Мале новине

них дела. У конзулату у Битољу је онако као што сио у једном од ирошлих бројева јавили. Са иовога гробља. Данашњи кмет г. Карабиберовић тодико у евојој штедњи претерује, да и сада, када је јака зима наступила, не даје дрва да се нричекаонида на новоме гробљу греје. Не би нам било противно, да он тако штеди са дрвима и у евојој канцеларији, али, како чујемо његова се канцеларија већ месец дана греје. Када чак и служитеља општински имају ирава, да преко целе годиае на ошптинским дрвима кувају каву и пеку „ћулбастије", ваљда онда имају грађани право да се на овој зими у причекаоници на гробљу, на општинским дрвима огреју. * Придодат. Како чујемо, г. Жиберту, нашем поверенаку — делегату код Француске владе за париску изложбу, која ће се држати 1889 год. прадодат је за помоћника г. Драгутин Протић, свршени правник, с којим ће г. Жиберт од сада договорно вршити све послове око заступања Србије на париској изложби. * Дарастос. У петак 28. ов. мес. биће у цркв | сиетога Марка у 10. часова пре иодне четрдесетодневни иараствс, пок. Стевчи Михаиловићу, бив. председнику министарског савета на раеположењу.

СТРАНЕ ВЕСТИ * Иосета. Чувенн доктор филосоФије и ректор универзитета у Риму, Паглијани, изабран је од стране талијанске владе да прегледа разне хуманитарне заводе, које је влада тадијанска наумна да заведе у Риму. Он се већ сада находи у Будим-Пешти и као што се__ чује, рдд 16 да стоницу. * Николај Сергијевић Алеников руски државни саветник и ше® управе кавкаеких жељезница убио се, кад је дознао за незгоду цареву. Веле, да се бојао, да ће бити отпушген из службе, па да је волио умрети, него ту срамоту дочекати. Оставио је, како јављају више иисама, од којих је )едно на цара Ј.лександра адресовапо. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК Јучерање „Српске Новипе" доносе указ, којим се на предлог заступника министра народне прпвреце, министра иросвете и црквених иоскова, постазља: за телеграФисту главне београдске штације, Здравко Рајковић, теле граФиста штације телеграфске у Ваљеву, — по потреби службе. Министар народне првврсде, на основу цравнда о ошптинским поштама, решио је : Онштинска иошта у Врби (пређе Подунавци), срезу краљевском, окр. чачанском , стоји у непосредној вези са државним иоштама Краљево-Трстеник. У иогледу пак вршења службе и иолагању рачуна, опа је придата и потпада под пошту краљевску. Из извештаја начелства округа чачанског, од 8-ог октобра ов. год. Бр. 10114, министар народне привреде увид^о је, да приход од оанађура у Грчки, који је је држан 1-ог, 2-ог и 3-ег октобра сваке године, није био онолики, колаки би ио закону требао да буде ; с тога на основу члана 3. а с погледом на чл. 2. закона о нанађурима од 4, Фебруара 1895 године решио је да се тај панађур укине. Милић Николић, писар друге класе среза лепеничког , у окр. Крагујевач. умр'о је 16-ог овог месеца.

ђа и 42,301 т., оц којчх су 39 пароброда са 38,899 т. Ово је сразмера разних лађа у целокунном товарењу: британска, мало више од 66 ол сто; грчка 10 од сто; аустро-угарска 6 и по ; француска 5 и по; талијанска 3 и по. Све се лађе туже на »оступно оиадање, изузев британске, која показује слабо напредовање. Највећа лађа била је дугачка 300 стона. Минииална дубина реке износила Јв 15 стопа и 6 палаца; али се у реци налазе врлојаке и разнеструје и вртлози, као и сразмерио уски канали , који онет , ако се прошире, могу произвести велики губитак ва дубину реке. Јасно је дакле, да се треба ограничити у величини ових речених лађа.

ПРООВЕТА

ТРГОВАЧКИ ГЛАСНИК

Иловидба по Доњем дунаву 1887 годиие. Интернационачно паробродско двруштво, обЈавило је пре неки лан ове цаФре, што ее односе на шго30/'№|1?$А!р- ТШ ,Г0ЊеМ V ППШТТ. Целокупан број лађа , што је изашао из Дунава у Солину, износио Је 1678, а носио је терета 1.203,683 тона. Први иут је нрошле године прешао преко милијона. Године 1886, бр. лађа био је: 1379 и 9."0,657 тона. Од овога броја, Велика Британија [)ачуиа 720 лађа, сзе парних, и 796 ,330 тона, што долази, у средњу руку, 1106 тон. на једну кађу. За тим долазе , по важносги, грчке лађе, на броју 315, са 122,080 т.; 72 биле су парне еа 1038 тон. Аустро-Угарска је имала 97 пароброла, са 65,088 т.; Италија 50 ла-

БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ УМЕТНИЧКЕ и НАУЧНЕ „Ауетроугарска у речи и слици." У редакцији дела, којв је под покровитељством краљевића РудолФа иод горњим иасловом почело излазити, дошло је до несуглисица. Дело је доспело до краљевине Чешке. Пре неки дан била је седница редакционог одбора, којој је председавао наследник престола кр»љевић РудолФ, и у којој је требало поделити ре®ерате. Но сарадници Чеси изјавише, да се не могу иримити никаквог носла, док сс њвховим тражбинама у погледу држзвоправних односа Чагика према Аустрији не задовољи. 4<си траже, де се о земљама чешке круне, дакле о Чешкој, Моравској и Шлезији уједно проговори, и да се Чесима у погледу издавања оног одељка поменутога дела, где је реч о земљама чешке круне, учине исте концесије, које су дате Мађарима. Веле, да се иреседник краљевић овоме противио, но 'ХЗГЛ Ш17ЛЈЈДЛ1И ОХ

својих захтева. Ствар још није решенл. Шта ће бити и колико је у свему овоме истина — идемо да ви димо.

