Мале новине

мало; јопт има. Довде је заступао и месечеве иригласе и земаљско цвеће, само није како нам со чини „зас :упио и блејање и магарећи кашаљ; али ми свакако верујемо да ће и то „заступити", је|» писац вели: „а јавиће аам се и отвореним пољем уз дугаевне реФлексије и уметну књижевност другчијега вида." Ми пред овим узором етајемо, каменимо се; ми неиамо речи да се надиаимо, да се нахвалимо; али нај* после ннје ни нужно. ЈПто ми да га хзалимо? дело само себе препоручује! ено само каже, да то није могао писати, обичан какав сатлереко-тапециреки номоћник, него гушчије нсро (писац се сликао како држи у руци гушчије иеро. Шга ли је тим хтео да нам каже?) г-дипа — а т Ар а предавача у Зајечару — ту је; хоћете ли иеуморност — ту је: „Кљуее ради и све..." и т. д. Првом својом кљигом а парочпто предговором у њој наш нови опште — слављеаик доказује, да ће у ње говин доцнијим делима бити чак и „душевне зрелина ума и ир/буђена свесг, па богами, и отворено ноље уз душевие реФлексије;" а шта то значи, може појмити свако ко је ма један пут у свом животу прогугао маказе или понио бар аков ветриола! Да лл ће човечанство да призна заС1уге шегове, ми не знамо; то ће пајпосле будућпост показати. А и саме производе његове те:; ће моћч погомство рачумоти, јер ми аемамо чак још ни рубрике нод коју би могли подвести таку врсту појезије као што је ова. Ми би врло радо проговорили штогод о песмама г. — ар — Ара, али ће свакако бити боље да ми писца не иреноручујемо, јер је увек далеко боље кад неко својим радом — као и сам нисац — докаже, да он својом књигом није никако имао нам Р ј да се поред оца Ник*ле омрзло и света Никола, да се поред ових н^сама омрзне у опште гмјезија. Да је писац проникао дубоко у душу свима види се просто и по тгме, што он јс. их не намењује понскоме, поједиицима, он је нрави пвсник он не зна зч принидегије; пред њиме су сви једнаки, за то ћет.е и наћи да у књизи пева коло варотко, чаробио, лудачко, циганско, пачлено и ,лр. Истина пије метуо ниљарско коло дунђерско; а пгго нирочцто пада у очч: он као предавач не опева предавачко коло, где би га могли видети. Да ли игра враголасто. А испада баш ракљасто;

Ми вадимо из поједппих песама овде по неку строфу да би се бар приближно могло видети каква „једрина мисли всје" кроз песме његове и како дубоко познаје како душу човечију тако исто и граматику свога језика. А осим тога, из ових стнхова моћн ће се увидети како је његов геније тако силан, тако мисаон да већ постајс беемпслеп. Ту ћете моћн вадети како је песник лепо умео у кола разна да уплете и мало пародних поскочица, истина мало „дотерапнх 1 , али то ипак пе квпри — бесмисао. Љегово нознавање језика тако је тсмељпо тако сигурно, да нигде у књизи нећете наћи велико слово у средини речи или запету наиисану словама. Већ што се стила тиче сгвар је мало другачија; тежипа мчсли чини да је и стил мало нешто непоњатан, тежак, али то је у онште карактеристиаа свију таквих умова као што је — ар — Ар. Оаде нећете наћм као код једпог прекосавског узора: „Цнгле лете Аој свете Да бежимо Ал куда?" али се, место тога на сваком реду, листу може нпћн нешто, што вам, ако не смеј а оно сузе ла очи може натерати, ако сте само осетљив (према српској књизи)..., (паставиће се.)

