Мале новине

'V

да се врзу око тога, тс&ко и где свадба да се изврши. Држе, да ће се принцеза у Инглеској венчати. Пут дармце Фридрих у Инглеску да је с тим иитањем у свеви. Поговара. се у Дармштату, да -ће кнез Батенберг ово дава путовати у Берлин. * Еојачење у Босни и Херцеговини. У котару сарајевском обављено је новачење 4, б и 6 овог месеца Пр®јавило ое 590 новака. Задржано је 43 новака, од којих 26 Срб ир ;вославнмх 14 Мухамедоваца а 3 ка толика. 7. о. м. бало је новачење у граду Сарајеву. Узето је 24 новакц и то 8 Срба прав елавних, 14 мухамедоваца, 1 католмк а 1 шиаљолски чивутин пријавили су заменнке. * Велики снег. Пишу нам из Станара из Угарске: „Овде је 20. о. м. врло ведика мећава била. Снег је иочео око аолм 5. еати у јутру аадати и падао је све до 9 сати нре подне и тако јако да кад је престао, би је 1,о кућним крововима 10 центиметара дебео снег. Од неколико дана је ужасно ладно у овој целој околици, да ни у сред зиме није ладније и многи су већ ночели грејати. — Ни најстарији љиди не могу д» се ономену, да је кадгод у овој околини снег надао нре Петковаче." * Грозно уиорство догодило се ових дана у Будимиешти. Богага удовица Алжерта Шандова нађена је изјутра у стаау њезином ева у крви и гроз но измрцварен« секиром по глави. Старица је жива нренесена у болницу но није нри свестн, 0 31иковцу нема ни трага ни глаеа. * Нолудео тенор. У посладње вре ме иевао је у позоришту у Турину теиор, по имену сињор Сте®аао Рисби. Пре неки дан невео је Арнолда у „Виљему Телу", но нзненада заболе га иешто у грлу. и он осети да неће моћи одневати виеоки С. У очајању ради тога, нолети у гардеробу те се убије из револвера, који му је пре неки дан дала на дар једна од и »егових љубавница. На столу је оставио своју носетииу, на којој је нанисано: збогом!

ТРГОВАЧКИ ГЛАСНИК Трговнна Клне. Миелећи да је у Европи све и сва, ми готово и не

обраћамо своју пажњу на остаде делове евета. А да има и тамо трговине и индустрије ао себи се разуме. Како индустрија у Азпји нанредује, најбоље ее може видг.ти из званичних извештаја, најаеће државе на свету т. ). Хине. Њена снољна трговина у ирошл< ј 1837.г(|дини своди се на једну милијарду и 146 милиона динара. Она је са својих иијаца више изнеда но што је уиела. Тако је .чд 102 мчдионц ииара више изнеда во шго је у земљу д<»«укла. Извоз је за 624 а увоз за 522 милиоиа дииара учињен, чега досад није било. У тој трговинској К '>-«уникаиији на светским цијаца ма у Кини највише је за иноаеметво одиесено" два иргикЈа, који су главни чиаиоца хинске трго.винске индуе/гри* је а то су С=шла и чај. Тим она снабдева «е самб остале државе у Ачиј« и Евр'-ну, него » све остале дедове света. Само што је нрошле године хииеск-1 чај имао в--лпког конкурента. у чају индиском, кији му је сметао да још боље (Јрође. Осим тих артикала врло су до ">ру прнходњу имали и онијум, нар чито намук и пиринач Порцулани су в.-ћ лочели да усту иу еа евронских ц ам:'рикаи>-ких иијаца, где су главну пролажњу имали нобива их евроиски порцул-ш, којим се врло всштачки имитира кннеско посуђе; а цена му је дадево мања не хинееком. Тргоппн I е намуком стој ■ на ,'ЗДравој нози јер Енгљ-ска наји ће лиФерацији иамупи чини се фином, че према томв и стоји тако добро. А зиа се дн Енглесва, готоао целу Еароиу паиуком снабд. ва Обделовањем св;|ле Хинеска има всћих Деходака, н«>. што европски Фабриканти м»гу својим гвожђем, да добију, и ак > је нотреба гвожђа већа и лиФерације огромније. Свакако Хнна овим може иослужити за углед европској трговинској инл,устрији. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК * Развод брака Краља и Краљице. Званичне новине доносе писмо Ње, гово1 Величанства Краља ун\ћено иа Њ гово Високопребсвештенство Млтронолита и (»дговор овога, којим се разрешава брак. Та акта гласе овако: По државно-правним принципима Владалац неможе нотпасти нод јурмсдикцију никаквих судова, па ни духОвних.

