Мале новине

чев. Ну од прекјуче види ее еФект далеко већи, побољшаше је наступило. Ну то је евакако с тога гато је и у Берлину мало равије то се исто јавило. Али крај свега тога неколицина се држе још повучено јер ситуација још није добро рашћишћенада би се могло снати шта ће донети сутришњи дан из Берлина. И берзе данас стоје. иа доста важној висиаи и сигурности; а Берлин ће већ свакако на све могуће начине трудити се да његова берза и на даље сз одржи тако да ће најиосле чак и они који с најнесигурније осећају, који највише еумљају, да ће својим да ће својим додатком, т. ј. са акгивношћу осталим играчима учинити да ељекат буде све што већи, или се бар одржи на ономе стунњу, на коме га је Берлип пре два дана довео. Пестер Лојд додаје да би било будаласто не веровати да то стање Финавских окерација не води свој постснак још из раније и ако се побољшање тек пре два дана појавило. — Пештанска берза и њени играчи могу сад мало миркије да носматрају цроцес ствари јер је тако рећи изненада се умножио капитал угарске номерцијалне банке; и сад акционари добивају већу дивиденду од уложеног капотала, а наравно, и акције им добивају већи куре. А свакако је познато свакоме да, се са више новца сигурније може што почети; — тако је исто и овде: једна банка са 8 милиона Фор, каиитала и од нрилике 2 милиона резерве ранжира мзње, но што се може са већим капигалом ранжирати, Новчане нијаце су се дакле аобољшале: и сад се са ведиком пажњбм мора, наравно очекивати, шта ће у иоловини овога мвоеца на бечкој и пештанској берзи наступкти,

СУ1УЖБЕНИ ГЛАСНИК

М и н и с т» р с к и с а в е т, у'.!Ц

по највишем

предлог министра грађевина, поставља: за пнжињера шесте класе инжињерског одсљења миниетарства граћевина, Јевту Т. СтеФановића, свршеиог техначара. и на иредлог застуиника министра народне привреде, министра просвете и црквених послова, ноставља: Петра Шахина, ноштара друге класе поште текијске, за поштара исте класе поште београдске: Димитрија СтеФановића, иоштара пете класе погате смедеревске, за тввввк шуме,

поштара иете класе поште орашке; и Милоша Мутавџића, пош ара шесте класе поште пиротске, за поштара исте класе поште нишке; — сву тројицу по потреби службе. а на предлог застуипика министра Финанције, поставља; Михаила Аћимовића, благајника II класе бдагајнице округа топличког, за благајника исте класе благајнице округа јагодинског, по нотре г и службе. -* По нредлогу начелства округа по жаревачког, од 15-ог тек. мес. Бр. 13798, министар нар. нриврзде, а на основу чл. 3. закона о панађурима, решио је: да се панађур, који је држан у селу Четережу од 8 до 12 септембра сваке године, сведе од нет на три дана и да се у будуће држи 8 9 и 10 септембра сваке године.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК Веоград, 2. Октобра 1888. Притворени. Ноћас су нритворени, Риста Милошевић из Босне, Илија Маринковић, Јован Миловановић лађари нз Босне, Андрија Савић из Хрватске, свн збсг скитње, Катица Лазаревић слижавка и Милка Бела из Аустрије због блудничења и Александер Манојловић, слуга касапски, због пијанчења н нереда.

Осуђени. Пресудама полицијским оеуђени су Петар Марковић, Стеван Јовановић, Михајло Ммрковић, Ђорђе Томић, Наум Димитријевић скитнице из Турске, Марко Петковић из Страгара, Милош Собарчевић из Н. Сада, Сима Јевтановић из Требиња, сви због скитње и тумарања, Јован Јовановић каФеџија, што није упалио Фењер, Данило Димитријевић ашчија и СераФим Јосановић хлебар овл,. због

;тој ан Николић, Јанко Арсић сензали овд. због свађе и Коста Гроздановић баштован због нереда.

Нађено. Један кључ од собних врата нађен је на великој пијаци, и један велики кључ од каније или иодрума у улици Вука Караџића и налазе се прн кварту варошком.

ГЕРОСВЕТА

БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ УМЕТНИЧКЕ и НАУЧНЕ У вароши Бланкенбургу у Немачкој основало се скоро друштво за немач ки језик. Оних дана оно је држало свој главни скуп, на коме је сем великога броја нроФесора цриоуствовало доста ђака, чинивника и грађааа, Ту се нретресало о задатку и тежњама тога друштва. И циљ истог овог је кута утврђен: 1). Из немачког језика све стране изразе и речи избацивати и исте немачким замењивати у току савршавања немачког језнка и литературе. 2). Неговати књижовношћу дух немачког језика са неговањем самог језика; и 3). Ширнти опште народне свести и самосталности језиком. Скуп је био много носећен, и у посетиоцима нашаоје бурног одобравања. Коло води И заводи!" Опијени једрином мисли, и лепотом стила и сликова, па и сигурношћу интерпункције, ви чдете даље налазите и на овако што: „Онила нас иоскочица У лагап,1х ианучнца!"

