Мале новине

(Сароведен суду). Сава Милосављевић скитница ин Дубице чредат је суду варошком на суђење »бог крађе новаца.

НОВИ ТИСА-ЕСЛАР. Из Карлова иишу о интересантном случају „У Веодри чивути ухнатили једно мушко срмско дсте од 14 година, свакако у тој намери, да му живот одузму. Ованим стварма наравчо да се није шалнти, но мора ч^век изв стити се боље, кад о овако чему хоће да пише; с тога сам и вчзао, д ћу штовано уре нпштво и читаоце му доцније известити, шта је у овој ствари, ношто се и сам о њој нодр- бније мнФормишем. Да, наш је свет на ов« стиари, од Тиса-Есларског случаја врло на онрезу, те ако еамо ко шушне у сличној ирилици, хоће одмах и нехотице да баца сумњу на овај народ. иа тако је и овом приликом могло бити, али пошто сам се уверио, како је та ствар текла изнећу је на ви дело. Ђурица Понов стан жник карловски, дао је једина сина свога О^ера од 14 година да служи у неког чивутин* у Веодри. Госиодар овога слушчета слао га је ирошле недеље да га по слуша, те )е слушче једнога дана морало дватринут нролазити покрај Синдгоге. Шахтер са још јодиим ортаком оиазе младог Омера и дозону га у њиов сган, који је неносредн > одмах до Синагоге Дете у Гнзазлвности својој уђе поверљиво у к)ћу у мислима, да ови хоће да што иоруче његовом госнодару, којп је њиове В'.'ре и народности. Кад уђе Очер у собу. а ова га двојиц* опашу нским Кнјишама (веле да је то обичај у њихЈ, па онда га узму један испод једне руке, а други исиод друге руке, па хајд с њим у Синагогу. Кад уђошв с њим у Синагогу, Заб!»авишв за собом врата и одведу дето на место, где је упаљеиа евсћа стајала, а ту на том истом месту доле лежаоје па земљи велики оштар нож. Сад кад је сиримах Омер си пратиоцима својим ириеиео до го|>уће свеће и односно до тога места, они :му зановеде да дуне и д свећу угаси. Сиромах Омер дунуо је два-три нута на саећу, ал иоплашен од велм•ког ножа, који ту на земљи лежаше, тако се уилашио, да није имао ни толико снаге, да дуне и свећу угхси; већ је морао то да >чини један од његових нратиона. Аш 0«ер, <ал

виде угашену свећу, поче врискати и викати, колико га грло доносило, иа како је скоро уз Сичагогу кућа Србина ратара, који се срећом код куће нашао и чуо писку и вриску детињу у Сипагоги, то тај човек дотрчи вилама у руци у Синагогу, и кад виде, да су на њој врата затворена, а ниска детета непрестаје, луии вилама у врата, те на ту луиу шалтер и друг му отворе. Омер, видећи у човеку оаом избавитеља свога упне свом снагом, те раскине кајише, којим је ве ллц био, па беж из Синагоге наноље. Д >шав на улииу, опази кола Арсена Вербакова .из К рлова, који је сусед . ца му, те с њим оде право кући оцу своме, л исприча му све што се с њим догодило Отац детињи, Ђурица Поиов, оде за тим у општинску кућу Карловеку, и јави поглаварству, шта се са њепвим сином мало час десило: поглаваретво пак упути га, да ир'.јаву ту учини код Веодранског погдаварства иошто се тај с учај у тамошњој општини догодио. Да ли је Ђурица тамо какве кораке чинио, није ми познато, али догађај са Омером, доносим овде онак >, како га је он сам ириповедао. А шта је шактер и друг му смерао Са овим дететом, могу бити сам > н<гађања, позитивно се ништа казати не може Ако ствар до суда чође, можда ће се моћи доћи до оравог смера са дететом, — а за сад остаје тајна."

СМЕСИЦЕ Нј оналазач велоципеда. Давно се водила борба међу млађим људима, око питања, ко је пронашао велоципед , Француз илн Ееглез ? - борба V толико страснија што се истакло и ово национално питање. Енглеске вел >цииедисте д казују, разуме се, да га је измислио Енглез, Ф|>анцуске онет , да га је прво наиравио Француз. Разна археслошка истраживања чи њена су ио овој ствари. Један је стари научењак чак доказивао, да је нашао нацртан велоципед на неком сиоменику египатском; али комисиј , што се образовала да то исиита, нађе да то пије би>> ницртан велоципед , већ обичан точнк Други је опет тврдио, да су се Г(>ци возили иа велоципеду, за врем<- тројанских ратова! Но , ту с к р о н а ђ е н ј ■ ј<• алн ст;>ри до; _лгнат >*з седамна

јестог столећа, ио чему се може веровати да је у то време било првих велоцинеда у Францу:кој. У њему се вели : „1690. год. начињена су једна кола, као поштанска , са четири точка, и то два велика и два мала. Момак који је седео иазад, покретао је точкове ногама, помоћу две дрвене подношке. Кола су имала брзину једног пешака и могла су се окретати у еве могуће правце. што је произ>ело, разуме се, огромно чуђење париског света. Мало по мало, нрост и гломазан механизам ових кола нреобратио се у овај данашњи лакши и куд и камо бржи, али тек Француз га је пронашао !

