Мале новине

V

БРОЈ 189 Београд, Уторак 11 Октобар 1888 ГОДИНАI = ' ' ! ' —■ ■ ИЗ/ЈАЗИ СВАКИ ДАН н Ш 11г1|| и пт1г1 « Ш М т цшшјд пре ™ата се шаље М едецидану и К импанови в, ц1 ПГ ~А б|| ЈК II | || | О |Л 11 I™ у Београ Л јг Овжићев_венаа бр. 1 ад годину 8 дин. „''^71' Ш Ш гјг|| ?§р ®®вј Е В уЧЈ р| аЧ| Може ое претплатити и код ивију пошта у Србији на ГмесвцГ 2 2н: III 1Н1 # 1 I 1 1Ј О ? 1 1 1 1» ценГогмса меоечно - 1 дин. Мадси огласи 1.50 п. д. или 5 пара од нетитног реда ^РАБРОЈ ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА шпарабш иилази и иосле нразцива^фц! за свако оглашење плаћа се држ. таксе 20. н. дин. дор*беђи огласи по иогодви*

Од ирвог октобра вастала је последња четврт. Мјлимо своје читаоце да одма сад похитају са претплатом, јер се доцније дешава да нам појединвх бројева, који се распродају нестане а поједини претплатници их траже. Г.Г. нретплатници из унутрашности, могу на најзгоднији начин послати претплату у таксеним маркама преко писма. Од 1. Октобра до краја године стају ,.Мале Новине" 2 дин. Као што ^е већ од 1 окто бра види, узели смо са свим други начин уређивања самога листа, који је много згодвији и прегледнији. Уједно смо увели два подлистка, од којих ћемо у првом доносити увек приповетке најмодернијих приповедача светских као и оригиналне. Сем овога увели смо још многе нове рубрике, које смо увидели да су потребне. Из овога већ, увидеће наши читаоци, да се ми паштимо за све бољу и бољу садржину на и за боље уређење свога, листа; а да би то још у већој мери цостигли, зависиће од броја претплатника. Очекујемо, дакле, од читалаца што бољи и пгго већи одзив, а. ми ћемо се што више трудити да задовољимо све оно што читаоци имају права од нас да очекују, као: добру садржину. тачно излажење, тачно разнашање и т. д. Ре.дакција и администрација „Малих Новина и

КАЛЕНДАР V Православни: 11 Аностол Фидии Католички: 23. Иван Капист Суние излмзи : у 6 сах. 58. м. залази 5 сах. 2 мин. Поспедња четврт 16 у 2 с. 45 м. ноћу. Киша, магловито и ветровито.

Дукат На/)Олеов

К У Р с

5 77 965

П030РИШНИ РЕПЕРТОАР У уторак 11 октобра: п Вештица„ Драма у 5 чинова. — Редитељ човановић. — Ван иретплате. РЕД ПРИМАЊА П0 МИНИСТАРСТВИМА

Мжи. улутратљих дела: Сваки дан нре подн« од 9 н по час до 12. н по иодне од 4—5 часова. мин. иностраних дела: четв к тком од 11—1 часа цре нодне. Минист. војни: сваког дана од 11—12 час. сем недељс и прааиика. Минист, правде: Сваког дана од 9 и по часова до подне. Минист. грађевина: Сваки дан од 11—12 часова пре подие. Мин. просвете н цркв. дела: Летком од 11—12 час. пре подие. Минист. привредс: суботом од 3—5 по подне, Минист, Финансије: Уторником и петком ©д 10—12 пре подне. РЕД ЦЕНЗУРА П0 НОВЧАНИМ ЗАВОДИМА

Прнвниоговаиа народна банка: Понедељак, среда и петак. Београд. кредитни завод: Уторак и петак. Задруга за међусобно помагање и штедљу: Понедељак и четвртак. Српска кредитна банка: Понедељак, среда, петак и субота.

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Збор општииекн. Данас је абор у општини Београдској на коме се има решвти једно животно — пијачно нитање, које је од толико година било предмет непрестане трзавице раздора

међ грађанством престонице. Никако нам није намера да застунамо једну или другу страну, које, као што видимо, хоће очајно да се боре у овом нитању — из које иак борбе јаено се види да се само неколицина хоће да користе. На иротив нами је с^ало до тога, да буду ујамчена права аелокумног грађанства нрестонице, а никако да се задовоље личне и имовие намере појединаца. Познато )е свакоме, даје у целоме све ту решено пијачно питање онако, како то захтевају интереси целокупног грађанства. На пример, норед једне главнс (централне) пијаце свако нредграђе, одкчсно кварт има по једно пијачно место, где се иосведневне потребе намирити могу; а кзме је нотребно што више, тај је принуђен да иде на главну (централну пијацу). И до дамас, бар нами није познато да је се игди појавила оволика и оваква трзавица у томе питању, које се свагда може решити понајлак у корист свеко.иког грађанства. Док код нас пијачно је питање гаузело таквог маха, да се је, у колико нам је нознато из ранијих година, дошло чак н до отвореног непријатељства између грађапства. Крајње је дакле време, да се ово | питање једном за свагда пречисти, јер на жалост, морамо прмзнати, да је ово пмтање од неколико година на овамо ностало ругло Српске престонице — где би требало да се води рачуна о далско важнијим стварима а не о тако незнатном иитању, као што су пијаце. Ми би смо са особитом радошћу ноздравили свршетак ове излишне и посве ништавне зађевице — а још већма би се радовали да се по свршетку тог пи тања обрати већа пажња на оне велике иотребе, без којих наша престоница неможе опстати, као што су: водоводи канализације, осветлење, калдрмисање, подизањесместишта (антрпота) и остале »ажне

