Мале новине

-ј- ТЕОДОСИЈК По бдагодати Светога Духа смирени Еписког Православне Цркве Краљеввне Србије, Архијеписко Београдски и Мнтронолит Србије. Свима синовина свете Саборне и Апостолске Прав:)славне Дркве у Краљевини Србији: мир, очински благослов и поздрављеније. На основу исказа Његовог Величанетва Господара и Краља Србије Милана 1-ог о немогућноети даљега брачиога живота између њега и сунруге Му Краљмце Наталије; после евију од стране цркве дужностно покушаних начина за измирсње брачне несугласице Њихових Величанства, но који су оста;.'и без усиеха; и оа основу заповести богоносних отаца: т4ин8 ЦЛр(к8 хрлнити , л д-клл КоЖ1А пропок-кдлти, узели смо овај важни предмет у озбвљно и зрело раЈмишЉање. И по свестраном иепиту дошли смо и са -и до коначног уверења и убеђења о немогућноети даљега брачнога живота Њихових Величанства. Тако нсто, узели смо у обзир још « евештену н неприкосновену личност Владаоца и Његове династијо, интересе наше свете иркве, као и ивтересе државне, оа, ио не иреложној заиовести Госиода и Сиаса нашег Исуса Христа, датој божественим Апостолима п њиховим прејемницима: вже лц« скажпч на зшли, к8д(тч» сказдно нј н(к(с'кх'к и ежс аци рЈЗр-кшите нд земли, к8дп"б, р^зр-кшжо и нјнекескх-к ; придржавајући се при том још и древног обичаја иравослаине црвво н иодобним иридикааа, ио сиди власти Митрополита афтокефалне црке срнске, Влагословом својим разрешавамо и разводимо брак који је закључен по обредима Нравослав не Цркве, 5-ог Октобра 1875 године, у Београдсквј Сабррној Цркви, између Краља Милана 1 и Наталије рођене Кешко, и проглашавамо да тај брак више неиоетоји. ЕБр. 1247. Дано у двору нашем, у резиденцији наше Архијепископије и Митроиолије српске у Београду, дана 12-ог, месеца Октобра, године 1888-ме но оваплоћењу Господа и Спаса нашег Исуса Христа. | Благословенијс Господње на вас всегда њиње и ирисио и ва вј еки вјеков. Амин. (М. П.) ТЕОДОСИЈЕ с. р.

П0/1ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК БеограО, 10. Октобра 1888. (Притворспи). Ноћас су притворенк. Амет А))абмед, из Арабас^ана; Алекса, Поповић, зидар нз Турске; Момир Марип1«1вић; Богосав Грујић; Драгутин Миљковић; Мијајло Костић ; Тоша Трајковић, обућар Јованча Си иић, касапин; Катарина Петровић. * (Осуђени). Пресудама молицијским осуђени су: Стојан Пр тић, еарадник „Одјека" због опорочаиања власти; Таса Николић, писар за носену иилеж протав полиц. наредбс; 3двиша Протић за неупис слугу; Урош С»шић слуга из Аустрије због скитње; Антон Мијатовић, н '>сач због пијанчења. * (Сароведени суду). Спровелен јесуду вар. Београда на осуду Сима Каванџић, пиљар и жена му Криста обоје због јавне увреде.

ПРОСВЕТ^

БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ УМЕТНИЧКЕ и НАУЧНЕ — Њзгово Всличанство Краљ Ми лан приликом свог бавлења у Бечу подарио је великоч бечком уметнику АдолФу Соненталу крст св. Савс Ка ко је одмах ио том Његово Величанство пошло на пут, то је Сонентал одмах иохитао на станицу, да заблагодари за ооликовање' Том приликом Краљ је изјавио, како му је мило, што јс могао лично унозеати уметниса, коме се је увек дивио на по. зор.чици, и д•; му је мило што га је могао одликовати.

СМЕСИЦЕ Књегиња Долгоруков*. 0 кнегињи Долгоруковој сунрузи рускога цара Ал( Ј ксандра II, пишу париски листови: Кногиња сматра себе као законит) сунругу Александра II, те тражи да је сви као такву сматрају, а то њезвна околина и познаници и чине. Она не само да не избегава разговор о покојном нару. всћ баш хотимице на-

врће на тај разговор, називајући га увек својим мужем. И њезина деца сматрају себе закош-.том децом Александра II, на што су са свим и ов лашћена услед указа Алсксандра II. Најстарији њен син Ђурђ , к^ји сад има 18 година, веом^ је леп м врл*) разбормт младић. Он ће скоро да стуIII« у »етроградску гардијску нуковнију; но он т*ји да ће му бити врло тешко у служби у Ц трогриу, због Његовах чудних ()Дноса сирам садање царске породицу. Она ими још и једну ћер, ко (а је веома лепа, али није баш 'ј -ако. љупка и мила". У осталом односи кне* иње Долгорукове спрам садањега нара Ал, ксннлра III нис баш т«ко лоши, као што ее у онште мисли Цар њој увев каже; „Ти" и зове је просто „Марија", * она њега још простије: „Саша". Њеног сина, садањи цар зове просто ро!-. % Време је љубав. Катуло Мендес, прича у једним оариским ноаина«а ово : „Госиођице? — Госнодине? — Хоћ; мо ли се узети? — Ја еам баш на то миелила! — ... И не изгубише ни часка. И њени и његови родит љи приволеше се, те се у брзо учиичше, све ирниреме Младе госие, и госио ђице, које су дошле на свадбу пису имале кад ни да разгледају даров-, прстење, чипке и т. д. толико је то журно и1пло, јер, заб<>га, младенцима се журило. У нркви је, таксђе, на брзу руку свршено, а десст часова по иенчању већ су младенци сели у влав, да се одвезу у леиу земљу м слввака и почоранаџа. Но већ код прве постаје изађоже из влана, питражише једау собу у гоетионици, иа не дајући ни келнеру времена да наложи ватру, увеше се за руке, загрлише сс и обасушо се иољубцима. Љубили су се, боже, љубили, љј били, љубили јер били су ».ао луди јсдно у друго заљубљени. Стари часовник КаФански, морао се је чудити и крстити шта )е <'вс видео. Сутра дан су се рано пробудили Он је изгледао зловољан & < нн суморна. Он седе у кр^вет и поче да облачи чараиу, иа пешто сс ваустави, зампсли се, погледа у жену, напрћи уста, па ћерсћи: — Душо и ерце моје, баш нешто да ти кажем. — Шта чедо? — гукну она. — Нешто мислим, како би било да се ми раставимо? — И ја сам баш то мислила! — одговори она.

