Мале новине

ШАМ Модеран свет. Он јој се куне како је неизмерно љуби, како умирезањом: — Ах госпојице верујте ми, ја немам речи да вам кажем како вас љу бим... — Нематс речи... а новца? * Да се не бране. Госиа: Ви ћете знате салу да виксујете; но могу ли се ја на вас ослонити, да ћете то добро урадити? Виксач. 0 сасвим! Ја сам лане код г-ђе саветников! це иатос тако глатко израдио, да је, чим је на паркет стала, пала и ногу сломила.

Највећа куЈ>а на евету. Из Њу ј< рка икшу, како се у вароши Минеало лису, држави Менесота иочела да зида једна зграда према којој ће двадесетокатне куће њујоршких главних улица да иггледају као кенеци. Ов >м се зградом ио*иње нова архитектура која ће да донесе смртни удар садањим систенима у Америци. Ова иова система је са свим безонасна од удара грома, од лопова и ватре, зида се са мање новца и гарантује бољу издржљивост. ЈАннснњер Бофингтон , творац те системе иећ је, добивши патенат, публиковао план те зграде. Кућа ће имати 28 спратова. За пењање ће бити намештено 12 елевлтора, који помоћу парне машине долазе у покрет и дижу. Комуникацмја тих слеватора слична је жељезничкој и доноси за пола ми нуте човека на последњи епрат. Д<>м ће бити висок 350 ®ати а имаће 728 великих соба које све на улицу гледају. Зграда ћв бити четвороугална, а материјал за сву — гвожђе и камен; дрвена ће бити само врата и прозори. Свака је соба снадбевена гвозденим столицама и осталим потребама које су за украс у соби. Осим свега тога житељи ће имати увек свежа ваздуха. То ее прича о американским зградама. Деде, месече, и ти причај американцима о нашем оспетлењу и калдрмисању! БЕОГРАДСКА Београд, 15 Октобар кил 78556 Жита. . 11.50

7)

Шљива нових

•

7)

236 Брашно фино .

15.-

7)

(Брашно леб. нес .

—.—

П

—.— Брашно „ сеј.

—.—

Т)

16003 Кукуруза. стари

800

л

Кукуруз. браш.

8 —

ЈЈ

4576 Јечам . . .

7'75

п

19073 Овас . . . .

7.75

У)

1016 Раж ....

7.50

7)

— Мекиња. . . .

—.—

Ћ

—.— Краза.

—.—

V

642 Иасуља. . .

25 -

Г)

957 Ораја ....

25 -

»

294 Катрана . . .

25.—

Г>

669 Коре брезове. .

12—

Ђ

28 470 лреча ....

3.20

Т,

44000 Сена ....

4.50

1)

3870 Сламе ....

2.50

1)

121 Масти

110. -

Ђ

1459 Лоја топљеног .

77,—

Г)

.— Сочипа ....

•п

— — Ћумура .

—•—

Г)

— кожа гов

—.—

Ј5

888 Крушака. . .

12'-

П

7879 Грожђа . . .

25.-

П

475 Сира

85--

Г)

9800 Свиња . . .

50.—

■9

— кис. купуса . .

.—.—

Г)

5387 Лука цр. . .

7 00

Г)

571 Лука бела . .

45.-

V

Арпаџика . .

—

ЈЈ

7045 Кромнира

800

П

— Вуне овче

п

— Шишарке . .

РАЗНА ЛИТхА

дит.

26900 Вина црна. . .

18 —

п

200 в бела . .

20 -

п

— Комовице. .

—-—

7)

5500 Ракије меке.

24'—

1)

„ љуте. . .

—■—

7)

Шниригуса . .

Јкући бив. г. М. Лешјанина на теразије а сада мојој има један дућан два квартира. Квартири су један са лица чаршије а други у авлији у засебној кући на горњем боју, за новећу Фамилију. Коме треба нека се јави г. Проки Јовановићу код „Руског Цара." Милош Тлишић трговац.

