Мале новине

раз^ећу уз миле ногдеде њене, који су лакох' струка! Бољи табло не треба. М Максим задрин појета, н песник који пева како цигле лете, салди би иостиђени главу своју пред овим и — занлакали би се.... У књизи се опева и једно ћиФтииско коло и знате ли шта она ради? Рите, рите преиарите Ајде рите — ал' намирте! По ритама уврукараш: Баш ћиФтински мало знаш! Ал што рече не иорече За то коло ипак креће: Тача коло у оток Све се слива у ноток! Ј Обешењаци ћиФте, сви се са својим ! колом сливају у поток, и тамо спа вају. И докле ћиФта тамо сиава, дотле: Њему кола кода пуна Не бриса мх без сапуиа Насануни ћиФта бре Та уз кшефт се рећи сме!...

Пред зору. Палоција, седећи на јсдном грло високом зиду, мимоиролп зећем господину: — Извините господине, али би вг нешто замолио — имате ли случајг какве мердевине уза се да носите?

Припослано

(каставиће се) 3-А_:Б^:В-А_

За ствари под овоаг рубриком уредништво не одговара.

Отворено писло Господину Огеваиу БуртиИу жандармериском потиоручику. II ирот

Већ од дужег времена Ви господине нотиоручиче износите по каФана ма и сокацима којекакве гласове о мени. Да ли то приличи једном озбнљном човеку у оиште, то цеие они који познају и мене и Вас добро , па зато неби о томе ништа на овај начин ни говорио; али кад сам се уверио да Аргусовим очима тражите ча и вајмању трунку у моме оку, што Нам је све до сад узалудно било, то ћу бити слободан да Вам овим нутем напоменем: да гледате те нрво Ваше замршене рачуне, које сте као командир укинутог ниротског жандар. одреда замрсиди, и размрсите; и који су на крају крајева ноказали ичдостатак од иреко лве хиљаде динара, зашта још нисте на одговор узети и законој казни, као ироневериои, подвргнути, и ако се та ствар већ годину и по одуговлачи. Даље: боље би било да гледате те Он је. Официр (иосилном мало љу ; изравнате рачунз са Браћом Крстићитито) — Који је то магарац што се' ма овд. трговцима за узету храну за сииоћ дерао у канцеларији? исти одред, и за коју сте Ви још пре

ШАУ1А 4 на један пут. Мој м.-ли седмогодишњк брат Срета дође чието унлашен у собу држећи једну посмртну позиввицу: — Гле, глв, овде стоји како су њих четворица умрли. — Зар? 4 — Еио, гле, види; овде стоји* наша драга мати, сестра, тетка и баба.

Други официр : — Но, но, немој молим те сад ти да вичеш — ја сам бно, ја! * Учитељ: Леви, гвој отац да 100 ду ката с иитересом 10 од сто за три годиве. КолаЕо ће интереса он добити свега за три године? Леви: Добићо 150 дуклта Учитељ: Е — е? Зар толико је па сто 10 за три године. Леви: 0 незнате ви мог оца — он неки иут н више узме.

годину дана новац, из ово — окружне благајне примили, па и утуцали; — па тек пошто то све расправите ; онда можете о туђим часним приватним дуговима рачуна да водите. Рачунам да је за сада доста. Ако иак желите, на Суду Вам могу још више доказати. Пирот 29 Септембра 1888. Ђорђе Ј. ИетровиК комесар жељез. иолиције

0дговори адм и н истрац ије Г. Ћ. Петровику, ком. жељ. иол. Пирот. Ииате да доилатите још 5 динара за паше ирипослано. Молимо вас да ту суму још нрвом поштом пошаљете. - -3» •>т-ттттг, А ТТ, А

БЕОГРАДСКА

Београд, 1 Сеитембар

кил

33.748 Жита . .

12.00

67536 Сувих шљива .

29.—

Шљива иових

—■—

Г)

236 Брашно фино .

15.-

Ј>

(Браншо леб. нес .

—.—

—.— Брашно „ сеј.

—.—

6940 Кукуруза. стари

850

Г)

Кукуруз. браг

2805 Јечам . .

7-75

8151 Овас . . .

7.5 0

178 Раж . . .

7.50

№

— Мекиња. . .

—.—

—.— Криза. . .

—.—

146 Иаеуља. .

25-

1169 Ораја . . .

25.—

960 Катрана . .

24.—

— Вуне овче . .

—.—

— Шишарке. .

—.—

428 Коре брезове.

12 —

6523 Креча.

3.20

13590 Сеаа . .

4.50

22570 Сламе . . .

3.00

60 Масти . .

120. -

1080 Лоја тоиљеног

77,—

.— Сочива . .

—.—

—.— Ђумура. .

—•—

— кожа гов. .. .

—.—

1950 Крушака. .

14'—

7511 Грожђа . .

15.—

120 Сира. ....

80 —

ј п

591 Свиња . .

80.00

1 »

—- кис. кунуса .

.—.—

587 Лука цр. . .

7.50

■ 1 »

Лука бела .

. —.—

1 ))

Арпаџика . .

—

1338 Кромнира

9.00

РАЗЕА ПИЋА

лит.

