Мале новине
БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Литерарпо вече. Обрекли смо читаоцима, ла ћемо ччм сазнамо, д<>нети програм ове забаве, која ће 2. ов. мес. бити на Булевару. Сад већ тај црограм можемо у потпуности донети, тако: 1, Химна, 2. Гусле, 3. 0 Пушкину од В. Илића, 4. Декламадија од г. Гавриловића. 5. Јндница, од Ч, Поновића. 6. Пева гђца Нигринова, 7. Песма од В. Илића, 8. Два побратима, слика из београдског друштва од С. Аврамовића, 9. Композиција г. Т. Андрејевића, 10. Иева г. Раја Павловић, 11. На Флаути свмра г. Пера Пејић, 12. Три ноћи, шаљива декламација од Н. Милићевића. Као што се из програма самог види, то је у нас једна новина, која ааиста заслужује иажњу, нарочито наше образованије публике. Сем чисто онога што спада строго у обим једног дитерарног вечера, програм је нрошаран и другим пијесама, како би био што занимљивији и како би се цублици што више пријатности пружидо. * Пожар. Прексиноћ се десио у вароши доста велики пожар. Две куће на углу Кондине улице и Два бела голуба сагореде су. ♦ Редакција администрација и екснедиција в Малих Новина" налази ее од данас у Васиној улици број 6. Обраћамо нажњу цријатељима, који би шта имали* Преселила се. „Задруга за међусобно иотпомагање и штедњу", усезида се већ у своју сопствену кућу до ка®ане ,11ролећа", и од данас ночиње већ у истој да ради.
Дете нроилакало у утроби мате риној. Милена жена Димитрија Пе рића земљод. из Кучева у осмом месецу трудна, родила је једног дана у пољу на њиви. За време одмора, све је раднике изненадио, а њу неописано уплашио плач детета, које је у утроби носила. Неко .ико дана кије имала мира од страха. Дете је после тога још два пут плакало. После мевец дана Милена је родила лено мушко дете, које је и сада здраво. Нирод у оптте верује да ће т.;
бити човек, од кога ће народ плакати, јер веле, да јв и чувери хајдук Милан из Раброва плакао у утроби матере. * Утопили се „Ш. Г." јавља: У селу Бадовинцима, случајно вукући воде ницу утопили се у Дрини, Станко Бошковић, стар 55 год. Живко Миличевић, стар 52 год. и Михаило Ђукачовић, стар 24 год. Од њих троице пронађен је само Михаило и мртав извађен. * Смрзао се. „Ш. Г." јавља: Сељак један из Глушаца, смрзао се ноћу између 27—28 о. м. и нађен је мртав иснод ћуприје камг ничке, одакле је однет у бодницу.
СТРАНЕ ВЕСТИ * Нов Иастеров завод. Као што јављају, 13. новембра, по новом к., биће отворен нов Пастеров завод, које ће се отварање извршити са извесним церемовијама. Ту ће бити застуиљени остади Француски заводи ме>кцин(>ка академија, Факултети и сва научна тела. Гобле ће присуствовати при овој свечаности као и Флоке. Што се тиче председника републике, отићи ће сам Пастер да га нозове на ову свечаност.
ТГЈ1.Љ. СНИК
П0У1ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК БеограО, 31. Октобра 1888. (Притворени). Ноћас су притворени: Антоније Матејић млекаџија због преваре, Мијаило Малетић мсмак Фијакерски, Давид Н. пиљар и Панта Грујић амалин због пер да.
ПР О СВЕТА БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ УМЕТНИЧКЕ и НАУЧНЕ Пајрои па руској позорпици. Као што јављају „Рускнја Вједомости", ових дана даван је у „Театр-Карма * Пајронов 1|а Зоипв (Миш), комедија у три чина , и веле да је са особитим задовољством дочекан. И сами Руси задржали су исти назив кзо и у оргиналу МшменокЂ. Како дознајемо, и код нас се преводи тај комад.