ИЛИ

,Коло игра иа се бани

КРИТИКА (Наставак.) — АрарОве забавне књшккце. Коло арво. Гледајте само са како једрим мислима нева о зори: Заснала нам зора плава Иа ју тренет обасјава! Рано рани праско зора Нокрај јасда светозора Шапће лако иа зреннку Кронку тихо у пренику." Како је то величанствено! Зора спава а некакво — писац нам не вели трептањз, зору осветл»ује. II сле тог. Зора (и то праско-зора, ваљда што лраска) се буди и то не самз, него пмкр°ј свотозора јасног! Кад се тако пробудила >на на зре-•» .. . .. - -Т! .. Крокну тзх< у пренику... Све све и да се објаснити, али ово |не. Видите пнсац вас је бацио у разј мишљање, изненадио вас, јер не знате како је пробуђена зора, крокиула у нренику. Но ово је и којекако. Ирервнате други који лист — читајте »Боже спаси! Нанш гласи Колом лете Сушто дете Наша нога Пева слога —

не спасти, а

где би се оно бар зауставити. Ну, он се не реши да занлива. На ону страну пружио се густ шипраг, који расте само у јужној Русији. И те дуге, витке стабљике расту тако густо, да је човеку немогуће нроћи кроз шипраг; пу има места куда се животиље и пси могу провући. И туда потрча и медвед. Гониоди смотрише га са брежуљка; а исправник рече послу^и, да треба оно место, где се звер сакрила, да се прокрчи. Несретно створење забило се у најдубљи крајичак; рана од ђулета угкасно га је болела; он се скупио сав, забивнш главу између итапа, и лежаше непокретан, обезумљен од страха, лишен могућаости да се зашгити, да се спасе. Солдати стрељаху на њ, хотећи да га погоде, јер је било врло тешко доспети до њега. И убише га доптан пред вече, изгнавши га из убежишта ватром. Сваки који је имао пушку, сматрао је за дужност да је испали, да сјури куршум у издисајућег звера; и када су му кожу одерали, нико је не хтеде куоити ... П.

Илч) ће впљом ди се стани".., У колико и писац има воље за ђубрење наше књижевне њиве, познаје се сем (10 осталом, још и по нозиву уцућеном на нас: Изли) брате добре воље, Да ђубримо наше поље... Почетак чарибног к«,'ла баш нас очарааа, а изгледа, да је ту и писац био очаран — а знате да очаран човек често незна шта говори Около У коло! Покреии стопу Па уз незлобу Покликни плахо... У кслу свио с' пако; Пакошћу накост греде А што нам рећи хтеде; То знамо давно давно... Коеово беше славно!... У несми војничко коло пева се од прилике како се спрема коло слободе за то да неби С^бин више дремао; па измећу осталмхкоји у колу играју долази и један барјак: Бојни барјак ето стиже Бео барјак од нобеде А на њему Тзурађ седе... Е дед пусгимо и ми мало нашу Фантазију — ирестав^мо, како то величанствено мора да изглеДа, кад на бели нобелнички барјак седне „храбри јунак" Ђурађ! Само нам писац не наговештава: ко је сиромаха Т»урђа набо горе на барјак, да ли писац ила сам „храбри јунак Ђурађ" да би показао и тим своју храброст? А ако нисге пјто год случајно од ТЗ 1*-»- »"Ж.—оирнцм.ћн "И. моћи ово прочитати (објашњавати не морате — не морате за сад ћемо ми то урадити). у три варошанка гаји наду У тихом своме, у л,упком осладу, Раамећу се величанствено руке Уз миле јој погледе лаке етруке. То је лепо изр<чено; али писац нас осташћа, у пеи'звссно'.'4'и, вели: варошанка гаји наду у љубком осладу, и нс вели за шта? само тек додаје к;:ко се размећу руке величанст вено, (Виге, код и>ега руке могу да се величанствено разхећу) и ' то, 1 |1азите сад: руке се величанствено

К Р А Љ И Д А Н 0 Ђ И или ЛОВАЦ "МРТЈЗАЦА У ВЕНЕЦИЈИ РОЖАН ИЗ ИСТОРИЈЕ ЖЛЗТАЧКЕ РЕПУБЛИКЕ НБИГА ПЕТА (НАСТАВАК ) (102) Ускок се разговараше са робом неко време, а за тим их роб одведе до једних врата у ходнику, и отвори их. Пред њима се укаже велико двориште, које је бшго удешено по источњачком начипу. Оно је било сво патосано камењсм. Свуда у наоколо беху преграде на сводовима, оккаене разним зеленим жбуновима. У средини дворишта беше велики базен са врло бистрои водом. На појединим златним штанглама, које су биле намештене у диу дворишта, љуљаху се разне шарене и велике птице л папагаји. Мали мајмуни несташно се игра-

тих штаагла, скакутајући пас тамо

ли око час амо 5" једној црегради на своду, у дивном зеленилу, где су клечали млоги робовн, седео је један озбиљан, мрког лица човек. Ои беше обучен у белу хаљину, налик на каФтан. Поред њега седела је једна крупаа и јака женска, која је била обучена у са свим белу хаљину, начичкану са златом и разним драгоценостима. Гла "н вођа Ускока, као и на, ношаху широк појас, оружје са скупоценим балчацима. То беше знак, да они прицадају ратиичком мееу. Умбо и Ускок приђу гради и ноклоие се. „Кога то доводиш, Тарече?" уиита вођа Ускока иоказујући на Умба. „Ми смо иређе имали једвог роба, који је носио овако исто бдело/" ■Жеаа вође Ускока љубопитљиво је посматрала Умба. Тарек, тако се зваше овај Ускок, којд је био господар Умбов, исприча све шта је био, и како је нађен Умбо. „Дошао сам, капетане," изјави Тарек да те питам, смем ли да задржим овога

његова жеза којим беше I I п леближе тој цре-