установе, у чему смо ми »аостали чак и иза Турака. Дакле и онет велим<|, да ће и гра« ђансгво и саме власти настати, да се једном дође до братског споразума у томе питању, и то ће бити само тако, ако се буде поштовало нраво и нотреба сваког Српског грађанива. У то име желимо сретан завршетак овог немилог нитања и ночетак рада на далеко замашнијам и важнијим питањима једне Европске престонице. * Велики вопцерат. Два три пут смо говорили на овоме месту о великоме концерту, који ће бити у среду 12 о. м. у нросторијама Булевара. Сад нам је већ дошао и сам програм до руку, те не можемо да пронустимо а да не нроговоримо којуречо њему, јер нас је својом ленотом и оЗилатошћу задивио. Међу многим пијесама, истичу се у томе програму иесме нашег млад г певача г. Раје Павловића, које су аа нашу публику нотпуно нове а које је г. Павловић сам прикуиио из народа. Песме су из Босне а неке и из Србије. За тим заузимају видно место у програму декламације г. г. Ј о в * н о в и ћ а и Цветића иесме г-ђе Теодосијевићке. па и све остале тачке, жоје због простора не можемо набројати, јер би крај побрајања морали сваку по на особ похватити. У програму има 17 тачака, све боља од боље. Улазница је 1. динар од особе. И ми верујемо, да ће наше грађанство похитати да се, по овако малену цену наужива у овако леним пијесама а у једно, да испуни једну велику и племениту дужност, помогнувши човеку који треба да се школује. * Одливован. Господина Светозара Николића. власника и уредника „Дневног листа", изволело је Његово Величанство цар турски одликовати великим орденом Нишани-Уфтихар. Као што чујемо, г. Светозар Николић из

ПОДЈШСТМ

!ШИ ЈШЕШЛТИадР ПРИПОВЕТКА (свршетак) ,,А правило друштвено?" „И много друго што шта!" „Но, ие збијај више шалу!" „Ја знам и геометрнју." „Море ти си луд." „Нисам, нисам!..,. Ја знам и трнгонометрију." ,,Где си само могао да научиш име тих великих наука?"

,,Дајте ми какав задатак да решим, капетане, па ћете видети." Сви упру очи на Леона; сви се претворише у ухо. Каиетан, незнајући више шта да мисли, даде томе чудноватом дечку један задатак. Мали научењак знао је да га реши пре но што је протекло 10 минута. Тада се само зачу узвик дивлења. Свако хтеде да загрли Леона и да га обаспе својим нохвалама. Капетан уступи општем одушевљењу, а и сам дода, рекав Леону : ,,Тм више ниси мрнарче, него моје мало крманче." ,,А ја, мој мали пријатељу, ја ти нудим да будеш мој секретар," повиче инжињер, ,,мени је потребан вешт матемагичар." ,,И ја га тражим за себе," рече лепа госпођа Мексиканка потресепа ,,ја ћу му осигурати велики доходак." ,,То је једно бедно снроче без оца и мајке. које ми је његов тутор повершо," одговори капетан, ,,дакле сад морам ја да му будем тутор. „А ја отац!" „А ја, мајка!"

Цело друштво узбуђено дивљењем, одобраваше. ,,Али чији ће најзад бити?" упита један стари седи путник. „Мој!. . . .* Ту реч у један исти мах изусте сва три супарника. ,,Но!'' продужи старац, ,,треба му оставити на вољу да сам изабере своју судбу." „Тако је," понове сви гласови. „Мени је он поверен," примети по ново капетан, „ја одговарам за тога дечка." „Пошто је сирома и без оцаимајке," одговори живо инжињер, „немате се ничега бојати, нико вам га неће тражити да му га вратите." „Доиста је све тако," рече лагано она богата госпођа Мексиканка, После кратког ћутања онај стари путник рече опет: „Нека свако од вас поновн свој великодушни предлог гоме дечку па нека он каже код кога жели да остане." „Ја ћу га начинити подкапетаном и даћу му велику палату." „Ја ћу га уортачити у моје инжињер-