Мале новине

грам је одабран. На концерту суделује г. Бабић комичар. Улазаа је цена 1 динар од особе. * Внша женсва швола. Једном смо приликом поменуди на овом месту, да се у вишој женској школи зида нова зграда за I. разр. Дознали смо; даје зграда пре неколико дана готова, но да ће се до 1. Нов. „сушити", а хог ће дана деца отпочети редовне часове. Дангубе нвје више било од два месеца! Но то није нашта; деца су. хвала Богу, млада и здрава, па ће постићи оно што су пропустила, саио с тог, што је — „ради шарења проствете?" потребна сала у више-жен ској школга... з» окретање валцера, тр&мблана, кадрила и т. д. Е, па и то је потребно! А, где би, молимо „женско певачко друштво" држало своје славне „конперте"? Ваља да неће нико дозволити да и жепско певачко друштво ириређује „балове" у великој пивари или на .Булевару,.

СТРАНЕ ВЕСТИ Овације Гледстону. У Бирмингему главном табору Кемберлендових радивала ипглеских овладала је велака уарујаност, што је општинско представништво закључило, да званично дочека Гледстона, који ће на скоро после отварања инглеског парламента стнћи у Вирмингем, да суделује на збору иародне либералне »едерацвје инглеско. Један Ксмберлендов прист.чша напао је због овог вакључка Бирмингемско општ. предста^ништво, јер је грађавство по огромној већини својој противно Гледстоновој полатици. Не ће бити да је са свим тако, док представништво нагиње Гледстону. * • 0 Стенлнју јављају из Лондона, да су неки арапскв трговци нричали, да су оии у новембру 1887. срели Стенлијеву аријер гарду ј близинш Санге. Екснедиција је јако страдала које усљед климатских односа ној е збсг непријатељских урођвника, који не хтедоше Стенлијевим људима никакве хране дати. Стенли се тада надао,да ће до јануара 1888. стићи у Ваде лају. но то се није десило.

ГЛАСНИК

ТРГОВАЧКИ ГЛАСНИК Румелнјске царине. Као што »МопИгиг Опепка!« јављ«, услрд грдних

жалби, које су долазиле из тргов. кру гова, из И Румелије, услед затворених бугарских царина дуж жељез. пруге, тако, да је само остала царина у Херманли, што је јако отежа вало увозно царвнење нз Турске, пошто се само на ис^ој царани могла увоз. роба царинати, то је влада по ништила раније решење, ■ тако су све царине дуж жед.е8. ируге поново отворене.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК БемраО, 27. Октобра 1888. (Притворени ) Ноћас су иритворени: Риста Микић шиекулан г и Милева Митровић због неморална владања и Драгутин Мирков1.ћ кал®а шнкивачки због скитње. * (Стављени аод кривич. истрагу ). Лука Радосављевић грађевинар стављсн је под кривичну истрагу и у пржтвор Јбогдвожеиств*. Тако и Душан Лоаанчи% због ФалзиФиката.

ПРОСВЕТ

БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ УМЕТНИЧКЕ и НАУЧНЕ Дсла Взеволда М. Гаршина. Као што јављају „Руске вједомости", литерар но друштво у Москви намерно је да изда у Декембру месецу дела Гариинова под именом , Поменик В. М. Гар■ мину и . У уметничком одељку, сем слике и гроба његовог биће још 23. илустрација које су израдили г. г. Вегрев, Богданов, Бруљов, Волков, Дубовски Кисељев, Клод, Кондратенко, Крачковски, Критицки, Кузенцов, Лемох, В. Маковски, Милишев Пељнов, Репин, Савицки, Шишкин и Јароменко. Лигеригуриа одб»р- еавтоји ео аз именованих: г. г. Абрамова, Алчевској Жемчужникова, Короменко, Мережовскаго, Минаева, Михај 'овскаго Плешчева, Гл. Усиенскаго, Чехова Чуминој, Шелер, хИчедрина и др. У том иоменику биће и писма И»ана Ссрг^јевића Тургењева Всеволду М. Гаршину. * Иредавање РудолФа Фалба. 0номад је познати научник геолог Р. Фалб у Б^чу држао предлвања о ути-

