Мале новине

ЈУф Ш ч . - ■*, БРОЈ 185 Београд, Петарз 7 Октобар 1888 ГОДИНА I ИЗ-1АЗИ СВАКИ ДАМ _ _ претплата се шаље М едеци јану и Кммиднивии, ~~ ^ шј Ш Ш ј|ј| Р 11 иј | Ј 1 1 у В еограду ООилићсв венац Ор. 1 на годину 8 дин. §М| § Џ || | ИЖ 0М| I 1 И *С »I М ■■ Можв се претплатити и код свију поштз у Србијв на Г м Г сец Г ; :: : '111пЛ ^ швиУ!!!!!®. цене Т гмса месечно ...... . 1 дин. Мали огласи 1.50 н. д. или 5 пара од нетитног рвда г 10 пара БРОУ ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА 10 ПАРА БРОЈ г*и;мауи * но( лк ш ллникл -цр за свако оглашење плаћа се држ. таксе 20. и. дин. цчгвећи огј1аси и0 110г0дви'

КАЛЕНДАР Православни: 6 АпостОл Тома Католички: 18. Лучин дан Сунпе излази: у 6 сах. 34. м. залази 5 сах. 26 мин. Пун месец 7. у 9 ст. 58 м, по подне. Кмша, облачно.

Дукат . Наполеон

К У Р с

. 5 78 , 96-45

ПОЗОРИШНИ РЕПЕРТОАР Субота 8 Убојица драма у шест чинова: Редитељ Цветић —Ван прет плате.

РЕД ПРИМАЊА П0 МИНИСТАРСТВИМА Мин. унутрашњих дела: Сваки дад нре подне од 9 и по чае до 12. и по подне од 4—5 часова. мин. иностраних дела: четв^тком од 11—1 часа пре подне. Минист. војии: сваког дана од 11—-12 час. сем недеље и празиика. Минист. правде: Сваког дана од 9 и но часова до подне. Минист. грађевина: Сваки дан од 11—12 часова пре подне. Мин. иросвете и цркв. дела: Петком од 11—12 час. нре подне. Минист. привредс: суботом од 3—5 по подне, Минист, Финансије: Уторником и петком од 10—12 пре подне. РЕД ЦЕНЗУРА П0 НОВЧАНИМ ЗАВОДИМА Привилегована народна банка: Понедељак, среда и петак. Београд. кредитлн завод: Уторак и петак. Задруга ва међусобио помагање и штедњу: Понедел»а.к и четвртак. Српска кредитда банка: Понедељак, среда, петак и субота.

ВЕСНИК

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Збор родољуба. Ми смо у једном од ранијих бројева. донели белешку,

како се у нас, у нрестониди међу родољу бима кренула мисао да се оснује једно удружење, коме би била цељ да сгвори пијацу, или управо потражњу. за српске ироизводе. Та патриотска мисао нашла је одзива и Дод наше интелиганције и већ је држано неколико седница, на којима су покретачи исте мисли, расправљали питање: на који би се начин могла мисао да оствари и каквим би се срествима ваљало и могло служити, да се постигпе сама истакнуга, цељ. За што је од оног доба, кад смо ми ову појаву забележили, па до сад рад на тој мисли застао и занемарио не знамо — али по свој прилици за то, што је то патриотска мисао, што у њој не лежи корист ни једнога по* јединца; што у њој само мисвиимамо користи — и онда разуме се, ту се не ради са онаквом, вољан с каквом би се само у противном случају радило. Сад тек, и то тек се шушка, као да н<кретачи намеравају да сазову оишти збор родољуба, на коме ће се та ствар доконати. И време је! * Забава. Београдско певачко друштво, решило је у прексиноћној седници уиравног одбора, да 17-ог ов. мес. приреди велики концерат са игранком уз суделовање г-ђице Притлове чла• на друштвеног г. Ј. Свободе музичара и г. Милана Иавловића члана друштвеног. Програм, као што чујемо биће веома одабран и леп, а кад га сазнамо, денећемо га својим читаоцима. * Рањеп. Приликои маневре 5. ов мсс. ранио се један војник IV. батаљона који својом непажњом, да би сачувао цев нушчану од кише, прислонио ову на ногу. Истнпа је пушка била ћорФишеком пуна, али је опет зато војпику, готово размрскала стопалу. Он је одма рањеничким колима нренет у болницу. * Стечај за шиљање државних питомаца на науке у страие земље. По одлуаи владе Његовог Величан-

ства Краља, послаће се о државном трошку, на науке у стране земље, нетнаест нитомаца, а на име: Један за изучавање статистике, је дан за изучавање иедагогике, један за изучавање ошнте историје, један за изучавање јелинског језика, један за изучавање геограФије, један за изучавање Физике, један за изучавање ботанике, један за изучавање зоологије, један за изучавање административног права, један за изучавање економије и Фмнанције, један за изучавање банкарства и берзанства, и четири за изучавање рударства. Погодбе, под којима ко можебитипримљен за државног нитомца на страни ове су: 1. да је Србип православне вере; 2. да је евршио један Факултет Велике Школе и то: за статистику педагогике, општу историју, Јелински језик, гаограФију, Физику, ботанику и зоологију да је свршио философски Факултет; за административно ираво економију и Финанцију, банкарство и берзанство да је сврпшо иравнички Факултет, а за рударство технички ®акултет или цриродно математички одсек философског Факултета; 3. да је иодпуно здрав; 4. да мора, као државни гштомац, иолагати све нолугодишЈве и годишње 1 испите, који постоје у оној школи, у коју се будс уписао, а тако исто да нолаже и државне испите где за то буде израђено нарочито одобрење од владе дотичне земље: 5. да Је готов у свако доба саображавати се „Правилима о државним иитомцима на страни," која ће при иоласку потписти, а тако исго и свима изменама, које се, за трајањењихових штудија на страни, буду про писале за све државне питомце, по струци министарства просвете и црквених послова; и 6. да мора но повратку иримити се државне службе и одслужити онолико колико је трошено од стране државе на његово образовање. У иротивном случају накнадић" државној

