Мале новине

скромнооти није хтео, да му се тај орден прода преко нашег министарства иностраних дела, за то се до сад ништа није ни знало о томе одликовању. Ми му од своје страие честитамо. * СВелике Школе. У недељу ће први нуг почети седниде „Побратимства" дружине ђака на великој шкоди. То ће бити ирви састапак зи ову школску годину и зкелимо им срећан ноч •так, У једном од идућих бројеаа. Дчнећемо дневнн ред за ту седницу. * Фонд за ногноиагање сирогних велккошколаца имао је у недељу, 9. о. м. први састанак за ову школску годину, на дневном је реду биЛ'> бирање ноае управе; кад се управа буде конституЈЈсада донећемо ммена нове управе. Цена хлебу. Уирава вароши Београда, а по иајављеном мишлењу комисије за одређивање дене хлебу решила је да цему хлебу од 17. на 18 нара динарских повиси, који ће се продавати по 20 иара див., сразмерно тежини од 1.111 килогрм. и то од 11. тек. месеца. Нродужен рок. Свакако је наши« читаоцима познато да је одобрењем мин. просвете основана овде виша нар. музичка школа. Појави овој без сумње сваки ће се обрадовати, јер ми до сад такву школу нисмо имали. Нипомињемо чит#ппима даРумуни имају две такве школе, а тако исто и браћа Хрвати у Загребу. Управа те музичке школе нродужује уиис ученика од 15 до 30 Октобра, како би се што већи број јавио. ДОМАЋЕ ВЕСТИ Из 11рокунл.а нам јављ&ју, како је тамо у брзо ночело јако да се залад њава. Нишу, како је овнх дана пичео мраз јак; а у околина Копаоника већ и снег је увелико почео да нада. Истина, сељацга су ноорали њиве св је, али је још доста јееењих послова остало пепосвршавано, а ладноћа је дошла изненада, тако да су многи сељани остали да се ваирежу, да нослове, којима зима шкодитм може, што пре сврше. Осим зиме, вели нам допиеник, да су тамо отпочели да дувају врло јаки ветрови, заппо се мора назмти, да се не би тим распрострла по округу каква год зараза; а и иначе здравље сељана у цслом том округу није баш

најбоље у ошнте узевши. Нарочито је, вели, нужно обратити нажње надлежнима на школе и с^љачку дсцу која зими по неколако дана но школама, код учитеља станују.

СТРАНЕ ВЕСТИ Земљогрес у Боснж. Као што јављају «з Босне, концем прошлог месеца осетио се земљ >т рес у 11, сати 45 минути но подне у војно-телеграФским станиаама код Блазеваћа и Зворнмкл. Земљотрес је био у правцу југа ка северу Одма за тим 1 октобра јављеноје са војпо -телрграФСке станице Прозора да се осетио у 1 сахат 45 минути и»јутра, кпји је са северо-занада ишао на ј го-истов. Ј Дан кров срушио се а вмше здања јако су оштећена. * Приход од турског иоионола дувана. Ириход од монопола дувана и зишао је у аесецу Сеатембру 14000000 гр пга — (нрема 14,500.000 грош. у истом времену прошле године). * Провала облака у Грчкој По најновијим вестима из Грчке, провала облака нанеда је штете жељезнмчкој прузи на 10.000. дипара. Кроз који дан отп чеће понова саобраћај. Између Патраса и Коринта, није нрекинут саобраћај.

х™ 1 ознсза: :ес ТРГОВАЧКИ ГЛАСНИК Сиречвања трквине. Добили смо ових дана иисмо од неколико трговада са Саве у коме се жале на многе недосљедвости које спречавају живљи трговински саобраћај. Ми не доносимо писмо у делини с тога, што се с томе већ много писало, него ћемо само нигласити оно што је ноглавитије. Тако н. пр. Наши трговци примуђени су да доносе робу и шаљу новац преко земунске поште за то што по нашој поштанекој уредби мора више да се плати 0.4 Земуна до Београда но од Хамбурга до Земуна и што за најмањи пакетић ма од к^кве вредности, морате имати орисиналан рачуп, снабдевен са таксеном марком од пола динара и морате нроћи мал не целу царинску нроцедуру; а .о вначи да иропустите нола дана због једног малог пакетића. Н "Згодно јо за трговца и то гаго

држава сада продеје саоју мононолисану хартију за мјен., рачуне и т. д. само па већу суму и то са незнатним нр>центом и тако је остало трговцу или да купи потребне хартије за сто динара или да обтрчи цео Београд молећи да му ко од капита лисга уступи (разуме се по већи повац) неколико рачуна , јер је нродо за 10 динара. робе па мора и рачун да наиише. Могли би још многе такве незгоде да побројимо али »намодаби то било све узалуд, но ми место тога препоручујемо нашим трговцима да се што пре и сложно заузму око установљења Трговачке комор е којој ће бити сем осталог и то један важан задатак да у споразуму са владом отклања све опо, пгго би ишло на угатрб трговине. Наши су трговаи и до сад већ, у випш ранијих прилика, увидели, да писање по новинама нкје накад ништа помогло, сем то што с > је могло за све невоље да изјада; с тога још једН(>м преиоручујемо, што живлие заузимање з,1 установу коморе, која би могла и требала да стече утицаја чак и на законодакство, а тим утицајем створила правилније основе, на којима би ое развила боље трго вана.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК Љеогра Ј, 9. Октобра 1888. (Притворепи). Ноћас су нритворени Василије Бандовић надничар, Антон Вашта калФа шустерски, Јозен Вар1ген, Јован танасијевић ковач, Сава Марковић свирач и Констандин Танасијевић надничар сви због нереда и Сретен Јовановић—Сребрњак скитница због повратка из нрогонства. » (Осуђени), Пресудама полицијским осуђени су: Милан Ивкновић коцкар овд. Стеван Радивојевић из Зајичара Никола Радојковмћ из Јагодине, Јозе® Шмит пиљар из Аустрије, Божидар Стојановић, Стсфпн ЈеФтић надничари и Светозар Стојановић обућар овд, сви због скитњо Ђорђо Тодоровић и Димитрије Теокаидес ис Турске, Свстомир Милезковић из X. Паланке и Лазар Јовановаћ због нечистоће. ХЈ.

