Мале новине
на станици жељезничкој, отиутовао је натраг. Париз. 5 Октобра Камара усвоји револуцију деснице о нродужењу ревизије одређену за нове изборе. Из Неапоља телеграФмшу, да су тамо дошли пригшеви даеас после подне и да су са одушевлењем ак ламацвјама дочекаии.
БЕОГРАДОКА Београд, 4 Октобар кил
400 Ракије меке. „ љуте. . Шпиритуса .
24-—
лит. Ћ
14.282 ЛСита. ,
12.00
35218 Сувих шљива .
27.—
Шљнва нових
—•—
236 Брашно фино .
15.-
(БраГшно леб. нес .
—.—
—.— Брашво „ сеј.
—.—
7901 Кукуруза. старв
8.00
Кукуруз. браш.
—
4274 Јечам . . .
7'75
6549 Овас . . . .
7.50
1387 Раж ....
7.00
— Мекнња. . . .
—,—
—.— Кршаа ....
—
715 Иаеуља. . .
25 -
391 Ораја . . . .
22 —
294 Катрана . . .
25.—
— Вуне овче . .
—.—
— Шишарке. . .
—.—
428 Коре брезове.
12—
11340 лреча. . . .
3.20
2915 Сена . . . .
4.50
750 Сламе . . . .
2.50
121 Масти . . .
110.-
1080 Лоја тоиљеног .
77.-
.— Сочива ....
— ■—
—Ћумура. . . .
— кожа гов. ..
—.—
678 Крушака. . .
10 —
7353 Грожђа . . .
17.—
120 Сира. ....
80 —
1000 Свиња . . .
77.00
— кие. купуса . .
.—. —
405 Лука цр. . .
6.50
176 Лука бела . .
. 45,—
Арпаџика . .
—.—
1463 Кромпира
8.50
РАЗНА ПИИА
300 Вина црна. . .
14,—
2000 „ бела . .
20---
— Комовипе.
—■■—
ОГЛАСИ аТАН у коме сам досада седио изI дајем одмах под кирију због пре|ј мештаја, има четири собе, кујну нодрум и остале потребе. А од Митрова дана имам још 1 сган, такође са четири собе, кујном и нодру мом. Кућу ову и иродајем под пробитачним условима. За цену упитати у истој кући и код Др. Јове Т>урића апотекара. Алекса ИлиК прота председник конзисторије
Један ђак учитељске школе, тражи да ноучава ђаке, из основне школе и нижег разреда гимназије, за квартир и кост. Упитати уредништво.
ућан у Васиној улици број 6 у коме је књижара издаје се Д од Митров дана, упитати БраИу БарјактаровиЛ
»ТАЏБИНА, часопис, 57 свезака, повезана у шагрину у 14 књига продаје се. Цена 120 динара. Обратити се уредништву где ће моћи и разгледати. 1—
1од гостионице ,,3латан Топ" до Батал Џамије, од 1 Новембра ове год. има за издавање под кирију; 1. дућан, и више квартара са умереном ценом, рад погодбе упитај у исто.ј гостионици 1—3
СТАН код великих степена на сави од 7 соба, две кујне иеријоннцом, и шупом за дрва, издаје се под кирију од 1 Новембра ове год. Еумануда господска улица Нр. 21
ПРВА СРПСКА
МИЈАИЛА М. ЧЕБИНЦА У КРАЉЕВУ израђује од разног српског мермера надгробне и друге разноврсне споменике стубове басамаке астале чесме и све друго што у овај посао спада
19—50
новито место тако, да ]е уживао у^ово] самоћи и романтичном положају. На томе месту расло је махом ситно шибље, које су козе радо брстиле, а испод појединих стена беше тако дивна хладовина и бистра изворска вода, да је Умбо рсдовно амо долазио. Седећи на камену посматрао је своје козе, које су се весело пузале по стењу. Ту је појео свој јадеи ручак, кога је донео са собом. Његове мислн беху далеко — мислио је о Бенецвји. Једног дана неке козе беху зашле на једео опасно место, в он је морао да оде за њима и поврати их натраг. Кад је тамо отишао м козе повратио, опази на једној стенж неког старца, чији га изглсд и»ненад®. Старац, са сасвим белом брадом. изгледао је као нланински дух. Његово збрчкано лице беше ноцрнело, а бела брада и коса ммађаху неку неодољаву светнњску чар. Старац је седео на стенн. Поред њега беше прислоњен пастирски штап. Он је имао на себи, као н Умбо, лак бео к»фтан. Ноге му беху без обућа. На лицу племенитог старца беше се вндела озбмљност. Он је седео замншљен, а по њему
се могло приметити да га мучи каква тајна брига. Кад је старац чуо шуштање Умбовог корака, он се трже и погледа у Умба, који му се приближаваше. Старчево се лице нроменн, његове црте постадоше благе н прнјатне. И ако је имао робско одело, ипак његов цео појав показиваше достојаиственост и благородност. „Ходи ближе, сине мој," рече старац, тали^анскнм говором. „Ја сам већ дознао да Тарек, сусед вође Ускока, има новог пастира. Одавно сам желео да те видим и дознам одакле долазнш!" „Јеси ли и ти роб ових ускока, племенити старче?" упнта га Умбо, кад је дошао ближе. Старац му пружи поцрнелу од сунца руку. ,,Ми делнмо подједнаку судбу, сине мој," одговорн старац. ,,Ходи овамо, седи поред мене на овој стени. Ја те поздрављам, добро мн дошао! Алн зар ја могу тако да те поздравим, та сваки странац којн падне шака Ускоцнма, није ништа друго, до роб! Па и ја сам њихов роб! Ја сам роб вође Усташког Бикока, као што сн и ти роб твога господара, Таре
ка! Радујем се што те видим, и што могу да чујем од тебе шта се догађа у другом свету! Како се именујепг?" ,,Умбо, а ти племеннти старче, како је
твоЈе име?" „Зови ме Орестом, снне мој/ Има доста годинн како сноеим робски јарам, и толико пута сам се одупрео смрти, која мн је претила," настави старац. ,.Ја сам до сада живио самохран, без мгди икога и као роб и пастир, лутао и лутам за козама. Сал сам дознао да је нађен неко који је претрпео бродолом, и да је тога човека узео Тарек као роба. Ти си ее, сине мој избавио смрти, само да постанеш вечиги роб, јер из Сењ-а ннко не може да ее дочепа слободе!" Али приповеди ми како си спасао твој јадни живот, кад си претрпио бродоломство?"
(иает&виће ее)
Власник Мнднвдшж ж Ккшиношвт. штамна Мкбииин ж К жмнаковн-к. О чжјгив вшшх вр. 1 Одгошр.ет угадннк Г Б. КммвшАиовт