Мале новине
ЈГЈЛ-Љ. СЖЛЛЖ
СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК Уважавајући оетавку. коју Ндм је иоднео Нип министар Финанције, г. Мита Раиић, разрешавамо га од дужности минисгра Фкчанције и стављамо га на расиоложење, а ноетављамо: Нашег миниетра иноетраних дела, г. Чедомиља Мијатовића, за заступника министра Финанције. На предл :>г Нашег министра Флнан ције, и у договору са држааним саветом, решили см о и реп»авамо: Од(|брава се оиштини ратарекој, у срезу козничком, округу крушевач ком, да она може од својих грађана иокупито, по еразмер плаћања непоередно! пореза, нрирез од 4.507 33 динара уз оба пол1ођа ове 1887|8 рачунеке године, и тим новцем иодмирити раеходе ио б}џ«-ту свом, састављеном за ие/гу рачун. годину. М^нистар народне привреде, на основу правила о општинским иоштама, решио је: Оиштинска ношта у Крепољину. срезу хомољском, окр. Јагодинеком, стоји у непосредној вези са држав ним поштама: Петровац—Жагубица. У погледу пак врШ' н>а елужбе и полагању рачуна, она је иридодата и подпада нод пошту ж»губичку. Министар народне привреде, на оенону правила о онштинским пошта ма, решио је: Оиштинск 1 пошта у Багрдану,срезу беличком, окр. јагодински, отночеће поново да дејовује од 1-ог новембра ове годвне, а стојаће у непосредној вези еа амбулангним пошт^ма, које се на, желс.зничкој 1;ру*и Београд—Ниш у оба правца крећу У погледу иак вршења службе и полагања рачуна, она је нридода.та и иотнада под пошту јагодинску, Министар народне иривреде, на оенову нравила о општинскмм иоштама, решио је: Ошитинска пошта у Лугавчини, срезу подунавеком, окр.смедеревском от почеће ионово да дејствује од 1-ог новембра ове године, а стајаће у но посредној вези са амбулантним но шгама, које се на жељезничкој ирузи Омедерево — В. Плана у оба иравца крећу. У погледу пак вршења службе и полагању рачуна. она је придодата и подпада под иошту емедеревску.
Министар народне привреде, на основу правила о огпптинским поштама, решно је: Онштинска пошта у Ваточини, ерезу лененичком, окр. крагујевачком, отоочеће поново да дејствује од 1-ог и всмбра о е године, а стајаће у непосредној вези са амбулантним нош 1ама, које се на железничкој ирузи Лапово—Крагујевац у оба иравца кр ћу. Љубомир Поповић, п .резник IV. класе среза бдњског, око. алексиначког, умр'о је 16-ог септембра ове го дине.
ПРОСВЕТА
Јован Недић, писар друге начелства окр. смедеревског, је 3-ег овог месеца.
класе умр'о
ПО^ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК Београд, 9. Октобра 1888. (Притворени). Ноћас су притворени С.«в. Расић овд. слуга, Милан И ванов 1 ћ зидар, због ск>ггње, Милева Ђорђевић служавка из Пожаревца, Ђорђе Тодоровић Д ш -трије Тсокорац из Турске и Светомир Милшпзвић из Паланке сви због блуда, Марко Рад вш иић, Јевта Нико.!ић обућари и Мијаило Влагојевић пиљар због кра! ( а; Луција Јакшић служавка и Ајетриј - због нереда; Тимотије Танасковић и Василије Војовић из Вранића зб- 1Г бегства. * (Осуђени), Прееудама полицијским осуђ ни су: Милица Дошуловић и Милан Бчнковић трг. овд. за неупис слугу; Карло Пероло каФ. што је држао отвореау радњу; Н Вуновановић због непослушности, Живко Бранковиђ и! Алексинца збогскитње Пан та Н колић мех. због нечистоте, и Јованка Циковић због нереда. * Нађено). У васиној улици нађена су два пиема, једно отворено аједао затв« рено. Загво|>ено упуђено је аа г. Мирка Клајића чинов. вој.минист. Сопственик нека се јави кварту варотком. Један тесак од пушке Маузер кокине под -№ 3878 нађен је и налази се нри кварту врачарском.
БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВИЕ УМЕТНИЧКЕ и НАУЧНЕ Прешија. Париска академија веш тина објављује #ранцускмм живопис цима, да јеЛемап. проФесор—живописац, основао премију од З'ј, хиљаде Франака за слику, која буде на париској изложби 1889 године за најбољу проглашена. * Награда. Француска академија наука и уметкости по предлогу министра нросвете обдарила је чувену светску иевачицу — Аделину Пати ловором за евоје вештачк концерте које је давала у Паризу. * Нова слика. Слаени пољски живописац Матејко, свршио јв у Кракови ових дана велику слину Петра Дунина, једног пољског великаша. Слика преставља друштвено стање и цивилизацију Пољака за то време које слика преставља.
