Мале новине

Сутра дан је нарочита дспутација дра. Холуба свечано иепратила. *Извршена ,је смртна казна над хоџом Ахметом Саколовићем у Сарајеву Иоти је нрснџле године убио, управо заклао цуру кат. вере Ану Шимуновићеву у Сарајеву о чецју је и код нас писано. Издавао се за хоџу, те да је у Арапској научио врачати. 0 извршењу пресуде пише „Сар. Лист": „Зликовац се и до потонуг часа на силу правио одважнијем. Из кола је одбивши помоћ, сам искочио, вешалима пришао је чврстим кораком, мирно саслушао пресуду, на се онда Богу помолио После молитве није дао да га крвници доведу до ди река, него је сам к њему пришао и мирно стајао, док су га крвникови помоћници савезали, Након шест минута био је већ готов. Хоџа, који га је пратио очита му смртпу молитву при чем је војничка нратња одала руком почаст. Тнм је удовољено прав ди и захтеву закона". *Дијза Мишел. Позната париска социјалискиња иочела је ових дана опет да сазива у Паризу, по појединим каванама своје обожаваоце и да им држн вечерња поедавања. Ну, много страхује да јој — не полиција, — но сами слушаоци не праве оне сметње и нападе, које су јој прошле годипе чинили, тако, да је морала потпуно да се повуче са политичка поља у пасивно стање.

п п

» п п п п У) п Ћ Ћ п

ТРГОВАЧКИ ГЛАСНИК Најве\а светска иристаништа. „Пештански Лојд" доноси зан шљиве податке о значајима појединих светских пристаништа, као и табелу из које се по реду види, која су пристаништа сада највећа и која су а току последњих 15 година највећма напредовала. У тој таоели изложена су само она пристаништа, нреко којих се годишње промете нреко 5 милиона енгл. тона, разне робе. Рачунајући, да ће наш трговачки свег занимати овај преглед, те за то га и доносимо:

г.

Прист.

1887 Лондон 188 с | 7 Њу-Јорк

Бр 4 тонова 12.165,336 11.866 801

Колшсо јепрст у току послед, 15. год. напредовало 46 од сто 94

1887 Ливерпул 9.944,918 16 1886 Хопконг 9.080,390 143 „ Малта 8.884,050 109 „ Гибралтар 8.609,739 120 „ Марсељ 8 376,871 102 „ Хамб>рг 7.577.837 86 1887 КарднФ 7,250,376 152 1886 Автверпен 9.801 890 75 Портсајд 4.767,656 396 Ђенова 5.406,769 170 Царгград 5.195,242 0 од сто По овој табели види се да је Лондов данас наЈвбће пристаништс иа овету и да одмах за њим долази Њу-Јорк. Но, ако се узме, да ће ЊуЈорк и даљ.е у овако огромној сраз мери напредовати, као што ова та бела показује, онда вије искључена могућноет, да ће нам статистика идућих година, показати Њу-Јорк, као пристаниште ирвога ранга. Врло изненађује и то, како су по неаа пристаништа н.нр. Портсајд, које је тек последњим годинама свој значај добило, огромно се унапредило. Тако показује преднаведена табела, да је нромет у пристаништу Портсајду порастао за последших 15 година, за 396 од ето. Промет у Цариградском нристаништу, као нјто се види, н" у е за последњих 15 година, ни у колико прирастао. Вредност робе која јс морем превожена износила је, по податцима енглеским у иристаништу лондонском 208 милиона, ливерпулском 184 милиона, Њу-јоршком 153 милиопа и хамбуршком 90 милиопа енглеских Фуната.

