Мале новине

НАЈЧУ15ЕНИЈИ

П

I

пг

I)!

°1 110

п

У

МИЈАИЛА М. НЕБИНЦА У КРАЉЕВУ израђује од разног српског

ЈКДИНО СДАСАВАЈУЋИ ЛЕК је и рогиву најжешће вубобоље и евију уених болести: повлашћена водица Др. Ранимира која се може добити у Београду код И. Ранимира зубног лекара, у дрогерији Павла Маринковића и у аиотекама: код „Сриског Грба," код „Књаза Михајла" на зеленом венцу У Ваљеву у а* г/ хј %Ј [нотеци г, II рикелмајера, у Иироту у анотеци г. М. Протића, у Лознии,и у анотеци г. С. Тодороразноврене епоменике ету- вића, у Крушевцу у апотеци г. Кедровића. * * ТТена је означена на свакој Флаши, поред оваоове оаеамаке аетале чееме ког истог жига и својеручног потписа проналазачевог: на што ваља обратити иажњу при купо-

мермера надгрооне и друге

и еве друго што у ова) ноеао снада

вини.

22—50

и. РАНИМИР зубнп лекар Васина улица Бр. 4.

21—40

Како је пак говорио и уверавао стари свештеник, то тај догађај никако није могла да објасни. Да није био когод који је наличио на Родрига Зени-а? Али како је он могао да уђе код ње у затвор? Или да то није било у сну? Да пије само сањала? Или можда је то само њена уобразиља? Сва ова цнтања Едита је себи постављала, али није могла себи на њих да да одговора. За Едиту боше затвор ужасан. Опа пије знала шта је очекује, шта су тајни Инквизитори решили, да раде са њо&». То беше за њу мучна иеизвесност. Кад се мрак беше спустио, кад је ноћ покрила целу В :нецију, клоне Едита уморна и пуна бриге на јадну постељу у затвор и тврдо засни. Она сањаше о прошлости, слушала је миле речи своје матере; видела је Адмиралн у његовој соби, инч му приђе на сусрет да му прича о свему што се догодило. Адмирал је миловаше, он је иољуби у чело и благо се осмејкиваше на њу. Она је јасно чула његов глас како је назива својом мезимицом и милом ћерко >. —

У томе се Едита пробуди — сан, онај лепи сан, који јој се чињаше да је на јави, нестаде. Јутрењи сунчани зраци продираху кроз нрозор у мрачан затвор, где је спавала Едига. Уздахнувши подигне се она са постел»е. Кад је хтела да пође, опази поред постеље некакво парче хартије. Како ли је оно дошло у њен затвор? Она је знала да то парче хартије јуче није било ту. То је зачуђавало. Она се саже и дохвати хартију. Кад га је погледала чисто се поплаши. ,. Едити ; ', стајаше на хартији наиисано крупним словима. Едита се све више и више изнепађивала. — — У томе се чуше кораци који се приближаваху вратима од њеног затвора. Она сакри брзо загонетиу хартију иснод јастука на коме је спавала. Вра та од затвора отворе се. Жена тамничарова уђе унутра и донесе јој леба и воду. Нестрпељиво чекаше Едита док се тамничарева жена није удалила из затвора. Сад брзо узме хартију да види шта је написано на њој.

Знала је да се по затворима у Дуждевој налати догађају чудне ствари. Едита читаше оно, што беше написано на хартији. ,.Прве сљедеКв ноћи ти тораш да бегаш из затвора ," беше на хартији написано. ,.3а неколико часова ти &еш дознати све што ти је нужно\ Пази да ничим не ичдаш да си саремна за бегство\ Тхути, иа ма шта се догодило! Буди сиремна и обазрива\ и

(наставиће се)

Власник, МкДЕЦИЈАЛ И КиМПАНОћИЂ

пгтампж МмКДЈВДАН и кимпаноииц очилић.кв вкнап в". 1 отговпрни уркдник Ћ. Кимпнановић