РОСВЕТ^.

БЕУ1ЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ УМЕТНИЧКЕ и НАУЧНЕ Новина. Поред много превода из странб књижевности, јавља се чешће у нас и какав орнгинал. У колико се може желети да се наша и онако слабачка књижевност развија, у толико се внше можемо радовати чешћем појављввању оригинала у нашој књижевности јер онн, свакако, далеко су ближи нама по свему, но туђи в страни. Пређе је се много преводило; иојављквале се разне хњижице, па ча и бвблнотеке превода; ну готово никад нкје иокушавано да се издаје какза библиотека орнгмналних радова срп<5ких. Шта је узрок томе ми овде не ћемо доказиватп, тек свакако мисли се да појава такве бвблиотеке неће моћа имати ду1 и живот. Пре су ивдаване разне библиотеке — криминалне, забавне, поучне; сад иалази само „Мали Забавнвк." Но што нас може изненадити и обрадоватв то је појава једне библнотеке. Књижара Аћимовића почетком Новембра почеће да издаје периодичну библиотеку, где ће бити радннцимлађи наши књижевници. Колико је ово посао тежак, то може свако појмити. Ми само можемо чвститати издавачима желећи им да успу, задовољивши онај недостатак у сроској књажевности који се одавно у нас доста јако осећа К к > чујсмо г. Војнсллв Илић књижевник за ту ствар нозвао је г. Јанка Веселиновића, П. Адамова, И. Вукићевнћл и остале млађе књижсвнике српске да то подузеће подномогну својим радовима, на што су некивећ нристали. Ми с нестрплењем чекамо појаву прве књиге н о сваком раду у њој донећемо опширну критику. Ми преноручујемо српској читалачкој иублица да претнлатом потпомогну, ову, до сад, никад не виђену иојаву. Нарочити позив зато иваћиће ових дана. * Из Минхена иишу: Режисер нашег дворског позоришта г. Јоца Савић, добио је позив. пун ласкања, од г. Малера директора пештанске опере, за ангажман. У колико смо извсштени г. Савић је одбио ангажман. 0 овоме Србипу, који је стекао велнког гласа као уметник у страноме свету, рећи ћемо коју више други пут,

ске послове и у имање коЈе се надам од њвх да добијем." ,,А ја му нудим најлепши и најсрећ нији живот. Ои ће имати да се брине само о својим уживањима: богата сам, удовица сам а и без деце сам." „Лепо! лепо!.... но, да видимо.... шта ће да изабере?" повиче свако. Умиљати дечко, уехићен од радости, спусти главу да се размисли, па онда подигнув је онет живо: „Хоћу да останем код господина," рече он, показујући нр стом на инжињера, који се, кад то чу, јако обрадова. Сви се злдиве, јер су се сви падали, да ће он да претпостави примамљиву понуду богате Мексиканке о.сталим двема понудама. За тим га запитају где је и како је могао тако мали да стече толика знања; а ЈЕеон исприча узбуђујућим и дирљивим гласом све њежне неге којкма је био обасут још од свога ран г детињства. После шест година, једнога јутра кац суице осветли својим румено сјајпим зрацима бистре и дивне таласе Француске реке Лоаре видело се како искочи из једног чунића на Шанац (тако се звао део

вароши Нанта који се нротезаше дуж о бале те реке) неки велики младић, леп, го споствен и окретан. То јс био Леон. Он ногаеда свуд у наоколо пуи радости на ту своју милу варош у којој се родио: па се онда упути у стан своГа иакосног, неваљалог и нечовечног ујака. Кад је тамо дошао, нађе га са женом и с троје дечице огрезла у најгрознијој сиротињи и невољи. Кад ујак виде ЛеоНа, јако се понлаши, али му овај племенити младић рече гласом пуним доброте и сажаљења: ,,Нека вам бог ујаче, опрости, као што вам и сам праштам.,.. Ваше тиранско постунање према мени, начинило ме срећним; бог ме је обасуо својим благословом; ја сам стекао својим знањем и радом грдно и леао имање, од кога ћете и ви добити један мали део." Ујак, његова жена и деца с очима пуним суза надну на колена пред овим великодушним и нлеменитим младићем и замоле га а им оирости", што овај и учини. с Француског Љ. В. Ђ.

К Р А Љ И IIА е 0 Ћ

0Л11 ЛОВАЦ МРТВАЦА У ВЕНЕЦИЈ.И РОЖАИ ИЗ ИОТОРИЛ МЛЕТАЧЕЕ РЕПУВЛИКЕ КЊИГА П2ТА ;наотавак) 1110) Едита се сад уверила да има човека, који хоће да је избави и који је тако слободан и дрзак, да дође и у сам њен затвор. Ову тајанствену вест морао је неко да донесе у њен затвор, и то по свој при лици ноћу, кад је она спавала. Али ко беше тај? Никако није могла себи да разјасни овај догаћај. Немирна, и са неким необичним осећа-