1400 Вина црна. . .

14.—

2000 „ бела . .

20 —

ј п

— Комовице. .

—•—

400 Ракије меке. .

24-—

! »

„ љуте. . .

—•—

Шииритуса . .

ЈА АНА ЧИЛАГ

са мојом 155 сант. дугом лорели косом коју сам добила усл»ед 14 месечие унотребе помаде коју сам ја сама нронашла. Ова је помада једино средство против опадања косе. Она унапређује растење косс и јача власиште. Код мушких проуврокује брзо и снажно растење бркова и браде и у опште даје длачици већ после кратке употребе, нриродну масиоћу и лепоту, осим тога чува је до унајдубљу старост од нреране оседелости. Цена је тегли 5 динара. Разашиљање дневно на све стране света одма по пријему новаца. Главни депо за Србију кнд г.г. Тадића и Констаитиновића трговца у главној чаршији у Бесграду. А но Србији може се једино добити код ове г. г. Живка Тадића у Ваљеву, Ђоке М. Ђорђевића у Јагодини, Светозара П, Бедотр^иића у Крушевцу, Браћс Б. Јефтовића у Ужици, Враће Чворића у Лозници, Јанка Вулкана и Комп. у Нишу, Мијаи.а Ранковића у Пожаревцу, Косте Димовића и Сина у Параћину, Браће 3. Димитријевића у Алексинцу, Влајка Антонијевића у Чачку, Стевана Мостарчића у Пожеги, Светозара М. Павловића у Шапцу, Милоша Јовановића у Заичару, Бранка Ж. ЈеФремовића у Смедереву, и Драгутина ЈеФтића у Крагујевцу. Чилаг и Комп. у Буда-Пешти краљев. улица 52. 10-10

роба за себе? Мени је потребан још један роб за моје козе" „Како се именујеш?" упита вођ Умба. Умбо му каза име. „А одакле Долазиш?" „Из Венедије. Морао сам да побегнем оданде. Ово је зачудило нођу, ајош више његову жену, која се звала Имара. Умбо им је сад морио да нриповеди еве што зна о Венецији. Из даљег разговора Умбо дозна да се вођа Ускока зове Бикок, и да је он Имару нре више година заробио близу Венеције. Ова дсена изгледало је као да нема никакве наклоности према својој отаџбини. Шта више, она је мрзела на све оно, што се у Венецији догађа! Она је била прва, која је свог мужа и остале Ускоке подбадала па разбојништво и пљачкаље, само да се што више обогате. М«ђу тим се ноћ била спуетила. Месечева светлост обасјала је двориште, и цео изглед у њему беше чаробан. Вода у базену изгледаше као од сребра, а Фантастично одело ових ускока изгледаше Умбу као приче из хиљаду и једне ноћи. Ларма мајмуна и папагаја, па и цела

ова околина опомињаше Умба на источни народ. Разговор изме!) Тарека и вође Ускока беше свршен. Умбо беше предат Тареку као роб. Тарек и Умбо изађу из дворишта, и истим ходником врате се на улицу. Чим су на улицу изишли, Тарек се упути једној кући, која је била у близини до обиталишта вође Ускока. Кад су ушли унутра Тарек покаже Умбу руком на ливаде, које су се видиле иза обиталишта. „Ти си сад мој," рече Тарек. „Ја сам ти сачувао живот за то, да ме служиш. ! Ти ^си мој роб, и бићеш код мене пастир. Ако будеш пажљив у свему, и верап, нећеш оскудевати ни у чему. Али се не шали да покушаш са бегством, то би ти била сигурна смрт. Ено тамо, то су моје ливаде. Оне граниче са баштама нашег вође. Тамо у баштама његовим не смеш пристунити, нити пуштати козе на нашу. Али ти опет кажем утуви добро моје речи; Ако нокушаш да бежиш, бићеш мртав! Одавде не можеш тако лако да побегнеш. Преко оних стена не води никакав пут, а са водене стране немаш куда!

који год те види да бежиш има право да те убије одмах!" Тарекова кућа не беше тако велика као вође Ускока, али је ипак била чиста и добро уређена. Иза ње бе^у велнке штале нуне коза. Кад проведеш међу нама више година, и ако будеш веран, настави Тарек, можда ћемо те примити у нагае редове, и онда престаје твоје робство. То ће бвти само тада, ако ми видимо да ћеш бити добар и ваљан, а и заслужзн да с назовеш Ускок. Сад знаш све, Умбо! Хајд за миом!" Тарек се упути шталама, и кад ]е дошао тамо отвори врата. Упутра беше нриличан број коза, које радоспо притрче Тареку. „Тамо у оном ћопгку," рече Тарек иоказујући руком; „има постеља, ту се можеш одмарати. Ако си гладан, помузи коју козу, и једи. Хлеб ћеш паћи на оној страни, где је магаза. за смештај храпе!" „Ја сам жедан и јако уморан." одговори Умбо. „Сад знаш све, шта, та треба да радиш Одмори се, јер видим да си уморан," рече Тарек и остави Умба у штали. Умбо потражи лонац и пошто га нађе