Мале новине

лазиће преко Београда сваког понедеоника у 1*45 по аоноћи. * Извлачења обвезница. 3. Новембра ов. год. у 9 сах. аре подне мзвршиће се у миниетарству Финансије извлачење хиногекарских обавезница жељезничких зајмова, и то: XV вучење обаезница пруге Београд-Воаша; VIII в^чеше обавезиица нруге Ниш-Пирот и IV вучеше обавезница пруге Смедерево-В. Шана и Лапово-Крагујевац. Извлачење је јавно.

гјсе-А.СИЕЗ^ИС.

СТРАНЕ ВЕСТИ * Затворена трн Енглеза у БакЈ. Ка^со ,Тајмсу" јављају из Баку-а, затворена су онде ие давно три Ечгиеза: један члан енглеског друштва у Техерану, адруга двојица дописннци „Тијмса* и „Сгандарда", но пуштеви су после неколико часова на слободу За што су били загворени, не јавља „Тајмсов" дописник, шта више, то му је затварање у толико чудноватнје, што су сва троица имала потробне исмраве, а „тајмсов" догшсник заступао је више година свој лист у Иетрограду. Затворени су оног дина, кад је цар Александар приспео у Ваку, те су задржани у затвору, док се насу свршвле свечаности дочека царевог * * Нндерландскн кј аљ на унору. Каошто Јављају из Хагу, краљ лежи на умору. Смрт се очекује сваког часа. * * Католнчка скунштнна у Бечу. Бечки лист „Фатерланд" доноси нозив на католике, који су потнисали најодличнији чланови Фсудално -киерикалне странке у Аустрији, којим се католицл свих земаља и народности хабсбуршке монархије позивају на каголички састанак, који ће бити у Бечу од 14. до 17. ЛепемЛр« п г па састанку ће се расправљати о социалним пи гањима, о верској школи, о нези уставнове и науке, н о диецезној штампи и т. д. * * Нокраден сноненнк. Као што јављају из Монакова, тек што је подигнут, на обали Штарбершког језера, сиоменик несретном Краљу Љу девиту II. а већ је и покраден. С обе стране споменика били су причвршћени краљевеки грбови од туча, који су ноћу отквнути, украђени.

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК „Српске Новине" од 26. Октобра доносе укааз којима ,се на преддог министра иностраних дела, а на осно ву члана 24-ог, закона о устројству министарства иностраних дела и дипломатских заступништава и консула • та Србије у иностранству установ љава: Консулат Србије у Битољу, у Турској. И на предлог министра правде иоставља: у суду окр.Црудничког: з* удију, Стевана М. Пшовића, члана ирве класе управе нар. Београда, по молби. У суду округа крушевачког. за судију, Михаила 3. Јовановаћа, суД И ЈУ суда окр. врашског, по молби. У суду округа ниротског: за судију, Луку С. Вукомановића, секретара четврте кдасе Главне Контроле, по молбн. У Главној Контролш: за секретара четврте класе, Арсенија Вељковића, начелника друге класе среза моравичког, окр. ужичког, по молби. У суду варошм Београда: за писара прве класе: Спасоја Ридојичића ш Живка Милосављевића, државне питомце; за писара друге класе, Стевина Вожовића, пшсара треће класе истог суда; и за пи сира треће класе, Радисава Ф. Радосављевића, правника. И указ којим се на предлог застуцника министра народне привреде министра просвете и црквених послова, цоставл>а »а начелника друге класе рударског оделења министарстза народне привреде, хМихаила П. М.)хаиловића, унравника друге класе уираве народног зајма, — по потреби службе.