тсљ због аереда, Ђорђе Милошевић из Јарковца, Димитрије Ђошић из Призрена Сиетозар Јовановић из Јагодине, Марија Абрахам из Сегедина Катица Станковић овд. Стеваи Милошевић из Копривице, Данило Смиљанић надничар, Ђерђе Гавриловић слу га оџачарски и Алекса Видаковић из Аустрије сви због скитње; Јулијана Новаковић што није пријавила странца и Коста Дзда што је преко прописаног времена држао отворену каФану. БИБЛИ0ГРАФИ1А Изашао је 2-ги број илуствованог дечијег лисга „ Ђачетл" са две слике, и овом садржином: 1. У туђини (песма). — 2. Краљ Урош велики. — 3. Црногорка (песма). — 4. Страх од ђавола — 5. Време брзо лети (песма). — 6. Орао и кокош; шума и поток; ружа и коприва. — 7. Мајмун и огледало (песма). 8. Од извора Мораве Винче до Сталаћа. — 9. Бедешке. — 10. Листови које „Ђаче" у замену добија. — 11. Загонетке. — 12. „Ђачетова пошта. — 13. Позив на претплату. „Ђаче" је најјевтииији дечији српски лист. Цева је на годину само Г60 дин., а прима је у таксеним маркама, но само у плаћеном писму. Може се слати или уреднику у Ниш или књижари Валожићевој у Београд. ГЛАВНА КОНТРОЛА. може ли оваква, као тго је данас, ао своме устројству и иоложају, да одговара аотреби, ради које је установљена? Без сумше је, Главна Контрола, кад је установљена, замишљана једно од највиших државних надлештва, које ће и на сваком месту да заштитпдаапир иНТР.ПвСе:.,ЛА лтале на пут злоупотребама, утајама и не тачном иеверном и несавесном вршењу службе. Законодавац је заиста овако замишљао, кад је стварао закон о Устројству Главне Контроле, јер је она и била некада састаани део Државног Савета, којм је компромисао и владу и сву државну администрацију. Погледајмо на друге државе, упознајмо се са њиховим надлештвима, подобн.-.м нашој Главној Контроли, на ћемо се одмах уверити: да наша Главна Контрола. није ни из близа онаквн, као што су њихове, и да се
оваквом државном Контролом, као што је наша омашава цељ њене установе. Може ли наша Главна Контрола оваква, као хито је данас ио своме устројству и аоложају, да одговара аотреби ради које је установљена? Ја велим и тврдим да не може! Од Главне Контроле највише се тражи, и најмање јој се даје — она је пасторче, о коме нико живи не води рачуна — онч је сместиште евију могућих степена способности и неснособности—она је скуп свију оних чиновника, које нартијски интереси не могу да трпе по другим надлештвима — оно је Сибир — робија — чиновничка, где се ни заборављају готово рећк в<* ««та времена — она је днскредитована свуда, — она је напослетку скуп свију незадовољника — па може ли се захтевати да она оваква, као што је данас по своме устројству и цоложају, одговара намењеној нељи? Никако не може! Може ли држава захтевати од оних чинов -ика, које ваља и партијски интереси појединих Министара немилилице трна у Главну Контролу, да штите државне интересе? Може ли држава захтевати од оних чиновника, који по 10, 12 и 15 год. стоје на једном месту на једном месту са једном класом и ндатом баз икаквог узрока, да буду искренн и пажљиви у чувању њених интереса; докле други далеко не сиособнији, бивају ранидно унаиређивани? Може ли држава захтевати од онпх чиновника, које впља иојединих Министара, и нартијски ннтереси чине незадовољнима и огорченима,; да§ искрено и савесно проналазе злоупотребе, утаје и. т. д. и да на тај начин очувају њене интересе? Може ли газда захтевати од слуге кога гони, понижава и презире, да му буде искрен и веран, и штити његове интересе? Све ово, и под оваквим условима, нр. мпжр. ла буле Заиста жалоено је и но државу, и по њене итересе , што је донустила до једно њено, но својој установи најважније надлештво , спадне на овакав ступањ, на какав је данас ступањ спала Гдавна Контрола ! ! ! Данас, кад се готово на сваком кораку дешавају разне злоупотребе, цроневеравања утаје и несавесно вршење поверене суме сл)жбе; данас, Главна Ковтрола не може непгга да учини, те да етање на нуг тако немилим појавама и огромним штетама ио интересе државне ! .V том<■ јој смета:
За њега не беше више спаса ! Он се је о томе уиерио јер је све више пропадао у житак песак. Бећ је био потонуо до прса! Пред њим светљаше она светлост, која је и њега и капетана Року намамила на оно место, одакле се неће више вратити натраг. Брабантино је сад знао да је ова светлост лажна, да није она што је Фра Ђузепо наместио на прозору од крчме. Све више и брже тонуо је Брабанти но, његов последњи час приближавао се.
