Мале новине

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Разрешен. Досадаши сриски иочасни конзул у Трету г. Кабилио , разрешен је од своје дужноств, иохцто је сад тамо установљен стодин конзулат. * Сиоленик Симе МилутииовчћаСарајдије. Касо чујемо неколико наших одличнијих књижевника и научара намерни су да образују отбор за подизање сиоменика Сими Мнлутиновићу-Сарајлију. Веле, да је на ирвом састанку тај импровизовани одбор наитао на врло велику тешкоћу. Решавајући вако да изврше ту своју врло племениту намеру, па кад су се већ у главноме сложили. падне нм наједаред ла намст да се занитају: иа где је гроб Симин? * Збор. Као што чујемо, оиштинско председншптво ће данас сутра издати позив, којом се грађанство позива на збор, ради избора нових одборника и кметова, јер је досадањима овим ме сецом встекао рок. * Из позоришта. Новембра мес ,а бићемо тако сретни, да нам се репертоар украси једним оригиналом, Играће се „Несуђени" комедија у 5 чинова, коју је нанисао Др. Мил„н Јовановић и која је награђена од „Матице Сриске".Ми ово еа радошћу бележимо, јер збиља, крај овакве управе, која сву своју бригу улаже на то, да се што мање оригинала цојави на позорницу, овакав је цојав читав догађај, те га за то и моморамо као вест да донесемо.

>н.е м

СТРАНЕ ВЕСТИ * Пппдаешш оа оротно пзбавље царске породице руске. У Русији покренута је мисао, да се на &»есту х^де се десила позната жељез^ичка несрећа, из које се царска нородица руска унраво чудноватим начаном избавила — подигае лепа црква. Трогакови за грађење те цркве намириће се добровољним прилозима. Веле, да се већ склопио одбор, који ће министру унутрашњих послова гроФу Толстоју поднети молбу, да дозволи куиљење нрилога у помевуту нељ. * Изгреди у Алсаској и Лотарингији, Колико су Немци омражеви још

и ланас у Алсаској и Лотарингији, то се видило поново пригодом војног новачења, које је ово дана предуаето. У Алткирху, кад су повели новаке, покушао је свет да се умипа међу ове. В(»јска немачка хтели је то снречити, но ту наста ужасна вика и ларма, те напослетку поче и камење летити према немачким војницима. На то заповедник војни нареди војсци да пупи пушке те иозва евет да се разиђе, јер да ће војници иначе пуцати, Озбилшији били су изгреди у ИлФурту. Кад је жељезн. воз с регрутима приснео у то место, појури свет пред кола. Војници и чиновници, који хтедоше реда. направити, бијаху ногрђиванк. Официр, који је новаке водио потеже сабљу да се брани цротив света, кији са усклмци „жи вела Француска" нагрну на станицу са које су најзад на силу морали свет уклонити. И у Милхаузну било је изгреда.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК Беогрпд, 31. Октобра 1888. (Иритворени ). Ноћас су притвореви: Димитрије Мил. шевић бунарџија из Аустрије и Марија Мнлошевнћ овд. због скнтње и што сумњива лица арикривају, Двмитрија Ђошић , Катмца Станковић, Марија Марковић и Пстар Војиновић овд. лађар због скитње и пијанчења. * (Осуђени). Пресудама иолицијским осуђени су: Сима Димитријевић овд. каФеџ. и Стојрн Јовановић овд. касапин за неупис слугу, Михаило Матић из Петке, Милан Брадић из Ужица и Велисав Башевић кал®а обућарски сви тројица због скитње и Радојица Савић овд. каФеџија што је држао радњу отворену иреко проиисаиог времена. »—I ———-■ *

(На&но) Ноћае су нађени у улици балканској нет оваца и налазе се при кв. Теразијеком. — Код „Гранд Хотеда" нађен је један собви кључ соиственик нек се јави кв. варошком.

