Мале новине
столу приличну хрпу влатног и сребрног новца. У разном кухињском иосуђу и којекаквим кутијама нашла је: 292 дуката и 470 старих „цванцика", а осим тога нашли су паиирне ренте од 2000, 600 и 400 *ор. и штедионичку уложницу на 900 ф. и 64 нч. Пошто се није нигде нашао тестамент нити ма какво писмо у којем би писала коме ће допасти та оставштина, припашће : о свој прилици благо просјакиље Фискусу, к<пи моше бити задовољан са штедњом старе „просјакиње".
3
СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК
— Његово Величанство Краљ благоволео је примити 12-ог т. м. у приватној аудијенцији г. барона Галвању кр. талијанског изванредног носланика, који је Његовом Величанству пре дао писмо Њ. В. талијанског Краља, којим се Његовом Величанству јавља да је Њ, Кр. Височанство принцАма део ступио у брак са Њ. Ц. Височанством принцезом Летицијом. Г. Мин. унутрашњих дела разаслао је распис свима начелствима и управи вар. Београда, у коме вели како од 1-ог новембра овс године почиње важити новоизрађена Фармакопеја за процисивање лекова на рачун државни и општински, и наређује да се по проиисима ове нове Фармакопеје вмају од 1-ог новембра ове године у свему управљати, кад год буду проиисивали лекове на државни или ооштински рачун. Главиа дирекција за грађење и експлоатацију прве српске жељезнице отворила је железничку станицу телеграФСку у Ристовцу. Ова станица овлашћена је на примање и отправљање приватних депеша. Министар народне привреде решио је, да се подвозна цена паробродом Делиградом на вино од Радујевца до Београда епусти од 2 28 дин, на 2 00 динара. Ово вреди од 10-ог тек. месеца. Из нзвештаја начелства окр. врањског, од 8-ог октобра ове године Бр. 7267, министар народне привргле V-
видео је, да од ианађура, држаног 14-ог, 15-ог и 16-ог септембра у Врањи, приход није био толики, колико треба по закону; с тога на основу чл. 3. а с погледом на чл 2. закони о оанађурима од 4-ог Ф <>бруара 1865 године, решио је, да се тај панађур укине.
тин Јакшић, Смма Матавуљ, Милан Савић, Милица Симић, Бранислав Нушић, з остали.
ПОЛК 4ИЈСКИ ГЛАСНИК
ВеограО, 13. Октобра 1888. (Ирцтворени ). Њ>ћас су притворени Живко Живковић слуга из Крушевца' Драгомир Миркокић из Крагујевца, Милан Ђукић из Ужица и Њ-тар Панчев из Турске абог скитње. Живко Јовановић војник због бегства, Марко Јанковмћ тамбураш, Анка Илић из Аустрије због пијанчења и переда; Јовица Лазић из Б. Баште и Радивоје Лекић свитница т ЦрнеГорезбог сумње да су крађу учинили. * (Осуђени). Пресудама полицијским осуђеии су: Сима Цвијановић скитница иа Аустрије због новратка кз прогонства, Стеваи Киш каФ, што је држао отворену каФану, Вогосчв ЂуК1 ћ келнер због опорочавања власти. Петар Јосиновић лађар, због нереда Стојан Ђорђевић слуга због скитње, Јосиф Кунић бравлр што је држао отворен дућан, за време службе, !. Стчјче Трајковић хлебар због нечистоће. ♦ (Иобегао). Драгомир син Миле(»е Гавриловићке, ђак, утекао је пре 4 дама. Стар је 10 год, црномањает, има црне панталоне и дуг црн капут.
Ј ^ОСЈЛЈТА.
БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ УМЕТНИЧКЕ и НАУЧНЕ
У једном од прошлих бројева нашега лиета напоменули емо да књижара, г. Аћимовића од Новембра почиње да издаје библиотеку српских орнгинала. Сад смо у стању јавити да ће у првој свесци исте библиотеке изаћи приповетка јчдна, нашег новијег приповедача Јинка Веселин«вића. Овим се у неколик> доказује да ће библнотека српских оригинала ммати добра одзива и опстанка, за шта нам јшп јамче и имена осталих мхађих књижевпика наших: Јанко Веселиновић, Паја Адамов, Војислав Илић, М ^ лутин И (ић, Милл-
КРИТИКА 2иг ОезсћлМе (1°г аегМасћеп Тћеа^егз. Уоп А(1о1? КапгепћоЈег, \У1еп 1886. Ко зна шта је и колико пасано о нашем позоришту; ко вна што о делу Ј. Милетића, тај ће се уверити, да књига горња наелова, није ништа друго до прост прснис из Мллетићева дела о срнском позоришту. Разлика је овде још само та што нисац укррткб*-' и на дохват говори о постанку и усавршавању позоришта и позоришне уметности у нас, дакле, да је из Малетићеве књиг^ узео мали извод, апи је и тај извод, препис врло рђ; во учињен и уређен. Странац, који би хтео да се упозна исго ријом развића нашег позоришта, неће у ов')ј књи;<и ништа илћи сем бројеве н дане кад се која дружина позоришна основала и месга где се иредставе давале; а процес усавршавања позоришта, па његов утицај на српеко друштво и друштвени живот? А зар и може писац о томе да говори, кад ов не нознаје наше позориште другачије, сем из читања и нричања других људи?!... Досадност набрајања писац је хтео појединим ®разама дазабашури, али му нвје исиало з?