II.
Превара и мржња. „Јеси ли већ остарио или си се уморио Бикоче? Да ниси изгубио храброст и одважност?" упига Имара харамбашу, Ускочког, шетајући са њмм по хладовини. „Одавно већ ниси донео никакву нљачку/ Последњи нут кад си био , вратио си се празних оуку!" „Трговачка лађа беше разанеса сва једрила и побеже нам исиред џоса/" одго вори Бикок. „То беше оне ноћи , кад си ти убила храброг Тарека!"
„Хоћеш ваља да ми иребацујеш што сам убила тог дрског човека?" упита Имара. „Али С15 па тај начин задобила непријатеее!" „Зар ти мислиш да се ја бојим од њих?" „Ти си моја жена а то те зашти>\ав !" „Али и ја умем да зашгитим сама себе, Бикоче! Ја мислим — бар тако ми се чини — да, сад хоћеш да се одмараш са твојим стеченим лаворикама аа бојноме пољу, — ти мислиш да си довољно богат!" настави Имара. „Је ли то човек , јуаак , који са прекрштеним рукама чека да му падае зрела крушка у уста? Онда ми дозволи да ја новедем ускоке у борбу! Сад је ветар угодан, за иас је бар угодан , јер све путничке лађе тера близу наше обале! Наиред дакле! Спреми заседу! Изађи са твојвм лађама иа море, ти страшни вођо одважиих Ускока! Нека се твоје име проноси свуда, нека се о њему говори са страхом и ужасом! Ја бих сам желела да видим нову проливену крв, желела бих там да те видим моћног и богатог!" У Рикока се засветлише очи. Речи Имарине нађоше одзива у његовим грудима. „Или си, можда, вољан ди нроводиш време у нераду?" Држаше га Имара, а у исто време пажљиво посматраше, какво ће дејство имати њене речи. „Онда ниси достојан да се називаш харамбаша храбрих ускока, нити да Имару називаш својом женом! Ја сам ненаситима! А и зар мислиш да ће твоје људство бити задовољно с тобом, кад виде да их не водиш тамо, где ће цобедити, где ће задобити богату пљачку?" „Ти имаш цраво Им;-ра! И ја чезнем за нов, богат пљен!" рече Бискок. „Онда се навези још ноћас на море са твојим људством/ Са лађама опседни турска седа на противној обали, нападни их изненада," настави Имара, „на се врати натраг са богатом нљачком. Накити ме са најленшим адиђаром, кога задобио будеш, као што си то свагда радио!" „Твоје речи драже ме, они ми разгаЉ УЈУ ДУ Ш У> а оптресају учамело сри;е! Имара ти свагда умеш да изазовеш у мени страст, да себи стечем нове лаворике!" „То сам ја знала унапред! Јатедобро познајем, Бикоче! Нису тебе без узрока извикзли Ускоди за харамбашу/ Ти си нај храбрији и најодважнији међу њима!