Г1РОСВЕТ ^

БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ УМЕТНИЧКЕ и НАУЧНЕ Др. Еиил Холуб, познати афрички путник и иститизач, лолази идућег

месеца, на позив браће Хрвати, да држи своја предавања у Осеку, 3 гребу, Беловару, Вараждину и Карловцима. * „Разбибрига* Пређе смо јдвилида се овде у Веограду покреће нов ш*љив ллст. Такође смо јавили да ће се *вати „Разбибрнга". Јуче смо добили првв број и из њега смо видели, да ће лист бити непартаичан, д* ће бити за чисту шалу, —разбијање бриге. Одавно Је се у нас осећала оскудица у оваквом листу. —Уредншштво „Разбибрнге" јавља да ће у својим ступцима доносити и родољубне несме, са, жељом да продру у све крајева где се се српски мисли и осећа Да је окакав илустроваии лпст везан с великим материјалвом тешкоћама, појамно је. Наше деФинитивно мишљење о њему не ћемо још рећи, док не будемо имали у рукама више бројева; али инак илусграције му не можемо нохвалити, а оваквом би листу збиља много и много допринеле добре илустрације. Још једнускромпу напомену: шале, које доноси овакав српска разбибрига, не би требале да су преводи разних немачких и Францеских листова.

Нови председиик северо-америчких удруженнх драсава. Ђеаерал Херисон, кандидат реиубликанске странке, која је услед победе ђенералове по ново доспела на владу, рођен је 1833. г. Његов дед сдлчковао се као војсковођа и био је такађер нредседник удружених држава, ио реду девети. Његов прадед, чије име ђенерал носи, био је у реду оних мужева који су познати нод именом оцева отаџбине, јер је и он био потписан на акту, којим је проглашена независност удружених државвг '!еверо-алгеричкчх. Рођен је у Норт-Бен-Охио близу Чинчината. Поште је у родном месту свршио основне лшоле средње у ОсФору, те је за тим у Чинчинату учио правне науке. Није био још ни пунолетан по закону, а зећ га припустише адвокатури. Пошто се одмах оженио, натезао је у прво време, јер кад је отночео адвокатуру добво је (>д оца својега у свс-му 200 долара (600 Фор.) Но ои за то опет није клоиуо. Пресели се у град ИндиЈанопокис, ком је до данас веран остао. Кад је буквуо грађански рат, врбује Харисон по сачету гувернсра Муртна, чету,

којом је сам управљао. Ту брзо аванзује до пуковника. У бнтца код Ресасе* постане ђенералом. Није му било више од тридесет год. Његова спољашност није ни најмање пзгледала по војничку, ади је он за то ипак, био у војника на врло добром гласу као изванредно брнжљнв и правичап старешнна. По свршетку војне ода се поново на адвокатуру и стуни уједно у политичку арену. Догодине 1868. био је он у реиублнкпнској странци као политичар стекио лепа гласа. Уз то је отправљао н звање репортера на највишем државном судишту у Индијанополиеу. Године 1876 буде кандидован за губернатора у Индијани, но нропадне на избору. 1880. изаберу га за савезног сенатора. 1886. изгуби Хернсон то место услед пораза републиканаца у легислатури државе Индијане. Од пролећа 1887. живео је у Индијанополису као адвокат, док га ето не изабраше за председника.

З^.ЕА.ВА.

СМЕСИЦЕ Далн се „огласн" нсплаћују ? На ово нитање одговарају сљедећи Американци, који су од честн милонари и стога у трговачком свету неки аутормтети. — »Мој напредак у нмо вини могу само вахвалнти авонсама* Борнер. — „Пут, који пас богатссву води прелази преко птамие" Барнум. — „Честе и постојжне објаве, донеше ми ово што имам" А. Т. Стеварт. — „Сине, тргуј са људма којн анонсирају, — са овима нећеш никад изгубити" ВениЈамин Фј>анклин. — „К*ко да свет дозна, шта један илн други доброг у соојој трговини има, кад неби ово огласио" Вандербилд. — Из овог горенаведеног видн се, да се огласи исплаћују, или да су се бар у оно доба иеплаћивалк, док није хамишлук светом овладао. У осталом добар и савестан трговац не осв[>ће се на нитковлук нојединих протува, већ даје у јавним гласилнма само оно анонсирати, што Ј*е Фактично сваке препоруке вредно.

