Мале новине
— Као што јављају, славни руски сликар Ввсилнје Верешчагин, отишао је у Њу-Јорк, где ће отворити инложбу саојих радова. 5а време овога лета Вершчагин је пропутовао многе аФричке области, те ће своје студије и слике, које Је том ириликом радио, први и\ т изложити у Њу-Јорку. * — Половииом Новембра ове године даваће се прва нрестави у новом бечком бург- театру. У старом позоришту још се држе иробе из тог еовог Шентановог комада: „Коренелије Бос." * — Пре неколико .мана играо се у Брину комад ,Тетка Марија" од Емила Грапиштета. Комад је извиждан. Дешло је до боја и*међу полиције и бринских социалнста.
БИБЛИОГРАФИЈА Уредништву је стигла на приказ : Мади »абавиик. Свеска 5. Излази сваке недеље. Уређује и одговара Стева П. Вндаковић. Садржај: Госиођа Батист, нрича Гија де Мопаеана; Зашто је 400 оставку? ио Француској но-ела Ж. Ј1.; Шоља каве, нричица Емила Валмо-а. Ова је свеска 2д пр. дин.
СМЕСИЦЕ Књижевначва добвт. Колико књижевници срећних народа зарађују на својич снкснма, најбоље ће ншцоказати ово неколико примера. Дима и његов издавалац примпли су само за „Данишера" око пола налиона динара" а Онето« „Ковач" (Ма1<;ге (1е Рогдез) зарадио је до 1 884 године скоро 300.000 Франака. Да наведемо неколико примера ван иозоришта: Дорд Бајрон добио је, ништа више него за четири спева из »ВШМ Наго1<1а-а«, 50.000 д.^јснев »Ба11а Воокћ« плаћен јс 75.000 дин.; Анлвар је добио за целокупно издање својих дела, 1,800.000 динара. Али енглески нисац који је највише и најсјајвије закачио своје издаваоце, то је Тенисон, омиљени песник краљице Викторије, који је умр'о нре неколико годииа;за једав
стих плаћано му јепо 10 *унти стерлинга (250 динара) И тако, његов снев, иначе доста сређан, „беаЉеатз" којм се састоји само из 313 стихова, донео иу је 78.250 диаара, а за „Епосћ Аг<1ет1-а нримио је ништа више до 250,000 Франака. Радници на школској књижевности не добијају ништа мање: речниконксци немвчки Мајер, Брокее н Пијерерс, ностали су милионери; Сакс је добио за пст издања свога немачко Француског а Француско-пемачког речника равно 650.000 динара. Срнски књижевници — који ништа друго немају сем слојих сгшса —добијају за један штамнаии табак, два дана крчења црева, иоред нропалих лактова масних шсшира и подераних чизама. Па зар не креди радити на књижевности?! * 0 Бедуииима. Врло интересантних изеекнћа доноси Француз Хугон о Бедуинама — народу који још готсво скитски живи ио арабијској пустињи. Сва наирезања странаца да »х култивишу на стални жиеот остадоше безуспешиа; онм су се настањивали на иојединим местима, али су носле кратког времена скупилн своје шаторе и ношли даље да лутају. Хугон ирича, како му је иснало за руком да једао илеме, бедуинско нриволе на сталан живот; и то је Једва урадио номоћу њихова вође. Бедуини поштују свог вођу безусловно; што он каже њима је светиња. Хугон се с њим упознао, добро живео, и најзад нриволео га да се са својим племеном стално на једном месту настани. За то им Хугон подиже станове и одмах но уссљењу, дчђе Француз да запита како им се доиада овакав живот по кућама? Вођа бедуински, погледа задовољно кућу евоју: — А, особито добро ово је Бар стока је сигурна. Ја затворим своју стоку уиутра н зверје не може да унутра досне. Хугон га погледа зачуђено: — А зар ви не станујете унутра? Впђа бедуински се од срца на смеја: — 0 господине, како можете држати да ће у тим оборима бедуин да станује кад он има свога коња и шатор!?
ШАУ1А
зишули на ме', Зар још нисте видели магарца?" * Лукавсгво Потноручик у пољској служАн нр> лсзс Ј ја поред једног сељаКп ): Еј, добри нријатељу, да л си видео по зади овог ћошка јелан вид војники? Сељак: (лукаво (-»ешећа с) : Јест , вндео сам, ал® нећу ла ти кижем. * Сретпо регаоње задатка. Учитељ у основној шк<|Ди: „К»лиио остаје, ак<> се десет од десет одузме." — Уче
ницш ћуте.
Учитељ : ,Но, ако ти
ма^и да десет пара, и ти гм изгубиш, шта ти остаје онда у џену?' — Ученик: ,Рупа." * Појаиио. Госаођа: Али човече, где си ку.оио тај кинут? Госаодин: Но, као и свакад код мајстор Глише. Госао^а: Па то је твој ста|)и капут, што сам га нр: и ;сец дл.ча проаала. ГосиоЈин: Н<>, зато је он и рекап, да ми тако лено стоји, као д-а је за мене прављен. *■ Цена јгдне глуиице. Алекеандер Д»ма беше на главној проби једног свог комада. Прва глумица изађе из своје гарлеробе. Она беше у нупој тоалети, покл<>ни му сг смешећм и запита га несгриељкво: „II > госцидине колико ме цените?" — „Хиљаду дииинара." — „Али, моја хаљина сама кошта хиљаду дмнара!" — „Ја сам мислио: са хаљином " одговори Дима смешећи се.