цају месеца па време. Фалб је предавао у очи 4 нов. (по н. к,1 дакле у очп дана, које је он већ у нанред означио као критичне дане. И заиста је сутра, дан (4. нов.) скоро по целој Европи настуннла »натна мена у кремену. У течају својих разлагања рекао је Фалб да први критични дан нада на 1. јавуара 1889- но н<>в. кал. а можда ћ' 1 се приказа гл всћ 30 дсцембра 1888. год; и то јачом зимском непогодом.

„ЗОРА" литерарно друштво у Бечу. 15 (27) октобра т. год. држало је ерпско акад. друштво „Зора" у Бечу свој први глзвни састаиак Том је нриликом изабран уиравни одбор ва текућу шволску годину, и то: за нредседн-лка Милан Пећанац, правник; за ноднредседника Јован Радивојевић, Вачић, правник; за благајника Петар Јоввчић, медицннар; за књижн*чара Глиша Лазићи, филоз > ф ; за 1-ог тајни ка Војиелав М Суботић, медкцинар; за П-ог тајника Ђорђе Марвћ, медицинар. „Зора" )е стуивла у 28 у годину свог опстанка. По друштвеној одлуци од прогале године прославиће се н* Св. Саау ове шк. год. 2б-огодишњица овог најстаријег ђачког српског другатра. Надати се, да ће „3 >ра* и у овој прилнца наћи доброг одзива К'>д српског народа из свију сриских крајсва ка > што га је и до сада у свакој прилици налазмла. Умољавамо уредништва свију сркских листов*, да одшгампаЈу овај оглас. Председник друштва п 3 ре", Милан Ј. Пе&анац 1-и тајник, Војислав М. СуботиК медицинар.

Кварење вина и начини како да се поправе. Ако се је при прављењу виаа на све могуће околности иазило, то онда без еваке сумње, д>>бивено вино к.оћиће се дуго очувати и још боље дотерати. Алн ако се буду пронустале ■з вида неке мере да употр< бе, као на ир. добро за'!вараше бурета, прегакање бистрење и пдрживањс* Г>у-

рета да буде потпуно пуно, то се онда могу врло лако покварити и вива са најбољом до^ротом. У таквим при1икама купца не познавај)ћи своја вина обично се жале на иродавца, без да помигаљају, да може свакојако бнти и кривица до њих. Деси се случај некада, да се и прш иајбољем неговању ввна, ова по кад кад нпкваре или иодлегну некој болеств, која дође сама по себи и које иестиче само кад се употребе извесна срества. Виводелци влв и сами винари, не знајући околност или уарок, кгјв је изазвао ту промену на вину, ни прммер мутнвћи и покварен укус рачунају, већ као д* су та вина нронала, нк се само еада брииу како ће да их се курталвшу; док међу тнм, иску«ни винар може «ш одмах повратити бистроку и укус само кад разбере уарок, к«>ји је изазвао ту промену и унотреби срества пужна за ионравку. 0 тим срествима ми ћемо сада и да говоримо. Све промене вина, могу у главноме да се иоделе на ириродне и на случајне. Пре долазе или наступају тада, кад су вина нако ваљ* однегована и очуван* у добрим подрумима. А другс онет тада, кад се вина нису неговала како треба, но је пропуштена пека мера или срество да се упоТр( бв. Срества протвв разних болести, које ћемо ниже изложати, у главноме састоје сг у сумн»рисању, бвстрењу и нрегакању. Ако ни ова срества не помогну, онда трсба друга употребити к ја ће се навести. Главније су ове болести: 1) Цикнулост вина или усирЛегавпње. Да 6и се благовремено спречило усирћетавање в«на, нужно је да се ово што чешће ироба. Радн ир<>Г>е, треба узети вино са површине а то с тога, штв уеирћетавање почињс у најгорњнм слојевима вина, ц веома често бива, да сејегорњи слеј вина толико укиселво, да )е постао готово право сирће, док међу тим доњи није се чи мадо ивменио. И ирема томе, чим првметимо, д» је се горњи слој неште укиселио, то ирво срество, којс треба уиотребити, било бв то, да се помгћу мехова или какве натераче, у буре дува те да се чист ваздух даде. Цев од мехова мли натераче добро би бидо, да се чак в у вино завуче; и сирћвтна киселвна, која ветри, взланиће, те ирема овоме и укус а и мирис вина поправиће се. Н* овај начин поправљено вино посгије увек нешто. слабије но што је ирсђс било, а то погливито због тога,

