Мале новине

:Д1

БРОЈ 184

Београд, Четвртак 6 Октобар 1888

ГОДИНАI

ИЗЛАЗИ СВАНИ ДАН д ј Г н а

иа г0д«-®7 на но годмпв ЗА 3 МВСЕДА мвсЕча® . .

8 дин. 4 даи. 2 дин. 1. дин.

10 ПАРА БРОЈ ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА

ПРЕТПЛАТА СВ ШАЉЕ МКДЕЦИ.1АНУ И КиИПАНОВИИ у Б еогјраду Обилићен венад бр. 1 Може ое иретидитити и код евију пошта у Србијв ЦЕНЕ ОГЛАСА Мали огласи 1.50 п. д. илн 5 пара од нетитног редн

10 ПАРА БРОЈ

ИЗЛАЗИ и ПОСЛЕ НРАЗИИКАТ (В§ за свако оглашење олаћа се држ. таксе 20. и. дин. ВДГ*ВЕЂН ОГЛАСИ' ПО ПОГОДБИ -ру

Од врвог октобра еастала је последља четврт. Махимо евоје читаоце да одма сад похитају са претталчш, јер се доциије дешава да нам појединих бројева, који се распродају нестане а појединк претплатници их траже. Г.Г. претплатници из унутрашноети, могу на најзгоднији начин послати претплату у таксеним маркама преко писма. Од 1. Октобра до краја године стају ,.Мале Новине" 2 дин. Као што се већ од 1 октобра види, узели смо са свим други начин уређивања самога диста, који је много згоднији и прегледнији. Уједно смо увели два подлистка, од којих ћемо у првом доносити увек приповетке најмодернијих приповедача светских као и оригиналне. Сем овога увели смо још многе нове рубрике, које смо увидели да су потребне. Из овога већ, увидеће наши читаоци, да се ми паштимо за еве бољу и бољу садржину па и за боље уређење свога листа; II да 6м /0 јОШ У ' в "ећОЈ мери цостигли, зависиће од броја претплатника. Очекујемо, дакле, од читалапа што бољи и што већи одзив, а ми ћемо се што више трудити да задовољимо све оно што читаоци имају права од нас да очекују, као: добру садржину, тачно излажење, тачно разнашање и т. д. Р*4<хкција и администрација „Малих Новина и

КАЛЕНДАР Православни: 6 АпостОл Тома Католички: 18. Лучин днн Сунпе иллази: у 6 сах. 34. м. зааази 5 сах. 26 мин. Пун месец 7. у 9 ст. 58 м. по подае. Киша, облачво.

Дукат . Наполеон

к у р е

5 78 96'45

П030РИШНК РЕПЕРТОАР Четвртак 6 Звонар Павловскв црквв у лоидону Драма у четири чина с предигром, по Француском слободно ирерадио Август Хеса а пренео С. Д. К. Редитељ ЈовановиИ. у претплати 115.

РЕД ПРИМАЊА ПО "ЛИНИСТАРСТВИМА Мии. унутрашљжх дела: Сваки дан нро ноднв од 9 и по час до 12. и по подне ©д 4—5 чаеова. Мин, лноетраних дела; четв^тком од наса нре подно. Минист. војни: сваког дажа од 11—12 час. сем недеље и правнлка. Миижст. правде: Сваког дана од 9 и по часова до подне. Минист. грађевижа: Сваки даж од 11—12 часова пре подно. Ммн. просвето ж цркв. дела: Пвтком од 11—12 нас. пре подне. Минист. пржвредс: суботом ®д 8—5 по подне, Мжнчст, Фииажсжје: Уторнжком ж петком од 10—12 пре подие. РЕД ЦЕНЗУРА П0 Н0ВЧАНИМ ЗАВОДИМА Пржвилеговажа народна бажка: Пожедељак, врвда ж нвтак. Београд. кредитнж вавод: Уторак и петак. Задруга ва међусобнв номаган>е и штедњу: Понедељак ж жетвртак. Српска кредитаа бажка: Понедељак, вреда, петак к субота.

весииб:

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Вратили се. Напш гости као к изасланици разних друштава, њих до

40, који су отишли пре неки дав у Павчево, на освећење и отварање велике сале црккене онштине, вратили су се. Онн причају, да су веома лепо дочекани и понели су собом веома пријатне утиске, Свечаност је у Панчеву такође била сјајна, салу је ос ветио прота нанчевачки Васа Живнон*ћ и том нриликом говорио је о напретку онштине панчевачке од 100 година на овамо. У 7 часова у вече био је духовни концерат, који јеособито испао. Гости су се наши вратили са највећим задовоЈвством. *• Еснаф столарско браварскн, на основу ранијег свог решења, доно ј е пре неки дан одлуку, да у будуће столари не смеју примати окивање врата, нрозора и све у опште за грађевине, што не сиада строго у столарсии посао. На молбу овога есча®а донела је и Управа вароши Београда решење, да ће свак који буде противно урадио бити кажњен. Заиста је оваква одлука еснафска веома похвална и каио кад би сви еснаФИ једном донели одлуке, којима би сами себе обвезали, да се ни један занаџија не меша у туђ посао нита да нрима и оно на оправку и израду што не спада строго у његов занат. * Концсрат. Онај велики конперат у корист Једног великошколца, о коме л смо већ јавили у 1!рошлом броју биће као што чујемо у среду 12 ов. мес. у сали на „Булевару" На концерту ће суделовати две певачке дружине и многи други суделовачи. * Његово Величанство Краљ до лази сутра 7 .ов. мес. вечерњим возом у Бвоград. * Нов нредмет. На Великој Школи заведен је нов предмет п Статистика и који је за сад дат само иравном Факултету. Ова је катедра поверена г. Стеви Р. Поповићу.

