Мале новине

Г.ОДБНА I

Ш/!АЗК СВАКИ ц јПГ"а

- н : а годинг 1 ЗА ПО ГОДИК« НА 3 МЕСЕфЛ МЕСЕЧНО . .

8 див. Ф дии. 2 див. 1 двн-

дневни лист за свакога

ПРЕТПЛАТА ОВ ШАЉЕ МВДЕЦИЈАНУ И КИМПАНОВИЋ у Београду Обилићев венад бр. 1 Може се претплатити и код свију пошта у Србијв ЦЕНЕ~ОГЛАСА Мали огласи 1.50 п. д. или 5 иара од петитногред« 10 ПАРА БРОЈ

-ИШ9В и 110Ш НРАЗНИВА за сва«ео оглашење плађа се држ. таК.се 20. п. дин. 8в"ВЕЋИ ОГЛАСИ Ш) ИОГОДВИ"

Од »рвог ^ктобра настала је последша детврт. Жзлимо своје читаоце да одма сад шкхитају са претплатом, јер се доцније дешава да >п«м поједвних «*бројева, који се распродају неставе а поједини цретплатанци их траже. Г.Г. преталатници из уиутрашности, мову на на|згодннји начин поелатги претплату у таксеним маркама преко писма. Од 1- <0ктобра до краја године ст-ају ,,Мале Новине" 2 дин. Као ивро '-е већ од 1 октобра види, узели <емо са свим други наадн уређввања самога листа, кој.и је мног« згодаији и 1прегледниј>и. Уједно смо увели ,два подлистка, од којих ћемо у шрвом доносити увек приповетке )најмодерниј|их прииоаедача свет(Ских као ® оригиналве. Сем о)вога увели смо још многе кове јрубрике, које смо увидели да су иотребне. Из овога ®ећ, увидеће наши читаоци, да ее ми паштимо аа еве бољу и бољу садржину па и ш боље уре|ење свога листа; а да би то јоа! у већој постигли, зависиће од броја нрет платника. Очекујемо, даале, од читалаца што бољи и што већи одзив, а ми ћемо се што више трудити да задовољимо све оно што читаоци имају права од нас да очекују, као: добру садржину, тачно изла.жење, тачно разнашање и т. д. Редакција и адмииистрација _Малих Новина а

»АЛЕНДАР 'Православни; ; 18 Лучмн-даи Петар I 'Кеголички: 30. Клаудије С-унпе излази: у 7 сах. б. зи. ЗЕј[а«и 4 сах. -54 мин. Ж(>8 месед 23 у 0 с. 5(1 м, пре ивдне, Мраз ведро на лено. :« У Р С Дучгат ... ... Г> 76 Вшвлвон , П030РИШНИ РЕПЕРТОАР У ј .уторак 18 Хајдуци. Од Шаика | РЕД ПРИМАЊА ПО МИНИСТАРСТВИМА Мжн. унутрашњиж .дела: Сваки дан нре подшз од 9 и ш »нас до 12. и .ио нодне од 4—5 ча&ова. IV!ин. инострапиж ,деда: четв! тком од 11—1 "чсаса ире нодне. Минист. војни: сваког дана од 11—12 "аа.с. сем иедел»е « 'Дравника. Миипст. лравде: <Ов«ког дапа од 9 и но ■ч&сова до нодне. Мини.ст. ^граЗјевина: \Сваки дан од 11—12 часова ире подке. Мин. нр©:свете и Јцршов. дела: ТТетком од 11—12 ча.с. пре нодне. Минист. шривредс: суботом од 3—5 по подне. Минист, Фижанеије: Уторником и петком од 10—12 пре подне.

РЕД ЦЕНЗУРА П0 НОВЧАНИМ ЗАВОДИМА Привилегована народна -банка: Понедељак, среда и петак. Београд. кредитни завод: ЗГторак и петак. Задруга ва међусобно помагаље и штедњу: Поне•ср-пи 1дељак и четвртак. Српска кредитна банка: Понедељак, среда, петак ■ж -субота.

вгЕСИЕгзвИС

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Нијачно питање На прекјучерањем збору ошнтинском, гласало је свега 476 грађана. Од.ових гласало је 214 за седам пијаца а 262 против, и тако је са већином од 48 гласова решено, да остану само данашње две нијаце.

Водовода. Инжињер г, Смрекер, кога је онш.тина ангажовала за истраживање воде. нашао )е довол>ну количмну в.оде у мокролушкој долвни „беле во*в'", која би се у Беотрад могла лагко доаечЈТи. Дакле вода је нађена, и онда ћемо у скоро имати водоводе. * Жалба. Дознајемо да је од стране неволвко граћ»ка Унрави вароши поднета жалба против абора кој и је решавао пијачно питање. * Из поз©ришта Вечерас су у по зоришту Шилерови п Газбојници а . ;Сам комад је у нас већ доста поанат публици, но вечерашња је нресгава у толико аажна, што су знатне роле у њој новерене млађим саагама ., те заслужује да обрати инте|)ес наше иублуке. Таио Карла Мора играће г. Љ. Станојевић а Фрању Мора г. Ђурћевић. •» Иоиуда. Г. Панта Живкови^, абаџија., поднео је ошнтинском суду повуду, у којој тражи да му општина устуии аемљиште ва „Зеленом венцу" ради иијаце за 25.000 динара а за три године.