БИБЛИОГРАФИЈА

Иољопривредпи календар заи.ро сту 1889 годину , са више слика. Издање „Сриског пољоиривредног друштва". Уредио Душан М. Спасић секретаг) тога друштва. Година VII

Садржај је овогодишњег календара: I. Календарски део са расаоредом радова у сваком месецу и бележником за сваки месец... II Чланци: Важност и гајење ражи, од Ђ Важност гајења и поука о гајењу варива у велико, од И. Милавојевића. . . . Поува о сушењу и нреради воћа, од М. . . 0 иретакању и бистрењу вина, од М. Петровића Кратко унуство за грађење и уређнвање стаја за, стоку. . . . Потреба гајења, гајење и уиотреба вужнијих нићних биљака. од С. —С. 0 природном подмлађивању шуиа, од К. Та. III. Белешке: Кад који усев треба жњети? Са»навање тежине говеда помоћу иантљике за мерење. 0 дрљању озимих стрмнина с пролећа К 1«о треба мек/.ње (паспаљ) давати г^ведима. Да осушиш вод-н кромншр. Ц,рвени натлиџани (нарадајз) као лек. Да се смрзнута, јаја могу уиогреби ти. Млеко за жлвину. Да ти се свиње не разболу. Да забележаш кад ће та се свиње ираеити. Да ливаде пре доспу и боље роде. Ср1 Ј дства противу мишева. Да кокошке зими носе. Да сачуваш вариво од птица. Зашто и чиме треба кречити воћке. Уплив ладноће на млеко и њего е производе. Правила при производњи кокошију. Да сачуваш ствари од мољаца. Петро леум против бубашв^ба. Колико може да живи коњ без хране и воде. Врло рана и добра зелена нића. Да сачуваш стакларију да не прска од топлоте. Средства против пролива код телади. Надун и средства нротиву њега. Да кромпир вишо и круинијег рода донесе. Кад треба брати воће за нродају. Да одучиш коња да пе уједа. Да се овце не ноболу од метиља. Да се меео на летн )ј врућини не уквари. Користи од унотребе соде у гаЗАИнетву. Јасенова кора за зелено бојење. Конуновање петлова. Да се хлсб одржи свеж. Сумнор нротиву стеница. Крунач в Ексцелзнор. к Противу крвавица код коња. Да произведеш краставце без баште. Да воће ланша узпц _0лЈП!Ја, ње : рае^д и. По-

грешка при готовљењу меса. Да ее квочка одбије од лежања. Да грашак боље роди. Противу запалења вимена. Противу шуге на свпњама. ... IV Таблице: Податци из рагарства, повратарсгва и ливадар. Податци из сточарства. Податци из шумарства. . Таблице за прптварање старих мера У нове — иетарске. . . V Пошта и телеграф. . . . VI. Ипвод из аравила ,Сраског Пољопривредног Друштва и .

лих дућанчвћа беху јеловим грањем украшеиа а калдрма посуха зеденоО ситом. Око цодне зачуше се звуци трубе зачуше Флауте и добоши. Езех Елханан Краковски држаше се величанствено нл коњу на челу своје регименте, нри уласку у мрачни јеврејски кварт јагелонске вароши. Улице, капије и прозори беху испун>ени хиљадама љубоиитл.иваца, који са радосеим усклицима аоздрављаху иобедитеља, шта више, са кровова пндаше цвеће нред ноге јунакове и раззегаху се усклици, Рабинер га иоздрави бе .-дом, похва лив његову врлину дивним говором. Кад се он нриблнжи кући богатога Жона, стајаше на малом балкону Луна, богато одевена, горда и у триумФу, и добаци му велвки венац, кога ое на сабљи дочека и иоложи на врат свога коња. Не прође за дуго, кад Елханан Краковски и Луна стадоше у јеврејској синагоги пред старим рабинером Мошом, који их благбслови и за свагда сједини. Сваеба би нроведена са нечувеном сјајношћу, при чему се и шаљивчина одликоваше се новим шаљивим стиховима. Наскоро затим узе Елханан свој отпуст.

Једее вечери сеђаше краљица у свом раскоганом салону, држећи у рукама једно велико писмо, које истом отвори. „8сћас1е," мрмљаше она, болно смеше1»и се, „он би илсмићем постао, а временом био би фини дворјанин. 8сћа(1е.-'

с немачког М. Ћ. Д.

К Р А Љ И I [ А Н < > Т, И нли ЛОВАД 'МРТВАЦАУ ВЕНЕЦИЈИ И8 ЕОТОРИЈЕ ' МЛЕТАЧЕЕ РЕПГВЛИКЕ КЊИГА ПЕТА

•АГГЛВЛН )

(124)

Оставите на страну то питање, Си њор Андреја", рече му Јакоио. „Иије тако 8Ло као што ви мислите". За тим благодари рибару и пође са Андрејом. „Хајдмо сад у крчму. Она нређе беше у Манастир. Пређе је тај Манастир слу жип за склониште путника, али од како је нокоГни г (1а® МираФијчре сазидао други Манастир близу Миранске куле, сад је овај стари ностао мрава крчма." „То знам," одговори Андреја. „И да-