Мале новине

■

хтхтт^-хл:^.

БЕОГРАДСКА

Београд, 29 Октобар

кид п П Л » п Л Л *п 1) 71 39 П * т> » 7» Т) Т) 1) И •Ђ 7) П *» V Ч) г> « 17 7) П >7

12142 Жита. . 12372 Сувнх шљмва Шљива нивих Брашно *ино . (Брашно леб. нес . —.— Брашно „ сеј. 495 Кукуруза. стари Кукуруз. браш 1043 Јечам . . 1184 Овас . . . 474 Гаж . — Мекиња. . —. — Р«р*за . . . 227 Иасуља. 34 Ораја. . . . 475 Кајмака! • • Коре брезове. 85.70 лреча . 20855 Сена . . 800 Сламе . . . 68 Меда . . . Лоја тонљеног .— Сочива . . —.— Ђумура. 824 Крушака. Грожђа . . 185 Сира. . . .

дит. л V V П V

^виња — кис. кунуса . — кожа гов. .. 462 Лука др. . 24 Лука бела . Арпаџика . 7045 Кромаира — Вуне овче — Шишарке . РАЗНА ПИЋА 95050 Вина црна. . 200 „ бела — Комовице. . 1950 Ракије меке. „ љуте. . Шпиритуса . ЦЕНЕ СТОКЕ

10.95 22 —

8.50

-.75

130,3— 4.50 2.50 65.—

7,47.50 87-—

7.00 308.00 18

1 иар Волова тешки к. ^ и » п » ^ » п » п 3 пар Крава тешки л » » п г „ Свин>е мрша. до „ УВОЗ ИЗ А УСТРО- УГА РСКЕ жилограма 5100 Брашна. . —•, —.— Мекиња. . —•„ —.— Пасуља. . —•„ 666 Шпиритуса —

11№Ш МШ ШШ Ш

Преглед стања на дан 22 Октобра 1888. Имовина Дуг Главница 20,000000 Акције 20,000000 Привремене акције 10,000000 Акционари 7,500250

Сравнење са нрошлим стањем

Банкноте у теч. у злату [® т 150,350 , >§* 3,028810 „ „ „ „ среб. 11,662000 Благајнау ввечећем новцуузлату 3,045188 „ „ „ сребру 3,886369 Стране вредности и салда стра-

них кореснондената Лисница у злату „ сребру

591,601 887,324 3,104638

Зајмови на државне обвезннце у злату 2,490878 Зајмови на државне обвезнице у сребру 1,415992 Текучи рачуни домаћих иовча них занода Менице за наилату Кауције Полагачи кауција Оставе просте Остављачи нростих остава Оставе по текућим рачунима Остављачи по „ ~ 7) Резервни фонд Вредностн резервног Фонда Положене авције српске Народне Банке Полагачи акција „ „ Разни рачуни ОГив зе по текућим рачуеима

89 4. 39 81

7,523159

3,991962

3,906870

2,165428 15,065 148,480 229,800 2,773398

23 50

16,727

148.

271142

14,841160

148Д80 229,800 2,773398 20,847

226,591 30,863 48.241141

49 68

— 4200 — 27620 + 216300 + 168935 + 10843 + 258050 8500 + 38530

220 7799 639

25 14 76 87

80 50

К Р А Љ И Д А II 0 Ћ И ил и |ЛОВАЦ ЈМРХЕ АЦА У ВЕНКЦИЈИ роман из исторпје шлетачке републине кн.ига шеста ■*» «»(ваставак! (129) „На крчми ће бити ј една велика лампа, она ће нам биги нутов .-ђа, " одговорн Брабантиио и приближе се рибарској колиби, где је пређе гоњена Едита нашла била склоништа. „То је врло добро, Монсињоре, онда нећемо залутати. Али је и ова ноћ ђаволски мрачна. Овде можемо добро да распознамо пут с тога, што је и с једне и с друге стране опкољен трском, па нам је лаке да се управљамо по томе. Још даље одавде нема више трсака нити икаквих

жбунова. Тамо је већ опасније. А.лј иомоћу светлости ми ћемо избећи сваку опзсност." „А да ли видите какву светлост?" упита Брабантино. „Не видим, Монсињоре! Још смо далеко, тек од средине овога пуга видећемо је," одговори Рока. „Ја вам још н^сам кар^о због чега идемо у крчму, и ако је овако мра' а ноћ," настави Брабантино. „Задатак је врло важан, тиче се врло важног лова! Мени је поверљиво јављено да се у крчми налази она тајанстве. женска са црним покривалом, тако звана Краљица Ноћи!" „Шта, Монсињоре? Зар је жива та тајанственарженска?" упита капетан Рока зачуђено. „Зар ви то не знате?" „Ја сам чуо да је Краљица Ноћл проп& а заједно са крсташима!" „Није. Она је жива! Она се спасла на чудан начин! Нами ће дакле ноћас пасти у део да пронађемо и ухватимо ону Сињору, чије име нико не зна, чије лице још нико видио није!" „Ја сам веома љубониган да видим ту Сињору," рече канетан Рока.

„Али где смо ми? Шта је оно тамо?" упита Брабантипо. „То )Ј рибарска колиба, пореч, ње ми морамо да прођемо, јер је туда пут, Монсињоре!" Обојица су ишли даље & у брзо прођу поред колибе. Ноћ је била врло мрачни, тако, да се са ведиким напрезањем очију могло рчснознати куда иду. У један мах капетап Рока стаде. „Монсињоре," ја видим светлост!" Брабантино ногледа у онај правац, који му је капетан Рока показао. И он доиста опази, у извесној даљини, неку светлост. „Она светлоет која треба да елм служи као путовођа, сад се ;аеео види," одговори Брабантино. „Дакле тамо је некадањи Манастир? Наиред капетане, тако је, мл морамо да идемо на десно!" Капетан пође напред, а Брабантино за њим у нравцу нрема светлости. Ни један зи други није опазио да скрећу с правог пута. Ова светлост на десно, то је она што је Инго наместио. То је била „лажна светлост ." Праву светлост, која је била намештена на прозору крчме, оки нису могли сад да виде с тога, што је крчма била још врло далеко. Пошто је пак