ТРГОВАЧКИ ГЛАСНИК

Расннс. Као што чујемо г. Мин. (1)цпаиоајс рНЗШЈЛНО јв Пр КЈучв рлС* пас свима царинарницама у коме јавља да ће мннистарство Финансије од сад од нашег конзула у Солуну добављати и сваки 15. дана објављивати ценс артикала турског порекла на солунској пијаци нарочито кад се оиазе примене тих цена. Даље у том се распису обра4а ц®ринарннцама да се користе тим ценама нриликом царинења турске рубе по врепности и оцени рачуна, које јој декларанти уз робу нодносе. Но м« доносимо овај распис г. министра Финансије ради нашег трговачког све та, јер у колико је он значајан по

наше ц / -'арнице, тим важни)и )е по трговц^, -о ће из њега дознавати цену арти. на солупској пијаци, који се међу лм и код нас троше. Тако, ми смо већ у стању да изнесемо цену извесних аргикала турског порекха на солунској пијаци од 13 о. месеца: Сапун (солун. Фабрикацнја) I квали тета 2 8 |а гроша; II квалит^та 2 1 !* гр; Ш квалитета 1*Ц 4 гр. ока. Сапуп (метел -Фабрик) I кв. 3. гр, П кв. 2% гр. Ш кв. 2 гр ока. Сапун (канд -Фабрик I кв. ЗЧ4 гр. II кв. 2 з и гр. Ш кв. 2 и једна четвртива гр. Сапун (канд чи<«>те сали) I кв. 4 и по гр. II кв. 3 и три четвртшне гр. Ш кв. 3. гроша ока. Зејтин кандијски 4 и по до 4 и три четвргине гроша ока. Зејтин метелански 4 и једну четартину до 4 ■ по гр. ока. Зејтин са Родоса 4 до 4 гр. и 5. и. ока Маслинке ] гр. и 22. паре до 2 гр. и 28 п. ока Лимуиови са Ја®е 9 и по до 10 гр. 100 комада. Лимунови с Кандије 10 и по до 11 гр. 100 комада. Вадема ољуштени 10 до 10 и по гр. ока. Бадеми неољуштени 1 гр. и 25 пара до 1 гр. и 32. паре ока. Рошчићи 17 до 26 пара ока. Леблебије 2 гр. и 12 п. до 2 гр. и 15. п. ока. Лешњици 3 гр. д ) 3 и једна чегврт гр. ока. Смокве у низу 1 гр. и 25. п. ока. Смокве у врећама 1 гр. и 10 п. ока. Алева панрика према квалитету: 3 и једна четвртина до 5 и по гр. ока. Сухо грожђе 1 гр. и 26 н. до 1. гр. и 32 п. ока.

ГШИЦИЈСКИ ГЛАСНИК Вемрад, 26. Октобра 1888. (Крађа) Неиознати лопов ушао је у еобу гостионице „Евроие" где је спавао Павле Михајловић тргов. из Калешевца и украо му капут и прслук у коме је било и банака по 10 динара и два писма упућена на из весне личности. * (Притворени) Ноћас су пртворени: Мклан Гашић слуга из Свилајнца због скитње. * (Осуђени) Пресудама полицијским осуђени су: Жив-о Перишић из А-

устрије због скитње, Радован Демић носач, Панта Велановић кочијаш, Живко Ристић и Јован Јовановић слуге због нереда; Никола Лемајић служитељ због непослушности , Јован Стевановпћ бив. кројач за нечишћени оџак, Живојин Цокић касапин , због неуписа слугу и Жнвка Дабић служавка због крађе. * ено ) Један ђнк нашао је и предао кварту вачарском један рачун Милана Мицнћа бравара од 56 30 д.

ПРОСВЕТ

БЕДЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ УМЕТНИЧКЕ и НАУЧНЕ Ово дана изаћи ће из штамие чувени ронан Жврж Оне-а „Мајлан". Ко је год имао прилике, да чита Жорж Оне-а, и то да га чита у ориђиналу, — на Француеком, мора ће се дивити леиоти његових радова. Ми смо имали прилике да читамо његов „Мајдан" у ориђиналу. Убеђени у његову вредност, можемо га најтоилије препоручити нашој публици. Једино ће зависити од превода. Кад буде из*шао из штампе проговорићсмо коју више о њему.