ОДГОВОРИ АДМИНИСТРАЦИЈЕ » Др. П. Јов. фотографу. Књажевац. За месец Децбмбар имате да ношљете 1. линар. Сотир ПешиК. крф. Пирот. Паре смо примили, лист вам се шаље.

— Шта видим? рече Алберг: уступан>е летњиковца и земље мелсин^нске. — Једне од мојих. најлепших имаовиеа! викну кнез. — Поклон сте ви сами потписали/ рече Леонолд. То сам исто учинио и са блументалском палатом у корист гроФа Фридрика Новинског. — Каква шала? — То је врло озбил.но. — А шта ће рећи мој нрви ми г *чс ™ар Конрац? — Пре свега, г. Конрад од Блументала није вигае министар.

Ах!

разук

рече

кнез; али

ће

бити опет кад ваша влада престане. — Може бити, јер његово збацивање с владе, објављено у јутрашњим званич ним еовинама основано је на врло озбиљним побудама. — Шта! викну кнез, ви бисте се смели уеудити?.... — До сад су новине разнешене, ви дећете. Упренашћени кеез нареди да му се д'кесу новине, и нрочита ове чланке: „Наредили смо и наређујемо ово што следује: ГроФ Конрад Влументалскм зба-

чее је са свога министарског звања, ли шен својих титула, и бићз иривремено затворен у тврћавици најбуршкој, док се не ио?ово иред суд, којк ће га иеиитати и осудити због велеиздаје. ПроФесор 0борније, нозван шз нрогонства, наименоваа је за ирвога министра хссто г. Блументалског. Командант тврђаве примио је још ноћас заповест да одмах ослободи све политччке кривце." ћа ове речи новине испадоше из кнежевих руку. Конрад, савладан иићем, вије ништа ии чуо. — Није ни то све, наотави хладно Леоиолд: ви сте нама свима овде ставили на раеположење сва места, достојанства и милости. Зар није са с.чим нраведно? Ова су господа играла врло велику игру с вама. Да вас је еудбш „ начинила краљем, ноћас би их њихови потниси, онако на памет дати, могли скупо стати. Хвала нек је мудром уређењу Блументаловом, сваки је од нас заложио и своје имање и св >ју слободу, јер би с том хартијом било лако створити од свију и распикуће и људе и бунтовнике и завереник,,,... Не кривим вас, кнеже, већ сам увидео замку Конрадову, и осветио сам му се.

— Несретниче се и ја осветити.

викну кнез Али ћу Нека се затвори, нека

се одвуче у затвор !... Сва његова крв!... — Дозволите, кнеже, одговори Леонолд ево нечивређесог укчза иотнисаног вашом руком. Разјарени кнез шчепа указ и испена га У том се трену :у пријави начелаикстраже. Долазите како ваља ; затворите ми озу издајицу! рече му кнез. — Разумем, св^тлости, одговори каиетан ; дошг. ј сам овде да извршим вашу вољ/ и да затворим г. Блументала. Ево хартија нађених нри нретресу његовог стана, као што сте ви наредили. Ове хартије обелоданише најгрозндје завере иротив Најбурга и његовог поглавара. Освану дан. Са улица допираше аелика вика, а бурн« усиици одјекиваху но дворцу. — Шта је то ? заиита кнез. — Ваш народ, који је мало час ирочитао новине, одговори Леогхолд. — Заиста, рече кнез, са свнл срећан сад први пут слушам ову музшгу... Но додадс, богојављенски ће колач начинити ове године да се дуго ирича о њему. М.