Мале новине

дсбро испрати и то хдадном во »>м. Вино добија р^ав укус и тада, к«д у бурету заостану или падну на дн< осгатци од сагоролог суииорног фкти ља или свећице. Некада, због тога, што улију вшиа у себе много сумнорног гаса имају не.фијатан укус, кији подсећа на сумнор; и ако би таква вина имада да се кроз кратко време у .отребе, онда их треба оточити у бурад, која нису насумпорована н то диа или три лута у 15 дана. Пре носледн.ег иретакања добро ће се учиниги, ако с»* вино најире избистри рибљ м бешико« па тек онда преточи. У осталом и без тога, укус на сумиор црестаће сам ио себи преко 3—4 месеца. 1V Вистрење вина. Вистрииа вина, то је једна од најбитнијих и најкужнијих особнна кију свако вино мора да има. И »еукуснија вина изгледају нам рђава на изгледу сами ако нису бистра. Шта више, ако вино вије бистро већ мутно, не само да није за око лепо, већ свакојако није ни добро; јер извесно је да делићи који пливају ио вину више или маше кваре еам укус вина. Махом, вина се сама ио себи избистре кад се никуда не крећу но стоје у нодруму, а то с тога што су делови раанм пали на дно бурета. Међу тим, ти исти делови као нр. бојиа мат< рлја, <јеланчевинаста и стреш находећи се у раствореном стању, почињу да се раепадају, и тада ироизводе нова јединења; која и муте вина. Према томе, неонходно је нужно, да се вино ослободи и од тих материја, што се и чини — бисгрењем. Бистрење је неонходно пужно за она вина, која ће •се разливати у стаклета, јер иначе ако се пропусти и неизбистре вино нро разливања ми ћемо приметити после неколико дана ва дну ставлета малог или стељу, ко'<а ее при иоле малом креташу сгаклета меша еа вивим и размути га. Сем тога, бисгрењем се упиштава код простих, аароЧ:1То, код младих вина горчина и киселина. За бистрење, као што нам је позиато, унотребљују се разне метерије, као пр. рибља бешик туткало, беланце од јајета, танин, сува крв и варено нрављо млеко. За бистрење белог вина, нарочито се од свију срестава највишо и и»јцелисходније употребљава рибља бешика и то на овај начин: За један хектолитар при већој или мањој мутноћи вина, узме се I —2 грама риГ>ље б.шике алм такве, да

је са свим чиста и нрозрачна, па се нотоии у мадој к<1личини виде и ту остави да престојн 24 часа; по том се извади и рукама дотле меси, докле се не претвори у белу масу густу као какво тесто, аа се за тим мете у суд и наспе вода. Каквом лопатвцом треба дотле ову смешу мешати, докде се еа свим не раствори, а кад се то по стигне, онда се вода одлије и на меето ње успе вина и опет меша На 10 грама бешике довољно је усути један литар вина. Ова смеша налије се у вино, које хоћемо да бистримо. После 15—16 дана, вино ће се потоуно избистриги н онда га треба преточити у друго буре. Сува крв , која се но другим државама у трговинама продаје у виду мрког прашка, такође је врло добро срество за биетрење вина. Она се употребљава за бнстрење само белих вина а нарочито оних, која имају више м ње ружичасту боју. Она се приуготовљава на тлј начин, што се успе у нешто мадо вина ту размути и изручи у вино, које се бистри. На један хектолитар довољно је 100 гр.чма суве крви. Танин се употребљава за бистрење оних вина, која су оскудна на танину. На један хектолитар довољно је да се употреби 25—30 грама. Туткало, које оедобија из костију, ин)требљава се за бистрење црних вина. раствори се у врућој води, и у опште, ностуна се са њиме оиако исто као што је казано и код ркбље бешике. Варено кравље млеко особито је добро за бисто њ ■ белих виоа, нарочито још кад се млеку дода мало рибње бешике. Веланце од јајета употребљава се за бистрење црник вина, а то, с тога, што оно нема ту особину да одузима боју; ну, корисно се може да потреби и за бистрење белих нарочито оних, која су стара. Еао како се пригото !'Љава. На један хектолитар вииа узме се једно и по белавце па ее раамути и дода в |)ЛО мало ситно утучење кухињске соли као и хладне воде. После овога кад се све то смеша, добро се размути унраво толико, да се направи од смеше нена, и тек онда успе се у вино. Буре после бистрења вина не сме се затварати врањем пре 12 часа. Чим се је вино избистрило, онда га греба оточити у друго буре; јер у нротивном случају, кад наступе ракнодневиие стеља ће поново замутити вино. Само се по себи разуме, да количина бистрећег среетва зависи од Т' га

у ком је степену замућено вино. Ну, што је нужно знати то је, да се количина ма којег срвства увек увећава, кад се имају да бистре вина. која су добијена од грожђа, које је расло ј сувишној влази и хладноћи, као ш кад је брање било по кишном или у ошнте по влажном времену, а то због тога, што таква вина имају врло мало алкохола и исто тако и танина. Таква вина готово су свагда мутна и с тешком муком се бистренарочито још ако је грожђе било усаед влаге натруло, на је од њега вино прављено.

