Мале новине
Д ИЕВИ ИБ! __ КАЛЕНДАР Православни: 10 Муч. Евлами. и Ев. Католички: 22. Марија Саломија Сунне инлази: у 6 сах. 34. м. залази 5 сах. 26 мин. Поснедња четврт 16 у 2 с. 45 м, ноћу. Каша, магловито и ветровито.
Дукат . Наполеон
К У Р С
5 77 9'65
П030РИШНИ РЕПЕРТОАР У уторак 11 октобра: г Вештица и Драма у 5 чинова. — Редитељ човановић. — Ван претилате.
РЕД ПРИМАЊА ПО МИНИСТАРСТВИМА Мин. уиутрашљих дела: Сваки даи ире иодне од 9 и по час до 12. и по подне од 4—5 часова. IVин. нностраних дела: ч:етв,,тком од 11—1 часа нре подне. Минист. војни: сваког дана од 11—12 час. сем недел»е и иравника. Минист. правде: Сваког дана од 9 и по часова до подне. Минист. грађевина: Сваки дан од 11—12 часова пре подне. Мин. просвете и цркв. дела: Петком од 11—12 час. ире иодие. Минист. привредс: суботом од 3—5 по подне, Минист, Финансије: Уторником и петком ©д 10—12 пре подие. РЕД ЦЕНЗУРА П0 НОВЧАНИМ ЗАВОДИМА
При!,илегована народна банка: Понедељак, срода и иетак. Београд. кредитни завод: Уторак и петак. Задруга за међусобно помагање и ттедн>у: Понедел>ак и четвртак. Српска кредитна банка: Понедел>ак, среда, петак и субота.
БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Војни нредметн навеликој школи. У једном од прошлих бројева јавили смо како ће се ове године понова завести војни предмети на великој школи. Сад смо у стању да јавимо и који су, решењем министра војног, постављениза предаваче војних нредмета за први семестар, и то ;;а: Тактину, ђенералштабни подпуковниЕ, Радомир Путник и ђенералштабни мајор Светозар Радојчић, Фиргификацију, енжењерски нотпуковник Светозар Љочић; Пешадијски екзвцир , и Ратну елужбу, пешадијски мајор Јован Павдовић; IIравила службе , пешадијсии мајор Јован Ковачевић; Војиу администрацију, Јован Дамњановић виши интендант IV. кл.; Ворење, артиљери-
ски капетан Јован Маринковић и пешадијски поручник Милош Васић. * Срнска београдска певачка дружвна за собно гађање, одночеће своја редовна х^ађања сваке среде поч< в од 12 Октобра т. г. у локалу код „Руске Круне* тачно у 8 часова у вече. Редован члан ове дружине може бити сваки угледан Србин, који је пунолетан, и који ужива грађанску чает. Ради уписа у чланство ваља се обратити друштву у иоменути дач и локал. * ХХУ-о годишњица .Црвеног Ерста." 14. Октобра ов. год. слави међународни одбор п Ц;)вевога Крста" у Женеви ХХУ-о годишњицу свога постанка. Тај тако значајаа дан прославиће се, не само у Женевц но у евима местима, гда постоје одбори. Тако тај дан прослави ће истога дана и наш главни одбор „Црвенога Крста." тиме, што ће тога дана у 5 часова по подне држати свечану седницу, на којој ће читати о иостанку женевске конвенције, о постанку српског друштва „Црвеног Крста" и како }е ово друштво нриступило женег.ској конвенцији; даље, историја срнеког „Црвеног Крста ц од његовог постанка до данас (иста је историја послата мећународном Одбору у Женеву, да са историјама осталих народа штампа) и прочитаће се брзојав, који ће се тога дана послати, као честитка, међународном одб"ру у Женеву. Београдско невачко друштво. У једно ' од прошлих бројева нашег листа донели смо програм концерта са игранком београдско певачког друпттва који приређује 15. овог месеца ; том смо приЈгиком с резервом напоменули како је та забава носледњи покушај тога да се и даља одржи. Ми смо то изнели као рђаву појаву, или, можда, као еаму нехатост у опште што се код нас не могу да олржс овако корисна друштва међу тим као што смо извештени од чланова тога друштва^ сад се можемо само радовати што смо у стању донети исправку да доиста нема никаквог распада и пропасти друштва, већ да оно приређује ову забаву као што то ради сааке године. « Музикалио вече. У суботу 22-ог ов. м. биће у саии више женске школе „Музикално вече" женског му»икалног и невачког друштва. *
36 р. Сутра је у општинској дворани збор грађана на коме ће ее до нети коначна одлука у пијачном питању. Ка што чујемо, са свију страна развиле еу се ужаене ао.тације, као жто је то обично код нас кад је на днеином реду пијачно нитање. * Скунштина Задругари краљ. срп телеграФског особл>а за штедњу и међусобно помагање имају 15, ов. мес, своју Ш-ћу редовну скушптину, која ће са држати у каФани Свето зара Ботурића у 8 час. у вече. ДОМАЂЕ ВЕС1И Из Голуица нам јављају да је дапас начелник исгог среза, предао државној благајни но свима облицима за ово П-го иолгође, и ако голубачкл срсз не долази међу богате ерезове, устаоштвом старешина у овом је срезу покупљен сав овај норез без да је ма коме што продато за порезу. * „Коло Јахача-Ењаз Мијајло". Прогхас кола Јахача изашао је у оба шабачка јавна гласила. И друштвени весвик „Шабачки гласник" и „Либерал" одштампали су га већ. Тај патриотски апел, којим је вредно коло Јахача пришло цел«м на. роду сриском, треба да буде прихваћен са највећим одушевлењем и по жртвовањем од сваког Србина и Српкиње свију еталежа, ма где они били, — То очекују од па« ипс.