У ПАРАЋИНУ Израдила је и сложила у свом главном БЕОГРАДСКОМ СТОВАРИШТУ велики избор чисто вунених тканина (штоФова), за мушке јесење и зимске хаљине. Чохе за ОФицирска одела. Покривача — ћебад — од одабране вуне, и у врло лепим бојама и шарама израђени. ЈХених шареница (простирача за патос) вунени 2 3 * до 2 46 метара ширине у раз оврсним шарама и бојама. Изврсних мушких огртача у разним величинама и ценама. Сукна бела, и мрка у разним каквоћама. На захтев шаљемо примерке (мустр?) сваком. За г. г. трговце и кројаче ностоје нарочити врло повољни услови. Стовариште је у улици Кнеза Михаила бр. 13. 15—15

јавља својим ноштованим пријатељима да је иступио из Бавалско Фарбарске радње гос. Косте Петровчћа где је више година као деловођа био, и да }е за себе такову радњу отпочео на углу к^ће госп. Томе Андрејевића преко од коларчетове цивнице. 3—5

♦ ♦ I ♦ ♦ ♦

гг

I. Ш ЈОМИип одчочео је да лечи. Станује преко пута каФане „Златан Крст" прима болеснике од 1 — 3 по подне. ПОД КИРИЈУ

две еоое е кујиом из авлије, издаје ее одма у крагујевачкој улици број 6. 3—3

15.309 Сувих тпљива . 27.„Узми у заштиту оног роба," мољаше старац. Тарек је бесан, кад не може да убиЈе мене он ће убити њега!" ,,То ме се не тиче, тај је роб његов," одговори Имара. ,,Али ја сам већи кривац од њега, ја сам измислио план за бегство," настави старац жалосним гласом. „А знаш ли за што сам то учинио? За то, што имам једну ћерку коју гоне, која је несретна и за то, што се један варалица увукао силом у моју палату, и приграбио све моје богатство. Буди праведна и блага! Срце ми се цепа што ће Умбо, мој друг у робству, остати у рукама бесног Тарека! Откупи га! Одузмв га од тог бесног разбојника!" „Ваш план за бегство није ништа друго, но зидање куле по ваздуху," рече Имара, која беше високог и витког стаса, а сва окићена разним украсима. ,,Ви не можете нобећи! Из Сења не воде никакви нутеви тамо, куда ви мислите! Али ја ћу ипак да исиуним твоју жељу' Тарече, колико захтеваш за твога роба?"

„Није ми за цродају одговори Тарек. ,,Нећеш да га продаш? Добро! Будало, сам си крив што ћеш га изгубити. Твој роб остаје у Бикоковој кући! Сад одлази!" „А шта велиш ти на ово, харамбашо?" упита Тарек дрхтајући од љутине. „Зар још питаш ? Зар ниси разумео шта ти је Имара казала, зар ти то није доста?" Тарек се једва уздржа од једа и љутипе. Умба су му одузели! Дакле није могао да над њим искали своју ненаси тиму мржњу? Он је сад омрзао и Имару зато што не само да му одузима роба, но и пркоси му својим ироничним осмехом. „Твој роб осгаје овде!" рече она. „Добро/ Нека буде!" одговори Тарек позеленивши од једа. ,,Али се чувај од њега и твојега старца са седом брадом који је био Адмирал Млетачке Галере. Они

ће створити црилику за бегство, и тада тешко и теби и нама." ,,Ти си будала кад мислиш да ће они побећи," одговори Имара са презрењем. „Ко може да изађе из Сења? Зар не знаш да је једини излаз у стенама поседнут и дању и ноћу са стражом? А водом, тамо се не може никако!" ,,Мн смо имали ирилике да видимо како нам је један роб нобегао," повиче љутито Тарек. ,,То се више неће догодити!" рече харамбаша. „Сад је постављена стража и дуж. пристаништа, то ви сви знате! Дању не м< же ни један роб ненриметно да се приближи пристаништу, а ноћу, баш и кад би неприметно дошао до воде, не може да иде даље, јер стража чува једини излаз из приетаништа. 0 овој стражи и опрезности Ускока није знао ни Умбо ни граФ МираФијоре. Ускоци су тајно ниредили да се нази на овај водеви излаз. Њима је бкло познато само то, да често ноћу ио једна или цве