КРАЉИЦА НОИИ

или

ЛОВАЦјМРТВАЦА У ВЕНЕЦИЈИ РСМАН ИЗ ИСТОРИЈЕ ЖЛЕТАЧКВ РЕПУБЈ1ИК1 КЊЕГА ПЕТА

(наставак)

(126)

„Па и то је довољно, Монсињоре. А да неби ногрешили нут, ја ћу метнути једну велику ламну на један прозор и она ће вам служити као путовођа. Само будите пажљиви, Монсиљоре! Пут до крчме врло је опасан! Свуда у околини има бара и житког песка. Ако ногрешите нут и наиђете на житак песак, онда сте пропали, јер живм нећете изаћи одаиде. Не идите другим путем до оним, у коме ће правду бити намештена лампа.

„Добро, Фра Ђузепо, ја ћу назити. Пред ноћ — а свакако кад се добро смрачи, ја ћу доћи. Не жехнм да ме ко опази, и зато ћу доћи доцније. ,,Благодарим вам, Мовсињоре. Ја 1>у вас чекати. Но онет вам кажем, да буде те пажљиви. Држите се само оног правда који вам ноказује светлост од ламне." Фра Ђузепо удали се. Брабантино зановеди једном слузи да одмах оде до страже, где су Жбири, н јави дежурном официру да цред ноћ дође на обалу код његове палате. Млади < фицк [). капетан Рока коме је ова заповест саоиштева, јако се обрадује што му је таква почаст пала у део. Он обнћа да ће тачно у одређено време бити на место које му |е одређено. Пошто је Фра Ђузепо свршио носао код Брабантинија, ои оде у палату граФа МираФијора, Он је младог граФа пре крат ког времена видио блмзу Миранске куле, иа је сад ,ттео да и њега извести о овом важнслл нроналаску. Чмм је дошао у налату јави се слузн, ГраФ је одмах наредио да га пусте ккд њега. Ииго дочека калуђера у своме дивном салону. ,,Ви дакле долазите из оног Манастира

тамо преко? ' унита он калуђера. ,,Како се именујете? 1 ' ,,Фра Ђузепо, Монсињоре!" одговори калуђер, и нриповеди му да он надзирава и у Манастиру и у крчми. „Дакле и у крчми? ' рече Инго. ,,Дужност ми је, Монсињоре, да вам кажем узрок. зашто сам дошао овамо," настави Фра Ђузепо. ,,Вм сте, као син и насљедник покојног Адаирала, нокровитељ садањег Манастира, кога је оп сазидао. Дакле све што се тамо у његовој околипи догађа, треба да знате. Ја имим да вам саопштим врло важну вест." „Говорите!" рече Инго. Она женн са црним покригалом, налази се еад у крчми „код Палме, Монсињоре. Њу вазивају Краљица Ноћи!" Инго слушаше назкљиво. „Женска са покривалом?" речезатим, а очи му се засветлише. „Јесге ли је видели?" „Момак, који у крчми послужује, јавио ми је за њу. Пошто сам ја дознао да високи Савет тројице тражи ову тајанствену женску, ја сам се решио да пазим. Једне ноћи нисам снавао —