ИРИВРЕД^.

0 НЕЗИ ВИНА. (Свршетак) Ако бн настала потреба да се иосле отакања вино товари куда на пут, онда је нужно да се пред само транспортовање још једарет преточи; јер иначе талог, који ће се одиста због тресења нри превозу појавити, може вино да замути, и колико тојшко да му побије вредност или цену. Због те особине, коју сумпорни гас или пара има да спречава вреше, и основана је она практика, да шира остане слатка енаква, каква се до бије приликом бербе. Често се по сумпорисању празног бурета, не налива вино у ш' сдмах, в(ћ после извесног времене; у таквом случају. сумиорни гас пошто се разхладв, остаје на дугама и кад се вино у такво буре после успе, оно заудара на сумп ф и има неприј тан мирис и укус. Дч би се ово избегло, буре треба пре наливаша еа вином

XVI. Фра Ђузепо Истог дана рано из јутра приближа вала се каналу Гранде, једна гондола. У њој је седео један кллуђер у сурој Мантији. Он веслаше право тамо где је налата Сенатора Црабантинија. Калуђер беше натакао кукуљицу на главу али тако, да му се лице добро видило. Он није био тако стар. Црна брада покриваше му образе. Његове очн играху као но зетшну. Његов изглед ноказиваше да је од оних пропалих калуђера, који никад не могу далеко дотерати у том звању. Тај калуђер беше Фра Ђузепо. Управљач манастира н крчме ,,код Палме." Манастир је пређе био намењен да се у њему одмарају и ноткрене хаџије, нутници и сиромашни, који немогу да плаћају за нреноћиште. Усљед тога мало по мало негдашњи манастир претвори се у крчму. Фра Ђузепо не беше задовољан са

својим дотадањим животом. Он се љутио на своју судбину, што га је осудила д,а буде вечито гуђ слуга, па је гледао Зна чина, да то јадно стање поправи ма како. Све то изменуло је њега, јер пређе је био велики весељак и светски човек. Сад је постао суморан и неноверљив. Нико га више није видио да се смеје. Нико га није видио да је весео. Он је изгледао да мучи цео свет, а само се брине да задовољи себе, и изврши своје велике планове. Међу тим по изгледу, чинило се да је веома заузет за своју дужност, што је као калуђерима. Гондола нриспе уз степенице које су водиле Брабантинијевој налати. Он је привеже за алку. За тим се испење уз степенице и уђе у палату. Пред улазак стајаше један слуга. Фра Ђузено јави му да има неко важно саопшгење за сенатора Брабангинија. „Монсињор је горе у својим одајнма," рече служитељ. „Хајдете самном горе, смирени оче." Каква разлика беше иамеђу ове налате и некадањег Манастира. У палати беше луксуз а у Манасгиру сиромаштво. Степенице, зидови џ млоги сгубови у налати,

беху од самога мрамора, а у Манаетиру поцрнели зрдови, са којих је леп отпао, степенице од искварених циглља , да је опасно било пењати се ио њима. Ова раскош, што сад виде Фра Ђузепо, ончарала га је. А кад је ушао у нредсобије, мислио је да је у каквом раЈУПошто је слузи казао име, стане п о сматрати раскошно предеобије. Слуга уђе у једну собу. После кратког времена врати се натраг. „Ходите овамо, смирени оче," рече му слуга и уведе га у једну велику салу и ту га остави. Фра Ђузепо од чуда беше чисто ван себе. Богати ћилими, којима је под заетрт, беху <>д саме свиле и кадиФе. Златом и сребром беху украшени стоаови и столице, Један диван са јастуцима од врло богате материје, стајаше на левој страни сале. Где год се Фра Ђузепо окренуо, видео је само раскош, која показиваше да је овај племић нрекомерно богат. Врата на десној страни отворе ое. Горди Брабантино уђе у салу и нозцрави к луђера махнувши десном руком. Он га није нознавао: