Мале новине

број Београђаиа завитересованв! овом обуком, а нарочито би нас обрадови ло првсуетво сних, који кроз ева три маша рата про^оше; а и не омирисаше иушчани ирах, нити чуше звмж дање вуршума в песму шраинела к граната. Овом праликом помвњемо да смо дозпалн, да неколик > наших отменвјвх граЈрана спремају напојнвцу в малу гозбу делом оаом оделешу бсоградске војске воја јг СЈделовалм на овим маневрама — те да так даду воједа видл,ива док*»а о своме цризнању на њиховом труду и уепе хт. Ово може запста обрадоватм сваког родољуба. Хвала шека је нашвм грађанима, којн сесећајунаше вредпе увдаииие!

врата на ду'вану и однели мноштво ма. Желели бисмо да видимо што већи златних и сребрних сатова, нових к старих. Пошто „ћар" ноделе Кости падие у део, 15 до 16 сатова а међ њима два злаана. Од ових власт је нашла 3 комада, које Светозар није иротурио. Снетозар пак да би што сигурније избегао погледе власти махом је служио код. отменијих породица, а ухваћен је код г. Др. Конзировског. Светчзар је у послу вешт и пренреден. Ои је Освалдов сат продао кочијашу свога господина, који о но* крађи ништа није знао. а кога је г. Конзировски због тога и из елужбе отпустио. Тај кочијаш именом Ђура био је т 1Ј сат препродао, неком Петку Стојаиовићу послужмтељу варошке болнице. Сат је овај од стране власти одузет. Противу Косте и осталих води се и даље истрага и изгледи су да ће се истрагом још шго шта обелода нити. * Са оажевре. И аво амамо нарожнтог извештача, којн ће праеустввватл на сввма маневрама београдсках трупа и који ћс после свршеног рада донети ошнЈфаи извештај о свмма појединостима њиховмм, внвт ћемо оаде нроговорвти коју реч о овоме, нарочмто радн тога, да обратимо пажњу кашвх чнтаоца, те да не проиусте ову вгодву прилаку, где могу видети спрему и способмост паше војске. Упр»жнењв од недеље, где је учествовала цвла дивмвија ст. вадра, а којв се вр 1ПИ10 нл положају код М. Мокрог-Луга, испало је нреко сваког очекивања. Но највише нае је злдивило бојно гађање, што је, такође здружена дивизија, извршила у понедељник, 3. ов. мес. па положају нзмеђу села Вииче и Болеча — леио од Смедеревског нута. Гледао*и су могли вндети слику праве и најозбвљнаје борбе, каво ее само може иожелети. Поготци су тако сјај ни и мпогобројни, да су се изасланици етранвх држава, који су послати на о-е маиевре, морали дивита; иаро чнто је артиљеријска жатра прав ила русваја како с граиатама тако и са

1ирн1тел1Ш"аГ"Метс7 тт(> су предетав љале протавначки бојни норедак, са трвене су до једне;у једној колонској мвтк нашло се по четрдесет до педесе-5, » негде и ввше погодака. Пешадијски плотуии унвштили су како стрељачкн низ тако и нотиору и резерву противинчжу. Кои.ица — нарочнто ескадрон к& левоме крилу — дввно је оиерираха и жзвршила јуриш са муњевитом браииом. Славу нашој храброј војси« и н.еним вредним учитељм-

ТелеграФски коикурс. Познато јс већ нашим читаоц>.ма, да је министарство народве привреде расписало конкурс, ради слања извеснога броја телеграфиста на страну рад боље спреме и обра*овања у својој струи,и. За тај се конкурс јавио врло великм број кандитата а мсђ овима их је б *ло врло велаки број велико-школаца п« и других са стране, која еу могли да одговоре оним условима, к >је је конкурс захтевао. Како сад чујемо, у ммиистарству п[>ивреде је донето решење да ее из пријављених кандитата, самв они нриме, који су сад већ активне тезеграФисте, а аадовољавају својом класиФикацвјом св<услове, а да ее са свим одбију они који нису телеграФиете, на ма имали све услове. Надзор у читаопици У београдској читаоници дешава се врло често да нестаје новина или их посетаоци кваре и т. д. С тога је био нуждан мало строжај и надзор и »аиста, тај је надзор од неко доба и отаочео и то на врло практичан начнп, т. ]. невине се и не износе на читање него се дрлге сакривене (взуаимлјући неколико најобичнијих). Може бити да је врло практичан начан, али нам се _туже посетиоци, да они са те практичностн', — немају шта да чв1

и ми држимо да бв ваљало на други начин оджавата надзор а оставити све новиие да се читају. ДОМАЋЕ ВЕСТИ Из Градишта нам јлвљају, да је тамо ових дана био мали земљотрес и то од ссверо истока ка југо-западу и трајао је 10 секунада. Овде је

интересантво нриметити, да је пре пет година, у Градишту, био так»>ђе у ово доба нотрес и истог дана, у мсто толико сати и у истоме правцу. Збиља је много изгубљено, ако ову иојаву, није нико <>д ст[«учњака посматрао, те ако се <> њој ништа више не може да каже, до то, да ју је било.