ПИЈ^.ЦА

кил п п Г) Ђ Ћ Ђ П V Г) У) П Г) 1) Т ) п Т) 1» V П 1) Г) Г) Т) % Г) Ђ Г) » Т) л Т) Г) Ђ

БЕОГРАДСКА Веоград, 29 Октобар 12142 Жита. . 10.95 12372 Сувих шљива 22 - Шљива нових —•Брашно фино . . (Брашно леб. нес. —.—.— Брашно „ сеј. —.495 Кукуруза. стари Кукуруз. брага 1043 Јечам . . . 1184 Овас . . 474 Раж . . — Мекиња. . —.— Краза. . 227 11асуља. 54 Ораја. . 475 Кајмака . Коре брезове 85 70 Креча . . 20855 Сена . . 800 Сламе . . 68 Меда . . . Доја тоиљеног .— Сочива . . Ђумура. . 824 Крушака. . Грожђа . . 185 Сира. . . . Свиња . .

— кис. купуса — кожа гов. .. 462 Лука цр. 24 Лука бела . Арпаџика . 7045 Кромпира — Вуве овче — Шишарке

8.50

-.75

130. 3 4.50 2.50 65.-

7.47.50 87-—

7.00 30 8.00 РА8НА ГТИЈ1А 95050 Вина црна. . 200 „ бела — Комовице. 1950 Ракије меке „ љуте. Шниритуса ЦЕНЕ СТОКЕ 1 пар Волова тешки к. 1 П V Г) I V П V 1 пар Крава тешки

дит. 7) Т) Г) п т>

» » п „ Свиње мрша. до „ ЦЕНЕ КОЖАМА 1 пар кожа овчи ....

п Г) 7) Г)

, Јагњећи нови „ Јарећи „ Кавлака . „ Зечији. „ Козији. . .

УВОЗ КЗ А УСТРО- УГАРСКЕ килограма 5100 Брашна. . —*, —.— Мекиња. . — „ —.— Пасуља. . —'„ 666 Шниритуса тишшмттџмнттпшт!!!!!;!

ОГЛАСИ АСТ МИЈЕ ОВИМ ЈАВИти поштов. муштеријама а нарочито становнидима источног врачара и околине, да сам се са мојом вишегодишњом радњом, Вврберском флизерском и хируршком ностојећој на малој нијаци и теразијама, нреселијо у мојој сопственој кући на Енглезовцу до куће Г. министера Чеде Мијатовића, и уједно препоручујем се поштов. муштеријама из околине моје радње за иосао Берберско флизерски и шруршки како у радњи тако и ван ње. Са Особеним Поштовањем Мито ДеликладиИ Бербер, Флизер, СТАН код великих степена на сави од 7 соба, две кујне иеријоницом, и шупом за дрва, издаје се под кирију од 1 Новембра ове год. Еумануда господска улица Нр. 21

К Р А Љ И Ц А 11 0 Ћ И

кл и

ЛОВАЦ 'МРТВАДА У ВЕНЕЦИЈИ рошан ИЗ ИСТОРИЈЕ МЛЕТАЧКЕ РЕПУВЛИКЕ књига пета 1 МАСТАВАКI (128) Лагано уђе у своју собу и намести горећу ламиу на једнн ирозор, као што је било уговорено јасна светлост од лампе буде путовођа Брабннтинију. Сад му се учини као да неко тумара д<-ле ио ходнику. Он слушаше пажљиво. Коради се нису више чули. Фра Ђузепо држао је дошла Краљица Ноћи. За тим јприђе отвореном прозору и гледаше кроз-а-њ. Докле год је његов поглед доирео није могао ништа да примети. На један мах се трже.

Њему ее учини као да неко хода оним ходником, где је била његова соба. И ако беше шум хода врло тих и лак, ипак је калуђер чуо. Ко ли је то, што се тако, готово нечу.јно, шуња по ходнику? Да није случа јно Брмбантино 9 Неко лупне лагано на врата од његове собе. Фра Ђузено брзо се окрене. Врата се отворе врло лагано и кроз њих промоли се глана младог с.лужитеља. „Фра Ђуаепо. •' рече он врло лагано,

„јесте ли будни ?" „Шта ћеш ти овај.

сад

овде?"

упита га

„Ја сам пазио тамо код степеница, мало |час сам чуо да долази Краљица Ноћи!" „А <>д куда ти знаш да је баш она?" „Нознао сам је по њеним корацима, јер од јаког мрака нисам је видио !" „Је ли дошла или је отишла?" „То не знам, Фра Ђузено, али сам сигуран да је она! Да ли да се уверим

]е ли она

„Не, тиме је можеш поплашити. Иди у твоју собу али буди будан. Чим >ш затребаш ја ћу те позвати!" „Добро, Фра Ђузепо!" одговори мла-

дић. Његова глава ишчезе иза врата. Врата се за њим затворе без икаквог шума. „Он ће је наии," рече Фра Ђузеио, пошто је остао сам. „Она му не може побећи. А тиме сам ја учинио велику услугу том моћном човеку. Та услуга донеће ми награду." По кратком времену он седне на постељу и чекаше шта ће да буде даље.

I. Лажна светлост Кад се добро беше смркло, приближи се једна гондола обали и то баш тамо, одакле је пут водио Миранској кули, а не крчми „код Палме." Истина, да се и одавде може отићи до крчме, али ко би туда ишао за крчму, морао би да онкољава око баруштина и житког песка, а због тога овим пу ем ићи, било би сувише дуго. За онога пак, коме ова околина није позната, нут је био врло опасан. Могао би врло лако да залута у баруштине са житким иеском, а ту би му била сигурна смрт. —