ЕЗ. л ^1ЕЗ_А_1ЕЗ_ ј А_
СМЕСИЦЕ Живохињски говор. „Интимна менажерија" — ово тако оригинално дело ТеоФила Готијера — садржи у себи и ове редове: „Да човек није тако гадно пакостан и свиреп, као што је врло и врло често према животињама, како би му се оне слатко смејале! Да створење, које мисли, говори и прави читава чудеса, занима њихове ненросвећене мозгове; за њихје то као неко чудо и тајне. Чесго вас оне гледају очима пуних иитања, којима се не може одговорити, јер се још иије нашао кључ њихног језика. Па ипак, оне имају један језик што им служи на измену мисли помоћу нагласака које ми још нисмо прибележили; да измене врло мразне мисли, без сумње, али најзад мисли, такве као што их могу схватити животиње у својој СФери осећаја и душевног рада. Мање глупаве од нас, животиње доетижу до тога, да разумевају по коју реч и из нашег разговора, али не у доста великоме броју, да би могле разговарати с нама. Те се речи односе у осталом на
оно што ми захтевамо од њих, и разговор би био кратак. Али да и животиње говоре, то је несумњиво за свакога који је живео мало породичније са псима или мачкама, коњима или свима осталим животињама. ША.1А
Таљеранов виц. ГроФ Жирарден беше зрикав. За време Бечког конгреса сретне он Таљерана и занитага, како иду ствари. „Као што видите, господин граФе, п одговори дипломат смешећи се. [Утехај. Славни комичар Штолцбеше позват је л ном на ручак у једну гостионицу. Преплашени гостионичар, рече му: „Ух, па ви сте баш тринаести." Комичар му равкодушно одговори: „Умирите се ја једем за двојицу.
ггжј-Д.ГЗ;А.
БЕОГРАДСКА Београд, 8 Октобар
кил
22982 Жита. .
11.60
Ћ
15.295 Сувих шљива .
28,—
п
—— Шљива нових
—•—
V
236 Брашно фино .
15.-
У)
(Брашно леб. нес .
—.—
71
—.— Брашно „ сеј.
—.—
V
2851 Кукуруза стари
8 00
П
Кукуруз. браш.
8 —
У)
241 Јечам .
773
ђ
3186 Овас . . . .
7.5 0
П
371 Раж ....
7.50
п
— Мскиња. . . .
—.—
п
—.— Криза. .
—.—
Ј)
]27 Иасуља. . .
25 -
г>
406 Ораја ....
22,—
п
294 Катрана .
25.—
г>
— Вуне овче . •
—.—
1\
— Шишарке. . .
—.—
п
428 Коре брезове. .
12—
п
1.860 лреча ....
3.20
У)
6780 Сена ....
4.50
л
750 Сламе ....
2.50
п
121 Масти . . .
110. —
п
1080 Лоја топљеиог .
77.—
Л
.— Сочива ....
—.—
П
— — Ђумура. .
—•—
Л
— кожа гов
—.—
»
477 Крушака. . .
12'—
Ђ
4138 Грожђа . . .
17.—
Ђ
79 Сира
85-—
П
1560 Сзиња .
77.—
К Р А Љ14 Ц А Б 0 Ћ И
или
ЛОВАЦ 'МРТВАЦА У ВЕНЕЦИЈИ РОМАН ИЗ ИСТОРИЈЕ МЛЕТАтаЕ РЕПУБЈ1ИНЕ КЊИГА ПЕТА (наставак ) (109) ,,Ми ћемо заједно сутра на вече отићи у пуету палату/" рече Брабантино. ,,Али не тако рано, боље ће бити ако иричекамо док се добро не смрачи!" ,,Ја се повинујем твоме решењу," одговори Инго. „Ти не треба да заборавиш да тада у кули Миранској нисам био приправан на онај догађај," настави Брабантиао крупним гласом, а при том гледаше у Мнга тако, да би хтео да сазна шта бива у ње-
говој унутрашњости. „Сад је другчије! Ја не верујем да ћеш ти поновити покушај да ме уклониш, јер такав покушај донеће ти пропаст! Ти ме познајеш/ Ја много не говорим, али што речем, то одрА сем тога не заборавл^ај да си у
жим
I"
мојим рукама „0 томе није вредно да се препиремо! Чини ми се да се ми један од другога не плашимо више ! Ја се гебе не плапшм, Врабантино, јер ти немаш више никакво оружје иротив мене," одговори Инго са смехом. „Оно оружје, што си га имао, уништено је. Ко може доказати да ја нисам онај, за кога, су ме нрипознали? Тако ми Бога исто ће тако, као што ово не може бити, и теби испасти за руком да докажеш нријатељу мој, на баш и кад би имао воље да ме иетиснеш из саднњег положаја!" „Дакле боље је »а будемо пријатељи, Ибго!" „На што употребљаваш опет то име?" упита га Инго а очи му се засветле. „Ми смо сами!" „Али ја нећу више да чујем то име!" „Ти збиља и сам мислиш да ниеи Инго Фоскари, него Виргилијо Мира ^е?" од говори Брабантино са саркастичким осме-
хом. „Али доста о томе! Ја мислим да ће најбоље бити ако будемо један уз дру-
гога!"
„За то сам и ја, пријатељу! Све дотле док смо сложни ми ћемо владати у Млет-
цима!" „Сутра на ноћ дакле, заједно ћемо ухватити иоследњег непријатеља републике/" рече Брабантино и пружи Ингу руку. „Остаје при нашем уговору," рече овај. Инго испрати Брабантинија до ходника. Кад се овај удали, Ингу засијаше очи. „При преме су овога пута врло добре!" мумлаше Ипго задовољно. „Ти срљаш безбрижно у пропаст/ Све више и више осећам да ћу тек онда бити сигуран, ако се ти будеш бројао међу покојне....!"
X.
Тајанствена вест
Едита није могла никако да заборави на оку иојаву, коју је иретпрошле ноћи као у сну видела. ' . . ПП V" ' , Гп :■■" У1"