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК Министарски савет по највишем овлашћењу Његовог Величанства Краља од 22-ог јула ове годиие, на нредлог застунника министра. народне привреде, мипистра просветеи црквених послова, поставља: Стевана Р. Поновића, Глишу Гер шића и д-ра Михаила В. Вујића, мипистре на расположењу, за проФесоре Велике Школе.' Милорада Петровић, проФссора зајечарске гимаазије, за директора и нроФссора књажевачке ниже гимаазије, по потреби службе. * — Г. Председник министарског савета, министар унутрашњих дела, издао је под 26. нр, месецом, распис свима окружним начелетвима и управи вароши Београда, поводом тога шти му често долазе жалбе од нојединих лида противу нолицпјеки власти, што

им се наређује, да своју кућу или другу какву зграду. која је трошна и паду склона, иоруше. Размаграјући акта по тим жалбама, министар се увсрио, да неке иолицијске власти заиста ногрешно и противзаконо постуиају у оваквим случајима. У распису г. минастар објашњава смисао тач. 19 § 329 крив. закопика, тумачећи да се истп односи само на оне старе зграде, које су тако трошне, да ће очевидно пасти и тиме некоп повредити, а не одиоси се и на такве зграде, које су по себи исгина старе и рабатне, но од к јих нсма те опасности и завршава свој расаис овим: По што се само на овакав начин за какву еграду увиди, да је трошна и паду склооа, аолацијска власт дужна је најнре опоменути еопственика исте зграде, да је сруши или утврди, а његова је брига и дужност, шта ће од тог двога чинити, и тек ако он у одређеном му року не би ни једно ни друго учинио, онда да га за нспослушност казни и даље постуаи ио наређењу последњег одељка реченог §-а и законика.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК Београд, 1. Огстобра 1888. (Крађа.) Прошле ноћи ненознати крадљивац увук^о се у собу Павла Д1аринковића кројача и украо једне половне ципеле а оставио једну сатару, коју је понео за обијање за твора. (Пригворени ). Ноћас су иритворени: Риста Гавриловић слуга из Херцеговинн, Тома Милошевић, Милеш Соба ревић, Стеван Јовановић, Петар Марковић, Михајило Цзетковић момак Фурунџијски и Филии Јонановић из Јагодине сви због скитње; Ђорђе Пешић . слуга и Матија Ђак калФа обућарски због нереда, Марко Петровић слуга из Страгара и ЈозеФ Божичевић из Аустрије због крађе. (Осуђени). Пресудама полициским осуђени су: Коста Грујић цигаоин, Манојло Здиларевић из Аустрије, Марко Јовић из Хрватске због скитње, Васа Милованови^ овд. и Петко Трајковић рибар због увреде, Биљан Вуг-овић мех. што власти није јапио свог болесног коља, Мијаило Јованочић каФ и Ск,ма Павловић ка®. што су преко прописног врсмена држали отворену каФану. Стављен под крив. истрагу, Нипола 1)|'лакоз-1ћ овд. кројач стављен је под

истрагу због покугнаја убијотва Стојка Момчиловића паредника. Нађено. Једно ждребе иађено је и налази се при кварту иалилулском. Сиа је Тих. Ј. Марковића нашао иснред куће у „југовићевој" улици један златан прстен са цриим каменом. Сопственик нека се пријави глав. полицији са доказима,

ПРОСВЕТА

БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ УМЕТНИЧКЕ н НАУЧНЕ Код нас се врло слабо обраћала нажња на ческу литературу и док се она сваког дана све више богати, дотле ми једна да знамо и за имсна првих кљнжевника њихових. Нзкад се и превело пгго од Сватонлуха Чеха, али сад се код нас на Чехе т. ј. њихову књижевиост готово нвко и не обачире, док она у самој стварн напредује ви.пе и боље но и немачка. У новЕ^је време јављају се пови књињевници алл се ни стари не бацају у запећак, нс заборављају се. Сада Чеси издају целонупна дела Тилова. Он, ис/гина није нама познат, но ми ћемо нашу публику бар у неколико с њим упознати доневши у једном од идућих бројева једиу његову приповегку. А мсђу новије књижсвнике чешке врло угледпо место почиње да заузима Легер, са његовим прииопеткама из провинције Ческе. Осим тога он се (дликује као добар Фељетониста; а сарадник је нрвих ческих часописа. * Прошле иедел,е подпгли су у згради музејско у Пешти нови споменик славном Мађарском песнику Ј Арању. * Почетком месеца октобра приређују нроФесори Петроградског универзитета прославу двадесетопетогодишњице, своме славном колеги физиологу Сеченову. (чије дело: РеФлекш мозга је и на наш језик пре неколика преведено).

