирала, он се више не врати. Она је морала да напусти МираФијорову палату где је одрасла. За тим јој умре мати — она, коју је тако јако љубила. Едита оста сама. Али ипак не! Она је имала неког, који је страстно љубио. — Ш и њега јој уграбише. Р дриго 3< ни — и њега је нестало изненадно. Али још није све било свршено. Она је још имала да пати. Морала је да бега! Њена тужба против насилника и грабљив ца, који је силом заузео палату граФа МираФијора, није била саслушана. Баралица је нобедио, јер је она слаба женска. Па шта је још имала да изгуби? Једино што }ој је остало, беше мученички живот! Она се мољаше у оној цркви, где је често са својом мајком клечала и Богу се молила. То јој је добро дошло, свагда јој у срцу беше лакше. То је опомињаше на њену пропаст, на њену добру и милу мајку.

Али сад је све нрошло — она беше усамљена, остављена. Пошто је свршила молитву, устане, и упути се лаганим корацима ка изласку. Тек што је зашла међу црквене стубове, који су водили изласку, приближи јој се Пнго. Дапонт и још неки Сенатори ишли су за њим. Просјаци, који су поред стубова стојали, цружише руке овим благородницима, молећи за милостињу. Едита се поче пењати уз степенице, бојећи се сусрета са Пнгом.

(нзетавиће се)

Власвик МдавтпшЈт и пттајша Мкдкотјак и Кимплновић Очилгакв вкнап бр. 1 Одговорни уркдник Ђ. Кимпвановић