Д0МАЂЕ ВЕСТИ

СТРАНЕ ВЕСТИ * Адреса грчком краљу. Поводом предстојећег јубилеја грчког краља Ђорђа закључила је грчка колокија у г Бечу, да поднесе краљу адресу. Адреса је већ израђева, и веле, да је у сваком обзиру право уметничко дел >. 19. (31.) тек. мес. биће у грчкој цркви у Бечу свечано благодарење и молебствије. *Дар мииистру Гирсу. Поводом јучерашњег јубилеја министра Гирса, нредали су посланици и заступници страних сила у Петрограду јубилару почасни сномек у облику златногдивита у стилу Лудвика XV. С креда на дивиту налази се име јубиларево, које је брилијантима окружено; натраг налази се прослави намењен натпис. Дивит почива на подлози од сибврског црвеног јасписа Чиновници минист. снољ. послова предали су својему шеФу дивно израђен албум с цртежима, који нриказују најзнатније моменте из Гирсова живота.

* ДеФраудација у позоришту. Главни коитролор цариског позоришта „ТИеа^ге «Је 1а СгеИе" проневерио је на 100.000 Франака. Представе комада „Патуљак" донеле су толике своте, да је контролор могао проневеру извести, а да се не примети. Нлеменито. Из Шапца нам пишу ј Тек случајно ушло му се у траг. Има дакле, где позлришне касе не пате од суше!

под 14. октобром, да је госпођа Марија Магазиновићка, жена пок. Стеве Магазиновића. саветника, поклонила деци умрлог Васе Јовановића, хлебара из Шапца, 240 динара и дала штедионици шабачкој да им се о нунолеству заједно с интересом и8да. Ово износимо не само што је у опште вредно јавност, већ и каом врло леп нример племенитости коме би многи наши имућни грађани ваљали следовати Ми од своје стране велимо г ђи Магазиновићки, заједно са сиротчом дечицом: хвала!

* Т#

Тефида Ханеи. Принцеза мисирска, најстарија сестра Кедива мисирског а супруга Манжур-паше умрла је ово дана. Била је веома живахна поборница за еманципацију женскиња од несносних обичаја, што на нстоку постоје за жшввг женскиња. Она је се у свему држала обичаја западних. С то1а су јв правоверни мрзнли. Утеху за ту мржњу налазила је принцеза Тефида у привржености европске колоније, што се и при погребу показало.

поджстм

и

I Р Г Д Т И ПРИПОВЕТКА оригинал I.

Огране пролеће — ко је срећнијн него ми, „аргати"?.... Четврти разред основне школе, коме је био учитељ ђакон Илија, беше врло лепо класификован. У првој клупи седели су „Анђели": син окружног начелника, син нреседника окружног суда, протин синовац и син богаташа Мојсила. У другој

клупи беху „ирекрасна деца": поштаров еин, телеграФистов унук, окружног судије пасторак и још два нисарска синчића. Трећу клупу красише ,,красна деца": син преседника општинског суда, још три трговачка синчића и сестрић истог ђакона. Четврта се клуна ионосила ,,добром децом": синчићима омањих чииовника и трговчића. Ни пета не беше баш рђава; у њој су седела „нрилична деца" али „о којој се имало наде, да ће се поправити": махом занатлијски синови. У шестој, седмој, осмој, деветој и десетој било је „ђубре"; дерни синови праља, тестераша, кочијаша, пандура, рабаџија, аласа, амала и других невољника. Они су, поред свога општег надимка, имали још и надимке по клупама. Тако, они у шестој, били су „покућари" и „уље" — према приликама. Они у седмој, просто, „лопови." Они у осмој, „блудници" и „наликуће." Они у деветој, просто, „разбојници." Ми у десетој, у нроклетој десетој — „магарећој," називани смо, управо по годишњим временима. Нреко лета смо били „смрди-бубе," с јесени „аргати," зими „рчкови," а с про лећа, опет „аргати." С десне стране господиновог стола,

поред нрозора, била је још једна клупа у којој су седели „препоручени": близнаци адвоката Максима, лекаров слабуњавко и апотекаров усињеник. У кратко рећи: разред уређен као кошница. Душа ваља, ђакон се прилично помучио, док је ствари довео у такав ред, али је после и уживао плодове свога зноја. У настави, истину говорити, био је прилењ. Да речемо, да се и кад утрудио да сам „слиша" или што ново покаже, то није, већ само: „одавде довде." Ето, то му је, готово, био целокупни наставни рад. А, јест, мора се признати, кад-што је покушавао на табли, али, или је човек отежао и већ зашао у године, или као човек и поборавио, иа тек само мане сунђером. ,,Други пут — вели кроз нос — кад имаднемо више времена." Пажење и „слишавање," беше искључно носао, првих двеју клупа. „Анђели" и „прекрасна деца," све и сва. И пазе и туку прутом по глави, а нарочито по ушима, како им је већ и сам ђакон препоручивао, а по кад-што и истерају по кога од „ђубрета" пред ђакона. — Сагни врат, уљо ! — узвикнуо би