По канонима православне цркве, судску власт имају енархијски еиискоци, и само с» њиховим пристанко*м, и по њиховом наређењу, епархлјске конзисгорије суде, •Архијеиискоа Београдсви није само ецивкои једко епархије, н го је и Митропол.. г све Србије најстарији међу браћом епискон у Краљевини, етарсшина целе духовае хијдрархије •втокФалне иравославие црквс у Краљевини нашој, и по капонима нра вославке цркве, ввши духовии судмја од осталих епмскоиа, Према томе, и. као мароаоиаз8ник Божији, кој« у црквш, и нрема цркви, има са свим изузетни аоложај, Ми смо, носле дугогодишњег триљења у врло несрећном брч«у са сунругом Нам Наталијом, 'л када смо се уверили, да је брачни жи-<от измсђу Нас иостао немогућан. Нашим актом од 12-ог Јуна о. г. обратили се Вашем Високоцреосвештенству са молбом,да Наша света, црква тај даље немогућни брак рнзведе. Отачаствени архијереји изјавили су и Нама личао, и иесмено актом од 21-ог Јуна ов. г. упућеним Нашем Министру цркввних послова, да је 3! решење Нашег брачиог сиора надлеж«н архијерејски сабор, што је и Ваше Вдсок шреоовештенство својој депешом, сунрЈзм Нам Наталији до зн*ња доставмло. Као смеран и одан син Наше свете цркве, Ми смо, 'Нашим актом од 12-ог Јула ов. г. приогали на то гледиште отачаствених мрхијергјп. али смо, као Краљ Србије у истом акгу, означила Наша Владллачка преимућства, и с тога смо захтетали: да се Наш брачни спор раснрави канонским путем, а по канонском нраг.у, које једино за Нас важи, јер за Нас, као Краља Србије, према ус/гаву земаљском, не могу важитм прониси државних закона о личним одношајима. М>ђутим, у седннци АрхијерејскоГ Сабора од 1'3-ог Јула ов. г. оба отачаствена архијереја, који су се ни•смено изјаснилн за н^длежност архиј рејског сабора, гласала су против те надлежности, и за собом повукли в(.ћину Сабора, те је донесена одлука: да су за решавање Нашег брачног снора надлежни обични духовни судови, епархијска и анелаторијска конзисторија. Осем тога и Наша супруга Наталаја, денешом Вашем Високопреосвештенству, енергично је протестовала противу надлежности Архијерејског Сабора. Желсћи да, — и поред толикоголишњег личног трпљења, и норед Н»шн нонуде за измирељ« 1 , којом смо

хтели д» избегнемо развод брака, но коју је гншуду оупруга. Нам Наталија овако нељубавно, некраљевски и нематерински одбила, — дамо још једаа нов доказ Нашега оамонрегорења. Ми смо узели у обзир протест Наше сунруге нротив надлежности Архијерејског Сабора, и актом Нашим од 16 ог Јула ове год. доиустили смо, да се Наш брачни снор спроведе конзисторији енархије београдске, ати смо и у томе акту изречно резсрвисали сва Наша преимућства која устав н закони земаљски иодјемчава|у Краљу и Дому Његовом. Нротивно тим Краљевскмм Цреимуствима , ко ^зиетораја еиархије београдске узела је у ноступак Наш брачни спор по нрочедури, која је завоннма ироиисана за брачнс спорове Наших иоданива, и ако се томе против изречне одребе устава и осталих државних закона Налазећи се, у то доба, из здравствених разлога ван отаџбине, Ми смо похнтали да обуставима тако неиравилну радњу копзмсторије, као м сваку њену даљу радњу по овој ствари до Нашег ним аовратка у драгу Нам државу. Вративгаи се у престоницу Богоданог Нам Краљевстра, и увидевши да сва Наша великодушна иопустљнвост и самонрегорење, кроз толико месеци нису ностигли жељено дејство на супругу Нам Натнлију него сј напротив само послужили, да се од једног породнчног питања Краљевског Њ <м Домп, нчправм о*Лил-на неирилмка аа Нашу државу м народну дшнастију. — Ми увиђамо да је Наша Владалачка дужност, захтеватв од Вашег Високопреосавштенства да силом Богодане му власти, а сходво канонсвим одредбама, уклоии од срнске државе и њене народне дниастије ову онасност, и да разреши на основу канона свете прав-ославне цркве Наш боак са супругом Нам Наталијом. Преноручујући светим молитвама Вашега Вмсокопреосвештанства Нашу Д:.'жаву и Наш Краљевеки Дом, остајемо Наше свете цркве верни и одани син Милан с. р. Краљ Србије Дано у Нашем Краљевском двору у Београду, 11-ог Октобра 1888. Његовом Високоиреосвештенству Архпјехтскопу Веоградском и Митроиолиту Србијс Госнодину Теодосију