ПИТАДА
Хвалисање. Сељак (који кроз еело јашм на магарцу; међу тим гледлју га многи младићи): „Људи, та шта ст<>
БЕОГРАДСКА Београд, 8 Ок кил 22982 Жита. . „ 15.295 Сувих шљива . „ Шљива нових 236 Брашно фино . —— (Брашно леб. нес . —.— Брашно „ сеј. 2851 Кукуруза стари Кукуруз. браш. 241 Јечам . 3186 Овас ... 371 Раж . — Мекиња . —.— Крчза . 127 Цасуља. 406 Ораја .... 294 Катрана . — Вуне овче . — ПI ит;-Ј пкр
тооар 11 60 28,15. -
8 00 8 7 73 7.5 0 7.50
25 22 25.
71 У) 1) Ћ 77 П П 7Г) П п
428 Коре брезове. 1 860 Креча. . . 6780 Сена . 750 Сламе . . 121 Масти . 1080 Лоја тонљеног .— Сочива . Ђумура. . . — кожа гов. .. 477 Крушака. 4138 Грожђа . . 79 Сира 1560 Свиња .
. 12 3.20 4.50 2.50 110.77,— 12'17,— 85 77,— >1» А«.
ОГЛАСИ
1 ЈОБАНОВ
гп
(1
одчочео је да лечи. Станује преко пута каФане „Златан Крст" нрима болеснике од 1 — 3 но подне. ОБЈАВА А СРЕД 'ГЕРАЗИЈА. у кућ« пр( ђе г. М. Лешјанина а сада мојој имају три квартира за издавање под кирију, два из авлије а један са сокака за новећу Фамилију. Коме треба нека се јави г. Проки Јовановпћу код „Руског Цара." Милош ГлишиА трговац.
лТАН са пет соба са свима у! добностима, и један са 2 сибе 0 у улици два рблана број 35 упитати Стану Милојевић удову мајорицу. 1—3
А САМЦА ИЈ1И 8А ФАМИЈШЈУ без деце од 1. Невембра издајем у мчјој кући на горњем боју један стан нод кирију који садржи три собе једну кујну и собу за млађе и остале потребне удобности Киез Мих. улица бр. 35 За уолове обратити се у дрогерију Др. Ј. Ђурић и Марковић.
4-6
Милева Ј, МарковиИ.
јима, очекивала је шта ће да се догоди после овога. Али се ништа необично ни.је догодило — не дође нико. Она је веколико цута читала загонетне редове на хартији, и труђагае се да разјасни њихово значење, па нестриељиво очекиваше на последице, — али њепо очекивање беше узалудно. Ноћ се опет спусти а нико не дође у њен затвор. Сваки јој сат беше вечаост. Но она је у себи мислила, да ће се обећање по свој нрилици ноћае испунити исто тако, као што је за врема ноћи и хартија донешена у њеи затвор. Она седе на аостељу и реши се да не спава. Сахат ио сахат пролажаше и ништа се не догоди, нико се не нојави. Свуда у целој Дуждевој палати владаше мртва тишина. Мислећи непрестано о ономе, што беше написано на хартији, Едита се наслони на зид. У томе је сан савлада к њеиа глава клону на прса. Она дремаше али тако јако, да није чула кад се — носле н ла ноћи — врата од њеног затвора отворише, и у затвор уђе онај, о коме је она мислила да је Родриго Зепи.
Његови кораци ниеу се чули. Кад је за собом врата затворио, нриближи се постељи, где је Едита седећи задремала. Он гледаше њу дуго, а за тим је ноздрави ликим нагибом главе. Одмах после тога он еиусти нешто поред Едитине постеље, и обазриво без икаквог шума изађе из затвора затворивши за собом врата. Тек што је он изашао на поље, Еди та се трж . Учинило јој се као да је г?еко будио. И ако беше буновна, ипак отвори очи. и гледаше пажљиво иа све стране. Али у затвору беше мрачно, ништа се није могло видит . Едиту обузе неки неодољиви страх. Ни у затвору нити по ходницима није ни шта чулч, па ни кораке стражара није могла да чује. Опет се се/ги оних исписаних речи на хартији. „5а неколико часова ши Кеш дознапш све што ти јв нужно то беше на хартији исписано. Али се није ништа догодило! Нико вије дошао у њен затвор!
Она хтеде да се усправи, но њена вога додирне нешто, што беше поред постеље. Едита се саже — нешго је лежало доле на поду. То беше на оном истом месту, где је јуче нашла ону загонетну хартију. „Ти си опет заспала," мумлаше лагано Едита. „И за то време, док си ти спавала, неко је долазио у затвор! Ето овде нешто увијено лежи на ноду — а гле онет некаква хартија привезаиа! Још је доста мрачно, ништа не могу да раенозвнм. Мораг да чекам док ее сване. Али зашто еам се успавала? Да сам би;>а будна. ја бих дозеала све што се овде догађа." Едита беше већ изгубила стрплење, ноћни сахати беху и сувише дуги. Једва једном поче свануће. Сад прегледа она шта је лежало нред њеном постел.ом, То беше увијено избледело једрило. Са неким чудом посматраше она ово једрило. Шта ззачи оно? За шта јој је донешено ? А хартијг? Она беше нрикачена за је дрило/ Дакле цре свега да прочита шта ]е написано на хартији.