Мале новине

ЕРОЈ 183 Веоград, Среда 5 Октобар 1366 ГОДИНА I ИЗ.ЗАЗИ С8АКИ ДАН Ш Ш ф Ш& Ш'3> » ш дењ ШНк В И Ш № г тд~ ПРВТПЛАТД ОЕ ШАЉВ М едецијану В КимнАиомтб, ИППГл НМ 1 ?|1 I ' 1 1 П О ј Ј I ј ! У В воградг Овмићев^ввнац бр. 1 г.Д-в» - • »ди. Ш§ ЕЋ М Ш* Ш Ж II Н I« се претпдатЈатж и код свију пошта у Ср<5ијм "а ГмГ сец Г : г ЈЕ III 14 / ' а I 1 У? ^ 1 1 I I« ФЕТглш авовчно ...... ... 1 дин. Малн огласи 1.50п. д. алв 5 пара од иетитногреда 1ПБ1Ш ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА Г55Г15Г •ИЗЛАЗИ и И0СЈ1Е ПРАЗНИКА-^^ 8А свако огјашење плаћа се држ . таксе 20. п. дин. §р$Г*ВЕ г 1Ш ОГЛАСН ПО ПОГОДВИ'

Од ирвог октобра настала је последња четврт. Мулимо своје читаоце да одма сад похитају са оретплатом, јер се додоије дешава да нам појединих бројев». који ее распродају нестане а поједиои претнлатници их траже. Г.Г. претплатници из унутрашноети, могу на најзгоднији начин послати Претплату у таксеним маркама преко писма. Од 1. Октобра до краја годике стају ,.Мале Новине" 2 дин. Као што се већ од 1 октобра види, узели смо са свим други начин уређнвања самога листа, који је много згоднији и прегледнији. Уједно смо увели два подлистка, од којих ћемо у првом доносити увек нриповетке најмодернијих приповедача светских као и оригиналне. Сем овога увели смо још многе нове рубрике, које смо увидели да су потребве. Из овога већ, увидеће наши лагтзоци.-^да ое* ми паштиЛо за све бол>у и бол^у садржину на и за боље уређење свога листа; а да би то још у већој мери постигли, зависиће од броја претплатника. Очекујемо, дакле, од читалаца што бољи и што већи одзив, а ми ћемо се што више трудити да задовољимо све оно што читаоци имају нрава од нас да очекују, као: добру садржину, тачно излажење, тачно разнашање и т. д. Релакција и администрација ..Малих Новина и

ДЕЕ ЕВ ИИК! КАЛЕНДАР Пр&воедавпи: 5 Д. Алекс Кателички: 17. Хедвмга Краљица Сунпе излави: у б сах. 34. м. »адази 5 с«х. 26 мвп. Пун мессц 7. у 9 ст. 58 м. подне. Киша, обдачно.

Дукат . Наиоаеон

К У Р с

5 77 9-62

ден је неки Мартин Освалд, камено реаац мз Земуна, и то еа оиасан на Ч8Н — Јскавањем кров прозор. Украдено му је, иоред осталога и један среорн сахат малиран са тешким златним ланцем, једаи свилен-и кишобран, шт*н и још неке ствари с»е у вредјности до 500 динара. Миртин носумП0 ! ња да гхокрађа не буде пренесена у ' Београд, те 17 истог месеца дође у Београд и о свему власт извести, чи I њеном истрагом пође власти за руком да још исгога дапа пронађе ланац Мартинов, к«ји је крадљивац нродао једномеод овдаш.сајџијакоји је признао да је ланац од взвесие личности кунио за сразиерно малу суму новаца, во да је уз то дао још један сребрп данац приде. Пошто је на ланцу бно и уочљивим знацима то ]е власти дало иовода, да овај случај не предаје јавностн но настане да се лопову у траг уђе. Тим начином иошлв јој је за руком ге је 1. овог месеца око 10 сахати аре подне приметила једну личност у ,Наеиној удици" са поменутим ланцем г1 медаљоном. То је био познати Коста Јовановић, бив робијаш, ирепреден жоцкар, и вешт лонов. Исти је пре« удом варошког суда био осуђев на - —1гр«гђе учвљене прв подпо. »пс • 0 в»»6 Ј дан о Л 11-13 чмоћл в аси ТоСКвћу ОВДаШ. ТрГОВЦу. На роМии. првсвете ж цркв. дела: Петком од 11—12 чае.

П030РИИШ РЕПЕРТОАР ^ четвртак, 6. „ Нариска сиротица а Позоришва игра у 5 чинова, с паед- и медаљон са особитин игром. Напиеали Брвзбар и Ни, нрсвео М. М. Стојановић — Редитељ М. Цвесић. — Ван претплате.

РЕД ПРИМАЊА П0 МКНИСТАРСТВИМА Мивс. ЈлутрашЈБкх дела: Сваки дан: лре подне од 9 и гго час до 12. и ио лоДне од 4—5 жаеова. ^ин. иноетраижх деЛа: нехв^тком од 11—1 "чсаса ире лодне. Мнннет. војни: сваког дажа од 11—12 час. сем недеље н лравнжка. Миимсг. правде: Сваког дана од 9 ж по -часова до. по дне. 'Ј 1УГт|дбТ|Г т

пре подие, Миниет. пржвредс: суботвм од 3—5 по подне, Минжст. 4>ннап:сије: Утврннкож и петком од 10—12 пре подис. РЕД ЦЕНЗУРА П0 НОВЧАНИМ ЗАВОДИМА Прнпнлегована народна банка: Понедељак, вреда н петак. Београд. кредитнж завод: Уторак и петак. Задруга ва међусобно помагање и штедњу: Понедељак н жетвртак. Српска кредитиа бажхс,а: Попеделак, ереда, петак ж СубоТА. 4 • »