каси, од свога имања или своје вараде целокупну суму, ко(а на њ бухе утрошева. Ову обвезу имају потписати и родитељи дотичних питомаца. Према изложеним условима, има сваки, који је вољан да конкурише за избор питомаца, поднети министарству нросвете и црквених послова; а, школско сведочанствво о свршеним на^кама; б, лекарско уверење о своме здрављу в, крштеницу; г, уверење о свом имовном стању потврђено полицијском влашћу; д, нисмени присганак својих родитеља на услове изложене у „Правилима" потомачким, или доказ, потврђен надлежном влашћу, да је властан , раеполагати својим имањем; и ђ, молбеницу са изјавом, којој се вауци жели специјално одати, поред изучавања Факултетских група наука Рок пријаве траје до краја овога месеца.

ДОМАЂЕ ВЕСТИ Из Крагујевца пишу: Већ свакоме је познато д - Македонско питање узима све већега маха, и да ће скоро доћи дан, када ће се коначно морати да реши. А како омладина српска треба увек да је на првоме месу где се тиче Српства и интереса Србије то би свакако било нужно да и у овоме питању омладина заузгвши важно место, изнесе и она своје гледиште о ствари Македонског нитања. сврху овдашња омладина држи да би уједињена омладина Српска, кан представник целокунне српске омладине требала да сазове један митинг и да се ту односно Макед шског питања саветује и донесе резолуције. Сви, са своје стране прихваћамо радо ту мисао предлажући је уједно „Уједињеној Омладипи" београдској да онакао вођа а центар целокупне омладнне српске ту ствар иоведе и изведе. У исто време можемо овде додати да Се II тој ствагш код Бугара и

ПОДЛИСТАК

ГР.8.Ф ЛЛВ ТОЛСТОЈ 7 ОВОЈОЈ КУМ ПРИПОВЕТКА

ГраФ Ј1ав Толстој спада без сумње међу ирви руске иисде. Но он не прииоведа само занимљиво и исчинито, већ и живот му је занимљив. Живи једноставно као какав сирома мужик. Доходак од својих имања и дела жртвује за народ, за његово образовање, и за добротворне заводе. Он не ради снмо душевно, него ће и дрва цепати и обућу шити. Одева се просто, једиоставно, живи исто тако на свом добру

Јаена Пољана мирно не тражећи ни славе ни богагства. Занимљиву слику из његова живота, донео је Јел^иников „Словански Зборник" која је из пера Данилевскога. Овде износимо ми из тога чланка: До црозора седећи у наслоњачи, наслеђеној од Деде још из 18 века, уска наслона, а с подераном чојом нревучена, наиисао је грач> Лав Толстој сва своја знатна дела. Овде на овом простом, једноставном столу, одакле се може гледати у плаву далЈИну непреглодну; и нопу, при осветлењу свећа из старих светњака од туча, писао је Толстој прииоветку Наташе Ростове, Андрије Болковскога и Петра Безухе. Овде је испричао у несми љубав Киге Шчербаке и Левина; овде је насликао слике Бронскога и Стиве Облонскога; овде је набацао боје на коља 1'гоп 1'гои и на псеганце љубави, и са толиком дубл^и ном прииоведио трагичну судбину Ане Карењине. Наш разговор о прошлости и садашњости прекиде један лен ловачки пас. који уђе у собу и леже крај госнодаревих ногу. — Да ли је то можда љубав? нитчм, сећајући се Ане Карењине.

— Не, она је отишла у лов са мојим старијим сином. — А идете ли и ви у лов? — Тога сам се одавно оставио, премда још тако обилазим околна иоља и шуме.,.. Ох, како је то дивно, кад чов< к мало одахне носле душевна рада и лати се каквог физичк.ог посла! Ја илл конам земљу или цепам и сечем дрва, косим, или радим тако што чим другим.... А носао с плугом настави гроФ, неможете ни замислити како ја уживам кад орем ! То није тежак посао, како се то многима чини; то је врло лак, диван носао! Идеш, подижеш и сиушташ нлуг, те и незнаш како ти пролази сат за сатом. Крв весело тече кроз жиле, глава ти ведра, а ноге као перо лаке; а после како човек слатко једе и како добро сиава? — Ако нисте уморни можемо нре ручка ићи да иотражимо мало гљива, ако хоћсге. Скоро је надала киша; по свој ирилици биће доста лепих гљива. — 0 идем, врло радо, одговорих ја. ГраФ узеде свој мекани, округао шешир и малу кориу; ја тако исто узех свој шешир и један од штанова. Без огргача поћосмо у нредњи део куће, где .је краЈ врата стајала гимнастика.