СМЕСИЦЕ Мали интерес. В. џлаћа тачно своју кирију, с рачуном испдаћује своје набавке, ув<к с есконтом, плаћа тачпо својо дугове; једном речп, то је нотпуно ноштен човек, као што веаи свет. Један његов друг дође му јуче у посету и, у разговору с њим, обрати пажњу на диван простпрач индијски што беше зпстрт по поду. — Врага, каква је ово пздашност! запита га; застирач од шест стотпна дипара најмање, место простог ћилима... — Шта! знаш ли шта ме стаје? — Половина његове вредности?.... — Тридесет динара, драги мој, тридсеет дивара гато сам „позајмио једноме моме нријатељу коме је била прека потреба".

Грозна уб ^ства иззедена су од неколико дана у Лондону. Убијено је нсколико женскиња, од којих су неке нађене грозно измрцвареае. Полиција аеможе да нађе здочинце, који еу недела ова извршичи- Грађанство је услед тога всома узрујано и тражида се збаци министар унутрашњих послова и шсф полидије лондонске, 11ојав, да полпцпја псможо да уђе у траг виновпицима злочина, тумаче као доказ, да је полиција лоадонска еасма дезорганлсвна. Убиства су извршена у истом крају Лопдоиа. Прошлог уторника добила је полицчја писмо, где иеии Жик ЈГ Евентре јавља, да је он злоиинац. Иснрва су то узели као шалу, али как.> је Жак обећао, да ће првој жртви својој уши одсећи, што се и збило, то с;<д виде, да је писац онога писма заисга зло чине извео, илл да је у њима номешан. * Иротив нервозностд пронашла је шведска краљица најбољи н најјеФ"ипији лек. Она устаје рано и< по етеље, намести сама свој кревст, почисги и носпрема своју снаваћу одају и за тим оде у шетњу. После повратка доручкује те онда оде у башту, где нлеви, копа и цвеће залива. Цсо дан је краљица по пољу. Метода ова краљпци почаже. Шат она помогне и другима, који силне новце троше но различитим бањама

ШАМ Утеха. Доктор: ,Шта вам је забога? Шта сте «и сад увртили у гл ву:бо|ите се да нећете како бити жив сарањен! Којешта! Ја незнам зашто стрепити? Вудите уверени: то се нојим пацијентима неможе десати." * Ново. Дама : Ви читате по новима; бога вам има ли што год ново да иигае? Он: Има, има; овпх дана појавчо се нов атлас. Дама : Атлас? Ах, то ћу свакако гледати да набавим неколико метара 8а хаљпну. * Не жплите ме {народно). Натоварило време јак терет чика Миловану. Догаао му земан. Једне ноћи бага на статзи и окупи, те му душа дође уста окупили се сви његови знанци и при јатсљи око њега, да се пађу и да га тегае Бо'же неко и сузп — нијс шала умире, а красан човек! Не жалите ме врли М^лонан, лепо

сам се наживао, најео се меса и нанио вина све ми је хв. Вогу било по вољи... па, и нисам вам ни пут реко: говорио сам и с владиком.... — Е! гракнуше сва. Тако што а да не знамо! — Јесам славс ми. Прошлс године на вашару. — Па шта му рече? — Ништа ја њему. Но он дошао а народ ко народ, навали око владике, ја међ првима; кад бих до њсга, а отуд притискоше те ја налсгох на владику и нагазих га колико сам тежак, дрекну владика па ми рече: одлази магарче! —

ХПЗЗГсЕТ А тт а БЕОГРАДСКА Београд, 1 Септембар

кил

33.748 Жита . .

12.00

67536 Сувих гаљива .

29.—

Г)

Шљива нових

—•—

236 Крашно фино .

15.-

(Брашно леб. нес .

—.—

—.— Брашно „ сеј.

—,—

6940 Кукуруза. стари

8.50

Кукуруз. браш.

—

2805 Јечам . .

7 75

Г)

8151 Овас . . . .

7.50

У)

178 Раж ....

7.50

— Мекиња. . . .

Г,)

—.— Краза. . . .

У)

146 Пасуља. . .

25 -

У)

1169 Ораја ....

25,—

960 Катрана . . .

24.--

— Вуне овче . .

