Мале новине

НАЈЧУВЕНИЈИ

ПРВА

СКА

МИЈАИЛА М. ЧЕБИНЦА У КРАЉЕВУ израђује од разног српског мермера надгробне и друге разноврсне сноменике стубове басамаке астале чесме и све друго што у овај

посао спада

25—50

ЈЕДМНО СПАСАВАЈУЋИ ЛЕК је противу најжешће зубобоље и свију усних болести: повлашћена водица Др. Ранимира која се може добити у Београду код И. Ранимира зубног лекара, у дрогерији Павла Маринковића и у анотекама: код „Српског Грба," код „Књаза Михајла" на зеленом венцу .V Ваљеву у анотеци г, Ирикелмајера, у Пироту у аиотеци г. М. Протића, у Лозници у апотеци г. С. Тодоровића, у Крушевцу у апотеци г. Кедровића. Цена је означена на свакој Флаши, поред оваког истог жига и својеручног потписа проналаза« чевог; на што ваља обратиги пажњу при куповини. И. РАНИМИР

24—40

зубнн лекар Васина улица Бр. 4.

пенице. Десеом руком је пипала по виду, а левом држала једрило да јој не спадне. По кратком времену степеница пе беше више. Сад је била у неком мрачном, као у гробу, ходнику. Сигурним кораком иђаше Едита напред. У томе се пред њом отворише некаква врата. Слаба светлост једве старе лампе, осветли јој пут у ходнику. Близу лампе неко стајаше. То је био ловац мртваца. У исто време зачу се позната песма Нелина, она опет певаше о Дужду Марину Фалнјерију, о ономе, чија је крв понрскала мраморне стубове на Дуждевој палати. Стари Јакопо отворио је врата, како би ламна осветлила ходник. Едита )ђе у радионицу и збаци једрило. „Светој матери Богородици нека је хвала!" повиче Јакопо склопивши руке. Нела гледаше запрепашћено у Едиту, за тмм скочи и притрчав код ње, клекне. Јакопо затвори врата

,,Сад сте ивбављени, Сињорина/" рече он, а очи му се напунише сузама. ,,Али ко ми је помог; о да нобегнем, добри старче, говори? Ко је писао оне две ц( а дуљице? Ко ми је саопштио ону та јанствену вест?" упита Едита. „Да не бесте ви то, Јакопо?" „Та ви врло добро знате, Сињорина, да ја не знам да пишем," одговори старац. Едита подиже Нелу а пољуби је. „Дакле ви нисче то учинили, Јакопо? Оида реците ми ко је писао оне цедуљице? Ко је отворно врата? Који ми је ?" „Други пут, Сињорина, други нут," прекине јој дам говор стари Јакопо и показа руком на друга врата која беху у радионици. „Ми не смемо дуго да се задржавамо овде. Немамо за то времена! Ми морамо да идемо одавде. Тако вам свију светих, пођнте за мном. Хајдете брже у моју гондолу, јер ви тош нисге сигурни од гониоца." Нела брзо притрчи вратима и отвори их, па сиђе низ мокре степенице које су водиле каналу. Јаконо опомињаше Едиту да се пожури. „Ја никако не могу да појмим све ово

што се са мном догађа!" рече Едита. „Али ипак мислим, шта више уверена сам, да сте ви ту умешани Јакогш!" „Главно је свршено: ви сте снашени, Сињорина, нека је свемогућем Богу хвала за то!" шшуташе Јакопо. „Али сад будите мнреи! Још није дошло све!" Кад су изашли на поље, Јакопо затвори врата од радионице. Нела је била ушла у пшдолу, Јакопо и Едита такође у!)у. Нела и Јакопо одгурну гондолу од степеница, која се брзо изгуби у мраку. Сутра дан у јутру тамничарева жена виде да је отвореи затвор гдз је била Едита.

(наставиће се)

Власвик Мвдкцилн и Кимшшовив

шта »д 4 Мкдрпшд н ч Киштлновте О чилићш вктш1 вр. .1 Одговорјш УРЕДНИК Ђ. Кимннаповиђ,