ШАЛА Ђ ачкп виц. Срео се Миладвн са Никодијем; а оба баш су ових дана тако уФитиљили да су стезали кај ш на последњу рупицу — Богати, шта си данас ручао? пита Мидадин. — Ништа! — Којешта! Па добро, а шта ћеш оида вечерати? — Шта? Иа оно шго ми јс остало од ручка/

0ДГ0В0РИ АДМИНИСТРАЦИЈЕ М. М. Јевтићу, гимн. Шдбац. Пиемо примљено; по њему ће се поступити. До краја године стаје два динара. БЕОГРАДСКА

кил

Београд, 11 Октобар 12.00 30,—

23145 Жита. . 18.181 Сувих шљива . Шљива нових 236 Брашно фино . (Брашно леб. нес. —.— Врашно „ сеј. 3972 Кукуруза стари Кукуруз. браш. 1024 Јечам , 6152 Овас . . 393 Раж . . М<: кињ; . Крвда,. 1~ј Иасуља. 337 Ораја . . . . 294 Катцана .

15.

8 00 8 7 75 7.75 7.50

25 22.-- 25,-

лТАН са пет соба, са свима уI добностима, и једае са 2 собе Ц у улици два јиблана број 35 уиитати Отану Милојевић удову мајорицу. 1 —3

ЗА САМЦА ИЛИ ЗА ФАМИЈШЈУ без дсцс од 1 . Невембра издајем у мпјпј кући на горњем боју један стан под кирију који садржи три собе једну к\јну и собу за млађе и остале потрсбне удобности Кнез Мих. улица бр. 35 За услов« обратити се у дрогерију Др. Ј. Ђурић и Марковић.

4-6

Милева Ј, МарковиА.

КРАЉМЦА НОЋИ

вли

ЛОВАЦ МРТВАДА У ВЕНЕЦКЈИ РОНДН ЕЗ ЕОТОРИЈЕ ЖЛЕТАЧНН РЕП7ВЛЕКЕ КЊИГА ПЕТА

(112) саопшти ово иастој-

« НАСТАВАК! Она брзо оде нику. Настојник беше се дао у бригу и није знао шта да ради. Он нрегледа собу, врата ■ браву — али све беше у свом реду. Да небм на себе навуиао одговорност ен се реши да за сада ништа не јавља о бегству Едитином, можда ће доцније бгчта боља прилика за то. Соба буде оиет као и нре затворена. Он се је надао да се неће тако брзо дознати о бегству, јер многи

апсеници буду у затворима знборављени, па гу тако и умру.

XI. Пуста палата. Као што смо видели, Дуждев синовац уверио се да није Краљица Ноћи она женска, која је била на острву Св. Лазара, и која је нашла смрт у морским валима. Док су у Дуждевој палати и осталим круговима тврдо уверени били, да оиа тајанствена женска прилика није више међу живима, Лсренцо Пријули знао је на сигурно ? да удавл>ена није Краљица Ноћи, и са тога се поуздано надао да је она још жива. Све оно, што је до сад сазнао, није могло да га увери о животу Краљице Ноћи. Једног дана, а то је после оне ноћи, кад је Инго Фоскари удесио заверу против Брабантинија, случа.јно намђе Лоренцо на једног човека, од кога сазна за траг Краљице Ноћи. Тај«човек беше огрцани просјак Песари, кога је Лоренцо нашао изме^у стубова Дуждеве налате. Лоренцо му нружи један златан новац.

Просјак му благодарн и нољубн крај његовог огртача. „Свети Васвлије нека вас благослови, Монсињоре!" рече он. „Ви сте свагда милостив и добар ирема мени! Ох, кад бих и ја могао вами да учиним какву услугу!" Лиренцо се замисли. „Па ваљда ћеш моћи, старче," одговори он. „Ти се мешаш свуда, ти просиш свуда, на и чујеш свуда где се и шта се кад догађа?" „Тако је, Монсињоре, ја све чујем што се кад и где догоди/" увераваше га Песари. „Ти знаш дакле да је међу крсташима била једна Сињ^фа, није ли истина?" „Тако названа Краљнца Ноћи? Она је мртва, Монсшворе!" сдговори просјак. „Јесв ли је видео који нут ? унита Лоренцо даље. „Не једном, него више пута, Монсињоре!" „Па где си је то видио?" „На нољу, тамо на крају каналаГранде, у оној нустој налати, Монсињоре! Мислим да је та иалага нрипадала једном из крсташког братства?" „Дакле тамо ностоји каква палата?"