КРИТИКА (Наставак.) — Арарове забавне књизкпцо Коло ирво. Не, не само то; биће: Зоранке, Даничарке, Светозарке (лола и о себи хоће да пева!) Месечеви пригласи „Земаљско цвеће", Најпосле бићт их још али писац вели за њих овако: „У другима ће се уклзати занимљивост, душевна зрелина ума и пробуђена свест," чега дакле у горњим неће да буде. Ну све је то

да

Иснравник се с свима поравна. — Но, старче, рече он: — реци деци одаочну. Гомила гледалаца се заталаса, подиже се жагор, узвици, по све се оиет брзо стиша, се, не

и у сред те мртве тишипе, разлеже са свим громки, али важеи глас.

То говораше старац Ивар. — Дозволи ми добри господипе, да кажем једну реч. Молим вас браћо, дајте мени да ја први убијем. Ја сам старији од свију вас: — кроз годину дапа биће ми равно деведесета, а медведе водим још из малена. И у цслом табору нема ста рије зверке од моје. Он спусти на груди своју седу, кудраву главу, тешко заклима њом, и утре рукавом сузе у очима. Потом се исправи подиже главу и продужи још громкије и сувље: — Зато и хоћу први да свршим. Мишљах да таку несрећу н^ћу доживети, мишљах, да је и мој медвсд неће доживети; ну, судба беше другачија: ево својом руком морам га убити, свога добродетеља и храниоца. Одрешите га, пустите га на вољу, слободна. Никуда неће побећи. 0дреши га Васо; нећу да га убијем као

каквог скота в< запог. Не бојте се, рече он заталасаној гомили: — неће он никога ни да такне. Младић одретаи огромно звере и одведе га не далеко од таљига. Медвед седе на задње шапе, спустивши предље на пижо, и обазираше се на све страее око себе тешко уздишући и мумлајући. Он беше заиста врло стар; зуби му жути; њушка сва омршавила; и он погледаше са свим другарсгш и тужно на свога старога господара, својим једним малим оком. Около владаше мртва тишипа. Чуло се само како тупо цврче точкови интова по шл,унку. — Дајте оружје, сухо нрозб(»ри сгарац. Син му додаде пушку. Он је узе и метувши је на груди, поче опет да говори, обративши се сад медведу: — Да, сад ћу те убити, Потапе. Дај боже да ми рука не задрхти, како би те куршум ударио право у срце. Нећу да те мучим; ти то ниси заслужио мој стари мејо, мој добри друл«е. Узео сам те врло

малог; друго ти око

беше

Јое1 читаво,

сурла од ирстена јоп1 мека; Ја сам уза те као уза сина ишао, ранио сам те, и ти си израстао велики и сиажан медвед; у цедом табору еема ти равног. И ти си

одрастао а моју доброту ниси заборавио: међу људима нисам имао бољ"г друга од тебе. Ти си био добар и смирен и лако си све поњао и свему се научио, а ја нисам до сад још видео поњатљивије и боље зверке. НГга сам ја био без тебе? Од твога рада живела је цела моја еородица. Ти си ма зарадио коње у мојим двема тројкама; ти си ми хата за зиму дао. Још више си пешто урадио: мог сина си од солдачине сиасао. Велика је наша породица и све — од најстаријег до најмањег, ти си до сад пазио и волео. И ја сам тебе много волео, а ако сам ти што крив оерости ми, ево те молим — оирости ми! Оп наде медведу к ногама. Звер тихо и жалосно замумла. Старац јадаше дрхтајући целим телом. — Удри старче парај нам срца.

рече му син

II е

(свршиће се)