бране. Неуморан и грудан рад витешког Краља Милана, тежи једино ва то, да се на срцском огњишту роде Обилићи, Југовићи и осветници Косова. Он хоће да у жеже воштаницу на Косову и да ирслије и окади мученичке кости. Оће да оевеаи Косово н да заогрне краљевским илаштом Стару Србију, а Македонија макар мало и очекала на великог нашег Александра уздање и наду Српства. Госнодо и другови моји! на завршетку ових мојих иеколико речи, које питичу са дна душе моје, загрлимо се и завстујмо се, да братском љубављу и натријотским ножртвовањем истрајемо у овом светом предуз. ћу и да чвршћајући мишице и вежбајући око нотпомогнемо те да наш витешкн и моћни загатитник, Његовог Вели чанство Краљ Милан Први, гато пре оствари српске жеље и велику мисао српску, као њен Богом одређени носилац. Употребимо ову срећну прилику те и Хбраћи Пироћанима честитајмо установу о^вога удружења, са жељом па }е и они сви>јски и братски прихвате и нотномогну у & еном светом задатку. А шре но што прво нушчано зрно о-

бележи ов

«•%) нрви друштвени рад нека и

несма ирослави љегов почетак и ми сви скуна братски кличемо: Да живи наш витегаки моћни заштитник Кј .&» Милан Кви и Његов светли дом! После изговорене ове беседе проламал и су се многобројни узвици сакуцљеног света, Живио Краљ Милан I ви и Његов светли дом. Погато је певачка дружина одневала Краљеву химну, стрелци су се приближили биљезв, одакле ће се нуцати и нотпредседник друштва први пушком објави друштвени почетак рада. Гости и остали многобројни свет што беше дошао на ову двогубу светковину уз песму и свирку одночеше весеље, које је трајало на стрелишту до мркле ноћи. Међу овима било је случајно и неколико сељана из оближњих села, на. кад су све ово видели, нитали су не би ли и они могли да буду у овоме друштву. Један пак од њих кога је ово ретко весеље јако одушевило, рекао је у томео душевљењу: „Смромах сам али би ипак продао 100 ока жита, само да и ја будем друг вашега друштва." Овај случај изизвао је управни одбор на ту мисао, да позовв у попис чланства и моћније сељаке овог округа, те да тако

између њих раснростре гајење ове дивне усганове. Нисмо у стању да опишемо одушевљење присутних, јер оно беше безгранично и у доказ овоме довољно ће бити, дч наведемо само то, да су чак и неке од присугних госпођа и госиођица гађале на. стрелишту. Ето гата може да учини братска слога, братски зајсднички рад, да чак и женскиње својом њежном руком хвата пушку, да докаже да ће Косово, ако је потреба, и у њима наћи своје осветнике. Када је се приблвжавала ноћ, чланови странци са гостима и осталим присутним а праћени песмом наших младих певача вратили су се у варош, где је одмах после тога одпочела илуминација са свирком и несмом и колом народним. Одиста са хвалом се мора нризнати, да је општина овдашња а преко свога председника г. Војина Ћирковића, толико учинила са своје стране, за увеличање ове светковине, да се више неба могло ни пожелети. (свршиће се)