—.—

— Шишарке. .

—.—

428 Коре брезове. .

12—

6523 преча....

3.20

Т)

1.3590 Сена ....

4.50

Т)

22570 Сламе ....

3.00

60 Масти . . .

120.-

1080 ЈГоја тонљеног .

77.-

Г)

.— Сочива ....

—.—

Г)

— — Иумура. .

—•—

Г)

— кожа гов

—.—

1950 Крушака. . .

14 —

Т)

7511 Грожђа . . .

15.—

•п

120 Сира

80 --

Т)

591 Свиња . . .

80.00

— кис. купуса . .

.— .—

У)

587 Лука цр. . .

7.50

У)

Лука бела . .

. —.—

Арпаџика . .

—.—

У>

1338 Кромпира

9.00

К Р А. . ! > И П А Н 0 Ћ И

ИЛи ЛОВАЦ 'МРТВАЦ А У ВЕНЕЦИЈИ РОМАН ЕЗ ИСТ0РИЈ2 ЖЛЕТАЧНЕ РЕП7ВЛИКЕ КЊИГА ПЕТА (оаставак) (101.) „Сигурно је иасела или се раздробила каква ла$а? Бике сад за нас посла!" Веслачи повезу право на опај спруд, где је лежао онесвешћени Умбо. И ако су Ускоци били вешти у свакомс погледу, јер су на води одрасли. инагс је чамац са ешком муком пролазио кроз спрудове и стене, да би дошао до оног спруда, на коме је лежао Умбо. Кад би само мало чамац врднуо па страну, докопала би га јака струја и размрскала о стене. Оакољавајући, и возећи се час тамо час амо, једва једном приђе спруду. Ускоци се већ у нанред радоваше, на-

дајући се богатим пљену, мислећи да је ту пропала каква трговачка лађа са скупоценом робом; али се у нади преварише. У околини, а и на самоме спруду, не нађоше ништа више, сем неколико дасака од разбијене Умбове гондоле. Кад су изашли на спруд, упуте се неколико њих лежећем Умбу. Једап од Ускока, као што изгледаше, имао је вољу да Умбу забоде свој велики нож у срце. Он беше замахнуо ножем, и већ је био близу да изврши своју намеру, па да задовољи своју крвожедпу жељу. Друга двојица прискоче на место где је Умбо лежао, и стану између Умба и овог Ускока, што беше замахнуо ножем. Они му објасњаваху да је нужно, да овај човек буде жив, како би им могао казати где је његова лађа пропала, док је овај ноказивао руком на бели крсг, кога је Умбо имао на нрсима. Раздражени Ускок би извршио своју намеру, да осгали нису нодигли онесвешћепог Умба, и однели у чамац. Међу тим је Умбо долазио к себи. Он отвори очи и виде стране, Фантастично обучене л>уде. Оад се поче сећати шта је било са њим. Тек сад му паде на намет

нричање Алесандрово, кад је био дошао на Галеру. Знао је дакле, да се налази у рукама Ускока, тих нирата, и обалских пљачкаша, на Јадранском мору. Кад су Ускоци видили да је Умбо дошао к себи, они се међу собом споразумеше некаквим знацкма. Они га окуие са разним питањима, а највише га питаше: где је разбивена она лађа, на којој је он био? Умбо је по мало разумевао њихова питања, пошто су опи разним знацима пр о пратили свако питање. Он захте мало вина, јер беше јако уморан и малаксао. Ускоци су имали сваки по једну Флашу уза се. Један му пружи Флашу, и ово окрепљујуће пиће поврати у неколико снагу Умбову. Он им причаше да јс на гоадоли пошао из Вепеције, и да је његова гондола разбивена о једну стену, а њега су таласи избацили на овај сируд. Ускоци пажљиво слушаше шта је Умбо причао, и чудили се, како је овај калуђер, јер га за таквог смаграше, смео да се усуди у гондоли, на тако далеки пут. Али су морали веровати његовим речима, и