< руком, јер ни оие нису чисте од н« логичности. Додајте к томе непотнуно н нетачно извештавање о н»шим драматским нисцима и глумцима, онда ћете сваклко и сами признати да је писцу пре стало до какве сребрне ил златне медаље но до унозна вања страног света са нашим позоринггем, За то ћете и наћи у књи жици како: „аисћ Бг >§опт Вгхас т Ве1§гас1 ћа!; (1аз ћерегћаге (1ез Но1Љга(;ег8 тИ е1пј »еп §и!;еп 8Шискеп ћегешћ г!;." А ко зна у колико овде има истине, и позвавања нашег позоришта и драмских писаца, тај ће се само насмејати, # овом, доста не уљудном „шмајхловању" г. Врзаку, који. свакако, ни сам не верује, да је „(Заз герегоие еш1§еп 8Ш< кеп ћег-1сћ> г4." Да би још боље уверили читаоце, како писац нема ни појма о нашем нозоришту довољно ће бити да још један два примера навелемо: Писац говори како је „неки Н. Ђурковић најпознатије игалијанске оперске арије еа ерпским тскетом за позориште
удешавао. И — додаје — те се арије у целом народу још иеирестано певају. А ако су арије од песамо: „Ој ти циго циганипе*; „на крај шора* и осталих нозор. песама, онда, или талијанске оперске мелодије имају народни српски карактер или писац незна шта и о чему пише. Па сада, кад в' томе додате да писац увршћује Нигринову међу прве и најбоље глумице а Гргурову и не помиње онда можете веровати колико сс неко разуме — у кантар! А тако је исто и са, глумцима: Јовановића и Рајковића поменуо, ваљада, с тога што је 100 пуга о њима чуо а Вачванског Цветића, Ружића, Гавриловића и многе остале заменуо женским „звездама" као гато је Ђуришнћка и Нигринова. Писац је нанисао а једну књижипу о вашој народној пејезији; но о њој ћемо првом приликом онет коју проговорити. У напред можемо за њу рећи као и за ову: Мука је то кад колачар узме да прави цинеле, а ципелар да пече колаче.
СМЕСИЦЕ Иричида вз р»та. Пет стотина људи стајало је тужно и чекало, на *аповест, да их о пет стотана дрвета обесе. Војсковође долажаху непрестано краљу молећи га да им живот ноштеди. Најпосде и сами војници клекоше иа земљу и подигавши руке у вис, мољаху за живот: — Милосг господару, милост! Кр љ им приђе: — Устаните! и свима везаним војницима викну: — Ви ћете да живите; ја вам опраштам, ако се ма само један иа ваше средине јави, који би вас све заменио. који ће за све да ногине. Наступи мртва тишииа. Војници се чисто питајући ногледаху ксиод ока. Нико да изађе нико да се јави. На једанпут ступи напред један прост војник и клекну: — Краљу! ја сам тај! Ево ја ћуза своје другове своју главу да дам, ја ћу за њих да погинем! Краљ се окрену осуђенима: — Устај! рече... а ви јунаци нанред за вашим другом, за вашим војсковођом. разбојника, дође у авлију. Он је водио своју жеау Имару, и обоје заузму место код једног жбуна. „Тарек нам доводи свог роба," рече Бикок и покаже руком на Умба. „Па и твој је роб овде, Имара, Адмирал Млетачке Галере!" За тим се окрене Тареку и упита: бом?-'
,Ти долазиш овамо са туж
„Тако је, харамбашо!" одговори Тарек. „Прислушкивао сам говор мога роба! Велика је срећа што сам тамо био, јер сам чуо како мој роб наговара на бегство твога роба!" ,,3нате ди ви да сте за то заслужили смрт?" упита харамбаша робове. ,,Они то знају, па ипак пркосе нашим законвма," настави Тарек. ,,Ја разумем њихов говор, и дознао сам да су се, већ онријатељили! Они намеравају да б<гају одавде, а мој роб Умбо, он је главни покретач, јер оно што сам чуо, говорио је он/"
ГраФ МираФијоре приђе олиже. ,,Ти се вараш/" рече он достојанстве но. „Није Умбо измиелио план за бегство, ја сам тај који сам га наговарао да бегамо!" Тарек се чињаше да није чуо ове речи и хтеде да удари бичем Умба. ,,3ар не чујеш шта ја говорим?" повиче гриФ МираФијоре љутито и стаде изм^ђу Умба и Тарека. „Он је некин! Ја сам прави кривац! Ја сам измислио план за бегство, ја сам њега наговарао
I"
,,Шга, и ти се усуђујеш да ми претиш маторо псето?" повиче Тарек и извуче велики нож иза паса. То беше грозаћ тренутак. Тарек је хтео да пробурази старца, да му није притекла у помоћ Имара, жена Харамбаше. Она устане. „Натраг!" повиче она зановедајућим
гласом. ,,Да се ниси усудио да дирнеш у моју сонственост! Старац је мој роб! Бикок, харамбаша, мој муж, он ми га је поклонио!" Ситуација се промени. Нико се томе није надао да ће Имара узети у заштиту старца.
,,Сад си чуо!" рече Бикок Тареку, који је непрестано држао нож, готов да га ејури старцу у нрса. ,,Тај роб није твој! Да се ниси усудио да дирнеш и Имарину својину — иначе ћеш бити мртав! Ти знаш која је Имара!" „Онда ћеш ти платити за све ово!" повиче Тарек и спремаше се да прободе Умба. ГраФ МираФИЈоре уздрхта. Он приђе ближе Имари. „Имам нешто да те замолим," рече он бпагим гласом. „Хоћеш ли да ме сасдушаш?" „Говори!"' рече му Имара.