БЕСНИК

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Ухваћена дружина. Ноћу између 13 и 14 Септембра ове годиче покра-

Омји се он упознао, са Светозаром Мило]ковићем из Параћина, који је такође пао у руке власти, са Николом Гавриловићем двадесето-годвшњим робијашем, који је са робије утекао у Аустро-Угарску и са још неким робијашима. Отпуштен иак с робије а поранијем договору са именованим робијашама, понова се одао скитњи и крађи. Гоњен од наше власти и видећи да му у Србији нема опстанка на> бавн лажне путне иснраве аустро-угарске, пође у Земун састане сс са својим друговшма и почеше по Земуну, Панчеву, и околним местима чинити опасне крађе — ускакањем и проваљивањем; а међутим Светозара оставе у Београду да им покрађе протура и уновчава, Коста пак да би заба-

шурио трагове враћао се у Бееград и ступао овде онде у службу, а ири том је вспрестано трчао између Београда, Земуна и Панчева са друштвом се састајао и арао. Пре преласка свога у Земун, Коста је похарао једну бабу, са станом преко пута руског носланства; одвади катанац, уђе у собу и из сандучета украде јој 2 дукатиједан »латан прстен — који је такође нродао јодном овдаш. сајџијн и 10 пари чарана. У оном лажном службовању; кад је био код ;;еког Вељка шустера, Коста покуша да нохара неког каФеџију, ту у комшилуку, разбије прозор, уђс унутра у собу, али примећен сретно умакне. Доцније се погоди у елужбу код Г. Ф. Ковачевића, служио га непотпун месец дана, састане се са познатим му Лазом тишлером, садањим робијашем, па отночне протурати бенчеве и лажно злагно нрстење. Кад виде да му овај посао не рађа жељним плодом, реши се да нокраде и г. Ковачевића. Уђе у подрум напуви 4 тегле машћу и понесе али иримећен од газдарице опет сретно умакне После овога Коста се нађе са Светозарем и овај га одвсде у народни г музеј" да га п регледају и .оо »*о" пмисле план, на који да придигну златне и сребрке ствари из музеја, затим отиду код неког Чарнојевића код кога је Светозар служио, промеркају како му стоји каса и реше се да је обију или да од газде украду кључеве; а за тим оиет осмотре и дућан, Димитрија Милојевића у кнез Михаиловој улици у намери да обијуиДимитрија похарају. Али ни један им се од планова не^оствари једино због ведрог и лепог времена. Коста са друпггвом похарали су поред поменутог Мартина Освалда јога неког у Зсмуну — имена му се не зна — у великом сокаку, и однели му златан нрстен, један капут и једну ћилибај>ску муштиклу. Прстен је нађен. У Паичеву пак похарали су пре извесног времена у сред бела дана, неког сајџију Хермана. Разбили

В0ДЛИСТАК

СТАРИ Ш73ИКАЕТ

ПРИПОВЕЧИЦА

У осамдесетим годинама прошлог столећа, беше Целта у Германској золошкој башти најбоље место за забаву берлинцима. Сваког лепог летњег дана скушпаху се овде вештаци, научници и богати трговци, да се мало проведу и чују музику четворице музиканата. Тројица од њих беху људи млади, који својим финим оделом доста нријатан утисак даваху. Чудан према њима изгледаше

четврти музикант — виолиниста. То беше један доста стар човек, сув, са дугачком разбарушеном косом и врло отрцана одела. Без сумње су овога из милости узели у друштво. Домаћин га зваше „старим Фридлом" а колеге „Господин Фридманом." Сгарац изгледаше доста чудноват човек. Бутећи, без да једну реч колегама својим прослови, чекаше, да се какав дует сврши. Иикога није хвалио; сваком је му зиканту махне находио. Но сем тога увек нре него би отишао да покупи ноте, он је увек испразнио по једну чашу ракије. Једног дана дођоше два господина и један доста израстао младић у већ пуну (гостију) башту. То беху славни концертисте Бенда, његов шурак краљевскн капелмајстор Рајхард и чувени Мезер све прве виолинисте оног доба. Они узеше место близу музиканата, и скоро после тога келнер им донесе поручену каву. Пушење још не беше тада у моди. Рајхард, који баш не симпатисаше свог зета рече злобно: — Ја не могу да појмим како један интелигентан човек може наћи задовољства у дувану!

— Мени је пушење велика наслада, рече стари господин. Пајбоље мисли долазе ми крај дима дуванског. Бенда, који овог шурака држаше за револуционара рече: — Па боље је и дуваном се забављати но којекаквим сулудаетим идејама, које свет ужасавају! Подуже ћутање. — Сећате се г. Фаша? Запита Мезер. Пре неколико дана бејах код њега: Уређује целу краљевску библиотеку. Између осталих дела показа ми сонате старог Баха. Ала су ненрактично, незгодно, за виолину написане. Старац би боље учинио да је куке писао. Оба господина при томе не приметише како им стари музикант пристуни. Разговор му се учинио нознат и он слушаше. Он чу шта Мезер рече. То је без сумње морало на њега јак утисак учинити, побледе од љутине, севајући очима иснрави се. И рече старац : — Ја, видим господо да сте ви од струке. Па како је могуће да допуетите да такве глуности тртља тај младић? Зачуђено погледа Рајхард говорника. Уплашени Бенда задржа младог Мезера,