СМЕСИЦЕ „Тачно извегаће," »1оигпа1 <1еРат« па[)иске новине , имађаху једног донисника, који је имао надимак „Тачан". Једном га уредништво носла, да нрисуствује као извештач нри некој свечаности религиозној, у саборној цркви. Париски архијениекоп . с целим свепггенством , чинодејствовао је на службн. Но, ова је церемонија била заказана тачно за 12 часов.а , у подне. Господин Тачан нође у цркву. У том тренутку изби дванајест. — Но ! рсче овај , није баш тако хитно ; у цркви бар не влада војничка тачност — и сврати у крчму на „партију билијара". Док одигра „једну" нартмју подне у велико превали, а кад је стигао до цркве беше већ два часа. Скочи с кола и уђе у цркву св. Стевана, али осем једног прквењака не беше никога. Он се упутн овоме, који у том тренутку угаси и последњу свећу. — Оће ли скоро отночети служба? запита га. — Отночети? одговори овај; хтели сте рећи, је ди се давно свршила? — Шта, свршила? зар је била дакле ? — Ја бар мислим тако. — Без мене ? Озо питање изненади црквењака. Поче посматрати непознатога од главе до пете , лупајући гла-у, који је то, кад поставља овако чудновато пи„без мене?" — Да, без вас! одговори после адале почивке. Желм ли господин да поново отпочне , пошто он није присуствовао на отојчашњој ! — Кад би то могло бити ! — Хвала, рече црквењак Но . го

сподине замислите да је сад служба, помолите се Богу, иа све једно, као да сте и били. — Све једно! све једно! узвикну дописник као какав очајник! Поновите ми ту утеху, нобожни човече! Све једно, а?.. свеједно! — 0, Боже мој, на јесте. Па, и да сте били, шта би видели и чули, обношење око цркве неколико тропара и јектенија, једну беседу, и то вам је све. — Ах, вш ме повраћате у живот, рече дописник, па брзо седе уз један сто, извади писаљку и хартију, па најпажљиввје поче бележити шта му црквењак причао. Сутра дан „Париске новине" донеше извешће са светковине; али како се изненаднше кад видеше да им се у свему разликује од свнју осталих. — Заиста , рече г. „Тачан", може се мислити Уа је ово истина, што су остале новиае донеле. Ја сам једини присуствовао на свечаности. Моја је беседа једина тачна м истинита. Пошто су моји другови дошли доцније, почеше ме з апиткивати о ономе, и затражише ми беееду; ја им то одрекием, и они „измисле" сви заједно један говор, који им се као што видите, у свему подудара. Такво објашњење госиодина „Тачног" беше примљено с највећом похвалом и одобравањем. Таман се то сврши, кад се на редакциона врата иојави секретар париског архијепископа. Сви помислише, да је послат овамо , да изјави благодарност. Посадише га на столицу. — Господине , рече овај уреднику, принуђен сам да се потужим иа ваш лист, што је управо онједини изопачио беседу његовог Високопреосвештенства, и донео неколико иринципа, са свим противних иравилима свете цркае Христове. Може мислити канво беснило споиаде уредника, против његовог лажног извештача, који платисвојим ноложајем ову „шалу".

БЕОГРАДСКА Београд, 24 Октобар 29485 Жита. . 11.20 65778 Сувих шљива 36' Шљива нових Врашно фино .

кил п

„Ко сте ви ?•' уиита !а иошто је аатворио за собом врата. „Ја сам Фра Ђузепо. калуђер из Манастира близу Миранске куле." „Из Манастира дакле ? Из оног Манастира кога је сазидао покојни граФ МираФијоре, што је ире млого година пропао с а с во ј о м Гал р о м ? " „Тако је, Монсињоре! Ја сам из тога Манастира а у исго време управљам и некадањим Манзстиром а сада крчмом „код Палме." „11а шта вас доводи код мене „Ја сам дознао да ви уцрављаге судбином Млетачке републике! Брабантино се смејаше. Ове речи годиле су му. Одавиа се није видио на и.еговим усаама овакав осмех. „А ко вам је то казао?' рече Врабантино. „Називају »ас регентом, моненњоре! Беле да је у вашим рукама судбина цолог народа. И тако ми Вога, ваш иојав потврђује то мишЈБење! Ја вас не познајем и сад вас први нут видим! 1 ' „Сигурно сте дошли са каквом молбом? 1 • ,,Са мојим садан>им стањем нзасам за-

довољан, Монсињоре/ Али то није узрок моме долаеку. Ја сам дошао да вам учиним услугу. Ја сам одавно изгубио наду да ће се моје јадно стање икад понравити. Има људи, који никад не могу да дођу до бољег живота; а ако теже за тим. То су судбине такве, Монсињоре! Што је некоме намењзно еудбином, то се не

може измееути

,,Ко то зна? Има случајева да се и намењена судбина изменула/ 1 ' , Ја вам доносим једну врло важну в ст, Монсињоре," насташ) Фра Ђузепо. Ја сам нешто особито приметио у крчми ,,код Палме." Мени су казали да ви тражите ону женску са црним покривалом, што је називају ,,Краљица Ноћи." ,,Тако је, Фра Ђузеоо! Ја знам да је она жива, није нропала са Крсташима." ,,Она је сваке ноћи тамо у крчми ,,код Палме." „Днкле у тој крчми?" „ Она обично долази пред мрак , а често и нред зору, Монсињоре!" „Јесте ли је ви видели? Да се не варате, Фра Ђузепо?" „Тражите ли ви Краљицу Ноћи, Монсињорс ?"

„Разу^е се. Врдо ми је млого стало до тога, да је нађем и да је ухватим !" „Онда је то место врло згодно. Ја вам јамчим да ћете наћи Краљицу Ноћи у тој крчми." „То би била велика услуга од вас, Фра Ђузепо! У мојим је пак рукама власт, и ја могу да испуним сваку вашу жељу." „Ја нисам дошао овамо ради награде, Монсињоре , него само да вам учиним услугу. Ако се ренште да дођете пред ноћ у крчму, наћи ћете Краљицу Ноћи тамо !" Брабантино се замисли. „Врло ми је мало познат тај бивши Манастир," рече за тим. „Био сам тамо само један пут, и то пре млого година; с тог се не ономињем какав му је положај." (наставиће се)