СТРАНЕ ВЕСТИ *Несретња вожња на луфтбалону. И ! Отаве у Америци пишу нем. новшама: За време изложбе хтеде нроф сор Вилијам ваздухопловац са висине од 1000 стопа да сс помоћу ваздушног амрела сиусти на земљу. Између људи к >ји пуњаху луфтбалон налазио се и н^ки Венелеј. Кад балон >рсбаше дч се дигне викну глас пуштај Сви нустише ужад он само пречу глас. Луфбалон се диже муњевитом брзином. 11 'сретник покуша да се одржи. Лећаше кратко време с балочом малакса и као ма<-а меса без одређености Форме паде на земљу. *Талијанска „Иридента". Из Рима брзојављају, да с ј пригодом доласка немачког ца[>а Виљема у Рмм неколико „ирвдентис!а" покушали да по народу (»астуре малв ц[»веие цедуљицг, на којима је било наштампано: „Д 'ле са тројним савезом, ми тра жвмо Трст и Трентино". * Интернациоиала Оргаи белгиј ске радничке странкс јавља, да ће социјалистичка удружења у Велгији, Франц»ск ј. Ииглеској, Немачкој Холандијч, Аустроугарс кој, Дч. ској и Америци склопити сав<» внтернационалан. ГЛАОН2ГК1

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК

Министарски савет по највишем ов.чашћењу Његовог Величанства Оважако њихоиа је жалба оправда.га- Краља од 22-ог јула <?;»е_.шдинв, па предлог министра Финанције, а у договору са државним саветом, реш ио је: Одобрава се ошптини вароши Јагодине, да може од својих грађани покупити, по сразмери плаћања непосредног пореза, нрирез од 16 009.16 дин. уз оба полгођа ове 1887)8 рач. годнне, и тим новцем подмирити расходе по буџету свом, састављ ном за исту рач. год.

а па предлог министра правде решио је: да се Михаилу Т. Миловановићу писару треће класе суда вароши Бе<>града, уважи оставка, коју је иоднео на државну службу. (Раслис) г. Мин. Финансије нослао је следећи распис свима начелствима и управи вар. Београда и МајданПека. Расписом управе монопола дувана од 25-ог јула тек. год. Дбр. 571, наређено је, да се прајаве за гајење дувана имају »однети до краја месоца септембра тек. год Кико ми са више страна долазе молбе, да се рок продужн, јер сви који желе да гаје дуван нас< могли услед разних пренрека да ноднесу н[>ијаве у одређеном року, то се овим ј вља, да је рок за, поднашање п]>ијава продужен до 1-ог новембра тек. год. Минисгар просвете и црквених нослова, на основу §-а 28 ог закона о устројству Велике Школе, поставио је за чланове академијског суда у 1888-89-ој шк. г>д. г. г. Андрију Ђ рђевића ш д-ра Милована Миловановића, проФесора Велике ШколаПе шго г. Хенри Д Е. Лион, краљ. срп. генсрални конзул из Хамбурга, коме је највишим решењам од 17-ог декембра 1884-е године дата нскључива повластица за петнаест година, на Ф :?бр«кац«ју јуте, не само да у одређеном року од једне годиие дана нмје испунио услове пвмснуте конвенције, већ није учвнио ни по што му је рок три пута ио годину дана продужаван, — то је министар народне привреде, на вснову члана УП-ог исте повластице решио, да се пвменута повластвда огласи за неважећу. По што г. Хенри Д. Е. Л»он, краљ. ср*. генерални конзуа и* Ханбурга, комс је најнишим решењем од 17 -ог декембра 1884-е пгдине дата искључива новластица на 15 годнна, на Фабриковање хартије, несамо да није у одређеном року од 1 годипе дана иснунтЈо * обвезе, кајс је том иовластнцом нримио, већ није то учинио ни по што му је оваЈ рок трн пута по годину дана продужаван; — то је министар народне нривреде а на основу члана VIII. нсте новластице решио, да се ова но^ластнца огласи »а нвважећу.

који се већ подиже да старцу илати за дрску примедбу. — 0 јадни музиканту — поче он; но старац га прекину. — №г1 всаиба1 — вПепсе топ сћег Сћаг1е8! Се1; ћотте ев!: епте ои аНепб! — Уоиз ауег реи! — 61ге гакоп! рече стари музикант но и ја сам један који што знам. Заиста, продужи ои, данас је чудно доба, сваки мисли да је нешто велико чим мало зна да луоа у клавир или да кречи виолином. Изгледа госнодо да ете и ви истог мишлења као тај деран ту. Но ви ћете сад добити друго мнеље и о мени и о старом мајстору.... само тренутак! Брзо дође к својим колегама натраг, зграби виолину свога друга — Молим вас дајте ми вашу виолину. Она је добра, а не као моја. — Шта ћете забога? запиташе га другови. — Оћу вашу виолину. Зграби је и пође господи код стола. — Духови младости, вратите се и номозите ми. За тим стаде пред господу и диже виолину. Публака поста радознада, посма-

траше готово зачуђено старог музиканта и господу за столом. Бепда спуети главу, Рајхард неодлучан, незнађагае, да ли да седи или да иде; а дрски Мезер рече: — Но седимо да чујемо шга ће овај да дречи! Стари музикант поче Тек што отсвира два три такта, а већ сви заћуташе од чуда. — Нешто дивно, вештачки је отсвирано. Музикант свршивши спусти виолину, и рече суво : — Доста! Мислим да сам вам показао да је соната заиста ко што треба... Извинте ми глупост; ал цео мој живот је из самих глупости! Публика заче пљескати но стари музккант се не покрену. Рајхард се диже: — Ко сте ви ? запита га. Он се наже Рајхврду и шану му на уво: — Пре сам био Фридрих Бах, сад ме зову само чика Фридлом! За тим узе виолину под мишку и извуче из џепа хартију и пружи је према господи. Они дадоше неколко сребрних ма-

рака.... и тако пође стари музикант од једног стола до другог — и на крају испи још једну чашу ракије. После неког времена дођоше три музичара, али старда не беше међу њима више — славни компониста Бах умро је.