тински иитереси отаџбине и српства то очекује углед народа српског. Такво удружење са таквим огромпим позивом као што је „Коло Јахача" не може да опстане само од помоћи једнога краја; то није ни мисгити а још мање очекивати. Престонипа је у првом реду и обвезана и позвана да својим обилатим материјалним жртвама, предњачи у патриотизму свима нокрајинама срнским. Ово велимо јер је престони^а и ивтелигенпиом и материјалним капитлом у преимућству над оста,лим општинама нашим. Ово велимо јер је Шабац до сад доста пута у доста разни приликама излазио својом дарежљивошћу на сусрет кад су се у престоници разна удружења и т. п. остваравала. Па затона за тренутак не сумњамо у то да ће господа одборни^и општински, да ће новчани заводи, да ће господа чиновници свију струка и надленггава, да ће сви имућвији грађани, једним словом, да ће сви грађаии и грађанке нрсстонице српске
похитати да својим обилатим материјадним жртвама одмах даду примера осталом Српству. Шабац, његов округ и окодина овог у сваком су смотрењу подесни, да удружење, као што је коло Јахача, тамо треба да онстане и да може да цвета, То смо чули од наши стручњака који се, како у дојакошњем развијању домаћег коњарства, тако и у томе шта би чинити требало, темељно разуму. А у осталом то зна и сваки који је ма и једном нронутова<> тамо дриносавском покрајином. Еле и то је разлогда ничија жргва која у Шабац оде неће тамо безуснешно чамити. Шабац је дакие с' иуно јфава сад упро очи на све Србе а нирочито на нас у пресгоници и с' нес грпљењем чека да види патриотски (>дзив свију нас.
СТРАНЕ ВЕСТИ * Унотреба телеФОпа за хватање Депеша. Како јавља »ћ^а Ргап ^е МП.с упогреба тслеФона з1 ратне цељи ностала је предмет многобројних онита. И заиста, вели, дошло се до тог искуства да је телсФон због своје вавредне осетљивости врло нодесан за хватање телеграФских депеша, јер је за ту цељ нужно да се само иа извесном нростору построји паралелно са телеграФском линијом и једна телсфовска, тс да м сва. изиешћа дознаду п чпто телеФон верно приоп« штава у у све знаке телеграФСког апарата а тиме и тајну денеше. Овај н; чин хватања депеша у толико је оиаснији што се може да изведе и норед највеће опрезности, јер вели, телеФон је у стању да и са повеће даљине од телеграФСке лидиЈе верно повтори свс знаке телеграФске. Међутим, вели исти лист, испало је неком нроФееору аа руком да изнађе начии како да се томе доскочи, а нл име: он препоручује д а се са две тачке по једној линији шал^у одједном две депеше, јер оида теле® >н даје неразумљиву збрку гласова. То би вели у практици било овако: извесиа телеграфска станица откуцала би најпре неку у напред уговорену депешу, и за сво то време, које је нужно да се она откуцава одговора друга станица дајући тајну депешу, те ће се на тај начин доскочити хватању депеша телефоном.
П0Д1ИСТ5.К
ШАЛИ ШАТЕШАТИЧЛР приповетка
(наставак) ,,А Ђоваеи Пико дела Марандола, талијански племић и славан научењак, који је био рођен 1463 а умро 1494 године, внатан и чувен због свога прераног научног изображења, који је у својој 13 години код једне богословске депутадије узвисио своју поштовану породицу и по вратио јој сва њена узаићена добра?" ,,И ви верујете у ту глупу јттн чу?" упита капетан с потсмехом.
„Глупа прича! чудновата историја тога
малог чудовишта/" ,,Та маните се, молим вас!" — ,,А Паскал, који јс рођен 1623 а умро у Па рмзу 1662 године и који је био највећи Франдуски математичар, философ и фи зичар!" ,,А гле! гле! Сви путници и неколико мрнара беху начинили круг кад се искупише око та два научењака, да чују њихов разговор. И Леон је био дотрчао и све врло пажљиво чуо. На једаред капетан га смотри, како се попео на кујну, иа пружсто главу над раменима једне лепе госиође Мексиканке, која је и сама, немајући никаква боља посла, слухпала цео тај разговор у коме се није ни мало разумевала. „Хеј! чујеш! дечко," рече он подругљивим 1"ласом, „хоћеш ли да научиш математику? Ето господин ће да те поучава. Но, дед скочи амо." „0! мој капетане, ја је зеам," одговори радосно Леон. „Смешно/ смешно/" повиче цело друшгво нрснувши у смех и пљескајући рукама, јер су сви то ппо капетан рече
сматрали као оштроумну и лукаву досетку. Али дечко, задивљен тим смехом, скочи у сред друштва, па опет понови са свим озбиљним гласом да зна математику. „Бедни сиротан!" рече капетан, држећи се за трбух од смеха, ,,он мисли да
је реч о векој дсчијој сиграчки.
Леон
хладан и занрепашћен, посматрао је сва лица, па отпоче да се љуги кад је видео да му се свако аотсмева. Међу тим се смех утиша, а капетан победоносно опет га упита: ,,А зпаш ли ти делење?" ,,И миого друго што шта!" одговори смело и ноносну мрнарче. —
(насгавиће се)