Вијадукт Раља. Као што чујемо, жељезничка дирекција узела је да иотпуно оправи онај вијадукт код Раље, који је са несигурног земљиште, на које се ослања, врло често претио опасношћу и заустављао редован саобраћај. Чујемо да ће се исти ва 40 метара продужи ги на само земљиште, тако, да и у случају највећег ронења земље, има под собом ословца. На томе се послу већ у велико ради и ми се радујсмо, што ће најпосле и тај вијадукт бити један пут осигуран.

ДОМАЂЕ ВЕСТИ Из Шапца нам нишу о једној врло леној појави. ^Иабачка Омладина, која Је својим усталаштвом увек цоказала добру вољу, да сгвори и установи све што је добро; покренула је сад мисао, која је сад код нас у Београду скоро у пола оетварена. „Шабачка Омладина" је узела на себе иницијативу, да изради, да се и у Шапцу недељом затварају дућани. Као што чујемо, тога ради, она се обратила свима еснаФима писмено и тражила је од њих, да донесу такве одлуке. Како је још овде у Београду при кретању ове мисли, јавност н;)јенергичнвје потпомогла тражњу „Трговачке омладине", то и овом приликом, по свој прилици, да неће јавност напустиига« у Ш<*бачке омладине''. СТРАНЕ ВЕСТИ *Однео га орао. Жалоена сцена догодиласе пре некидан у северномКанзасу. Неки Виљвм Беати, спахија беше отишав на своје њиве оставивши у кући својој двоје деце, једну шћерчицу од пет година и мушко детв од два месеца. Кад је у подне дошао кући, причаше му шћерчица-Ј сва у сузама, како је она ианела детв у двериште па га ту ва часак оставнла сам®. Кад се вратила к детету, зачу неку ниску и угледа, да дете с

ПОДЈЕИСФАК

ИСТОРИЈЛ ЈЕДНОГ ЗПЛТНИКЛ

ПРИНОВЕТКА

На неколнко година пре Француске револуције 1780,. једног суморног и хладног зимњег вечера, један мали дечко, који је продавао игле, беше разастро на булевару у Паризу свој покретан дућанчнћ. У то доба, тај диван део вароши не беше освељен као што је данас чим сунце зађе; а и неколико ретких шеталаца дадоше се видетн овде онде и комад свећице која се димила и коју је запалио млади трговац, привлачио је око њега врло мало радозна-

лаца а још много мање муштерија. Дечко, нестршБив због те самоће, не нађе ништа боЈве чиме би иривукао нажњу мимонролазећих, већ да нева једну врло веселу песму која му на једаред паде на памет; али млади спекулант никако није губио из вида свој главни предмет и између поједених строфа умео је врло вешто да дода и врло сдавно да нохвали своју робу. То му лукавство учини те је већ у брзо про дао ееколико сготина игала; али добит за њих била је тако мала, да је једва могао платити осветлење и могло се доиста рећи да му цео труд није ни вредио колико та свећа. Ипак није губио наду и нродужи и даље сво1'у песму у коју је депо умет нуо и похвалу својнм иглама. Неки младић, заогрнут богатим огртачем, баш тада прође поред њега. Заустави се, глупо се церекајућн, па рече томе дечку: „Ти певаш ногрешно, мој мали угурсузе." „Ипак ми ваш учитељ музике није давао лекције како треба нравилно да певам да бнх се вама допао," одговори весели деран, нрекинув своју песму. Тај досетљив одговор натера непознатога још више на смех. „Како тн је име?" упита га он.

„Огист." „Огист? а презиме?" „Немам га, или бар не знам га." „Шта/ ти дакле немаш ни оца ни мајке?" „Ја познајем само једну бабу, која се брине о мени и која м(* истуче на мртво име онда кад не продам доста њених игала." „А хоћеш ли бити бијен вечерас?" упита тај странац, почињући већ да се интересује. „Хм!" одговори дечко избекељив се лепо, „то би ми се могло и врло лако десити, ако ме будете и даље терали да торочеи, у место да ме пустите да објављујем муптеријама своју робу." Па продужи своју уобичајену вику да домами муштерије; али муштерије као да су се узјогуниле, па не дође ама баш ни један. Онај непознати посматраше његову осујећену наду шеретским погледом. Нестрпељиви Огист рече му мало срднто: „Господине, извините," ви сте ми баксуз/" „Но!" рече непознати, „зашто и мени не понудиш своју робу?" „За то," одговори оштроумно Огист,